Докторске материјали предмета

Биологија скелета
PhD in Skeletal BiologyProgram Duration and GoalsCriteria for admission to the PhD program in Skeletal BiologyStreams and Program OverviewDegree RequirementsFacilities and OpportunitiesAdvisory Board of PhD Studies in Skeletal BiologyRecent Publications by our PhD Students

The first generation of PhD students in Skeletal Biology, Belgrade, 2009: From left to right: Prof. Dr. Karel Turza, Petar Milovanovic (PhD student), Petar Milenkovic (PhD student), Danijel Raspopovic (PhD student), Prof. Dr. Gordana Teofilovski-Parapid (Chair of Studies in English), Ksenija Djukic (PhD student), Aleksa Janovic (PhD student), Prof. Dr. Marija Djuric (Coordinator of PhD program)

Duration of the program: 3 years (180 ECTS)

The goals of the program are to:

  • develop trans-disciplinary skills to address complex questions related to skeletal biomechanics and mechanobiology
  • prepare students for application of new techniques for the study of skeletal tissues
  • prepare students for fieldwork in bioanthropology and forensic anthropology
  • ensure that students have the skills necessary for critical analysis of material gathered in the fieldwork settings
  •  enable students to conduct independent research and to write a dissertation at the level required for the PhD
  • equip students with both practical skills and theoretical framework to pursue alternative careers in the field of biomechanics and bioanthropology, outside of the traditional academic setting.
  •  Beside the criteria stipulated by the University of Belgrade and School of Medicine for doctoral degree (mean score from the previous level of studies at least 8.00), to apply for the PhD in Skeletal Biology, students should have completed either a university degree in medicine (360 ECTS credits), or postgraduate academic studies at the School of Medicine (60 ECTS) after completing integrated program of academic studies in Medicine, or at least one year of postgraduate studies at the School of Medicine (with all exams passed). Graduate students who do not have any of the listed qualifications can apply for the program if they completed academic studies of the previous level with at least 300 ECTS credits, acquired in accredited institution and valid for the Republic of Serbia. The Advisory board can create pre-courses for those students aimed to overcome the gap between students’ knowledge and the field of PhD course.
  •  Potential students must submit their full curriculum vitae, two letters of reference and letter of interest, explaining their interest in the program and potential topic of research, as well as proposal of a doctoral advisor.
  •  In addition, all students must demonstrate the excellent command of English in order to be able to participate in the program. English knowledge is demonstrated by recognized certificates. However, for the students who passed English language exam during the studies at the faculty no special certificate is needed.

PROGRAM OVERVIEW

CORE COURSES FOR BOTH PROGRAM STREAMS (first year):
Statistics in Biology
Introduction to Research Methodology and Ethical Issues of Scientific Research
Functional Human Osteology and Bone Aging
Bone Pathology and Bone Imaging Techniques

ELECTIVE COURSES DEPENDING ON PROGRAM STREAM (second year):
1. Biomechanics and Mechanotransduction, and Orthopedic Aspects of Bone Fragility
2. Bioanthropology and Forensic Anthropology and DNA Identification

  • Statistics in Biology (J. Marinković, N. Milić, N. Kocev)

a. Introduction to Biostatistics
b. Intermediate statistical methods and introduction to databases
c. Multivariate statistics

 

  • Introduction to Research Methodology and Ethical Issues of Scientific Research (M. Mostarica, T. Pekmezović, K. Turza)

The course is focused on basic principles and methods of scientific research, access to medical literature and bibliographic databases, and assessing and writing a scientific article. The aim of this course is also to make the students familiar with contemporary achievements in information and communications technology so that they can use and apply them appropriately, responsibly and with criticism. To make the students aware of development of norms, classifications and ethical principles in research and publication are outcomes of this module, too. The special attention during this course will be paid on development of students’ skills in scientific literature search, preparation of poster and oral presentations, writing scientific papers and project proposals.

  • Functional Human Osteology (M. Đurić, V. Bumbaširević, T. Simić, V. Starčević, B. Štimec) and Bone Aging (Ž. Milićević, S. Damjanović, M. Terzić)

Functional human osteology is an intensive course in which students will learn macro- and microanatomy of the skeleton, bone tissue architecture and composition, bone development and age-related changes. In addition, both lecture and laboratory components are intended in order to familiarize students with the local regulation of bone formation by mechanical stimuli.
The course outcome is to understand skeletal tissue physiology, including bone tissue, synovial joints, cartilage, tendons, and ligaments; to understand the processes governing growth, modeling, and remodeling of bone, including mineralization and the fracture healing of bone; to understand how the physiology and structure of skeletal tissue contributes to its mechanical properties, including fracture resistance and adaptability to external forces.
The course also deals with general aspects of aging with particular interest in bone and joint aging, i.e., the gradual remodeling that changes the overall architecture of bones leading to increased bone fragility.

  • Bone Pathology (J. Sopta, T. Pekmezović) and Bone Imaging Techniques (V. Obradović, Z. Rakočević, Ž. Milićević)

This course brings to student’s attention information about bone and joint diseases. Apart from general information concerning skeletal diseases, it deals with patho-anatomical and patho-histological descriptions which represent a basis for better understanding these diseases. It should give valuable information about inflammatory diseases, degenerative diseases, osteoporosis, tumor processes, metabolic bone diseases, and other rarer diseases.
This course is also designed to introduce students to historical trends in paleopathology of skeletal remains, as well as the evolutionary context of the bone diseases. The course will introduce to the students the historical impact of infectious disease on society, to understand the modes of transmission and pathogenesis of infectious disease and the host, organism and environment relationship as they apply to infectious disease epidemiology.
The laboratory portion of the course will provide students with the opportunity to be trained in differential diagnosis of variety of pathological skeletal conditions, such as trauma, infection, tumors, arthritis, just to name a few.
Aim of this course is also to present available bone imaging techniques that are used in clinical practice or bone research. Apart from classic and modern clinical diagnostic tools (X-ray, DXA, CT, MR, bone scintigraphy), students will also be given opportunity to learn about research possibilities of micro-CT and modern microscopy (such as polarizing microscopy, atomic force microscopy, SEM, TEM).

COURSE FOR THE STREAM Biomechanics and Skeletal Mechanobiology (Second year):

1. Biomechanics and Mechanotransduction (M. Kojic, N. Filipović, D. Popović, N. Petronijević, V. Gal) and Orthopedic Aspects of Bone Fragility (M. Bumbaširević, S. Damjanović, A. Lešić, G. Teofilovski-Parapid)
This course surveys some of the major topics in biomechanics, such as how mechanical forces modulate morphological and structural fitness of the skeletal tissues-bone, cartilage, ligament and tendon, and how the load-bearing tissues are produced, maintained and adapted by cells as an active response to biophysical stimuli in their environment. It will emphasize the osteocyte’s respond to mechanical stimuli, the production of signaling molecules which modulate the activities of osteoblasts and osteoclasts, converting mechanical stimuli into cellular signals. Special attention will be paid to mechanobiology in special skeletal conditions such as osteoporosis, osteoarthritis and bone fractures.
Basic concepts of mechanics are covered and the mathematical tools necessary to explain the concepts, with a strong emphasis on the relevant biology. Topics covered include force vectors, moments and torque, analyses of systems in equilibrium, skeletal joints and muscles, stress and strain in living systems, material properties of biological tissues, multiaxial deformations and stress analyses, and mechanical modeling of biological tissues.
The course will emphasize applications and advanced topics in mechanics, especially concepts pertinent to skeletal tissue: skeletal biology, fracture healing, and bone remodeling; the mechanical properties, fracture resistance, and adaptability of bone to external forces;
This course will also focus on contemporary methods in studying mechanical properties of bone tissue, such as holography, finite elements analysis, nano-technologies. It will be demonstrated how computational models and software can be used to determine the stress/strain fields in a fractured bone (femoral neck fracture with various fixation solutions), in soft tissue and within cartilage of spinal segments. Moreover, attention will be paid to the influence of skeletal development or pathological conditions on the changes in mechanical properties of human skeleton.
The course is also designed to meet the needs of the doctoral students’ thorough review of basic science of trauma and repair, and current orthopaedic practice. The course will include: principles of musculoskeletal physical examination, musculoskeletal trauma, fractures, dislocations, bone and joint deformities, metabolic bone diseases, avascular necrosis, congenital dislocation, dysplasia and other pediatric problems. Some aspects of rehabilitation and psychosocial aspects of trauma will also be covered.
The course will survey innovative approaches for osteoporosis and osteoarthritis prevention and treatment, as well as recent discoveries on mechanisms of aging of bone and cartilage regeneration.
The course outcome it is to understand advanced concepts in fracture mechanics and composite materials, and their applications to skeletal tissue; and also to develop critical reading skills of current research in skeletal tissue biomechanics and in clinical/pathological research of skeletal tissue.

However, application of various new analytical techniques shows greater complexity of the problem of age-related bone fragility.

COURSE FOR THE STREAM  Bioanthropology  and Forensic Anthropology (Second year):

2. Forensic Anthropology (M. Đurić, S. Savić,  S. Nikolić, K. Obradović, Lj. Tihaček-Šojić) and DNA Identification (O. Stojković)

This course aims to present how methods and theory of bioanthropology are applied within legal context. It will provide students with the understanding of the scope of practice of forensic anthropologists, as well as their relationship with other forensic specialists. In addition, it will emphasize the importance of skeletonized and badly decomposed human remains from medico-legal context.
This course is designed as both lecture and laboratory class, which will provide students with the understanding of dental remains from forensic context. Some of the proposed topics for this course are age, sex and ancestral determinants of dental remains, bite mark examination, as well as the application of dental anthropology in identification of remains from mass disasters.
The course will also focus on different aspects of DNA methods, such as selection, collection and preservation of samples from crime scenes. Here, different methods of DNA analysis, such as PCR and sequencing. In addition, this course will help students understand the application of DNA results in judiciary system.

The schedule may slightly differ depending on the time necessary for each student to pursue independent research, and the intention of the program is to provide students with individualized approach in obtaining their degree.
The students are expected to:

  • Pass comprehensive exams in the first three semesters. If student fails, only one retake of any exam will be permitted.
  • Fulfill skill requirements: a skill must be chosen in consultation with the academic advisor or coordinator of the course during the second year. Skills packages may include advanced statistical methods, micro-analytical methods (histology, electron microscopy, digital image analysis), qualitative methodology (field data collection, techniques of interviewing, qualitative data analysis), etc.
  • Write and defend the thesis proposal (candidacy exam), in which students will demonstrate adequate knowledge of the methods and theory that they will use for the doctoral research. Although the proposal is an individual piece of student’s writing, it will be a result of weekly meetings with the academic advisor, who will carefully guide student’s progress during the program. The proposal will be defended during the candidacy exam, an oral examination conducted by Advisory board. The primary rationale for the candidacy exam is to determine (1) how well the student has considered the research method, (2) whether the student has acquired the knowledge and methodological expertise to carry out the research, and (3) if the student’s expectations for successful completion of the project are realistic.
  • Upon successful completion of the candidacy exam, students will be permitted to undertake their individual research. Students should aim to collect data and finish other aspects of research, write the dissertation, and to submit the thesis.
  • Write and defend a dissertation of appropriate scope for the PhD degree, based on original research carried out under the direct supervision of a core faculty member. Maximum duration of PhD is 6 years. The schedule for the thesis defense will follow the University of Belgrade regulation for the final doctoral examination. The defense exam will be carried out in front of the Dissertation Committee composed of at least three university professors appointed by the School of Medicine.

The courses with laboratory component will be delivered on site, at the School of Medicine. The facilities of Laboratory for Anthropology provide an exceptional opportunity for all students who want to conduct any type of research in skeletal biology. The osteological collection housed in the Laboratory is one of the largest in the region of the former Yugoslavia and it will be attractive for both Serbian and international students. Field work on archaeological excavation site is also possible to organize.

  • Students who choose Bioanthropology and Forensic Anthropology stream also have excellent facilities for practical training, primarily in School of Medicine (Laboratory for Anthropology and Institute of Forensic Medicine), but also in other institutions of the University of Belgrade.
  • As there is no undergraduate forensic anthropology program at Serbian Universities, such PhD program is essential for providing the next generation of forensic experts. Extensive experience of laboratory staff in forensic anthropology, particularly in identification of victims based on skeletal remains will be used in organizing practical trainings. Field work on archaeological excavation site is also possible to provide during the course of Forensic archaeology.

  • Students who choose the stream Biomechanics and Skeletal Mechanobiology have numerous opportunities for research within Laboratory for Anthropology as well as within partner laboratories or institutes, e.g.: Institute of Nuclear Sciences Vinca, Orthopedic Department of Clinical Center of Serbia, BioIRC etc.
  • Laboratory for Anthropology is equipped with complete facilities for preparing bone specimens (cutting, embedding, polishing, staining) for microscopic analyses. Incident light microscopy and transmitted light microscopy as well as polarization microscopy are routinely performed in the Laboratory. Micro-computed tomography, a novel gold standard technique for bone research, is exceptional tool for quantitative 3D analysis of bone microstructure.

Institute of Pathology provides the opportunities for histopathology, while cooperation with radiological departments enables students to use radiological imaging techniques for research.

Clinical Center of Serbia – Clinical imaging methods:
DXA, Hip Structure Analysis

Theoretical courses will be offered either in classroom or as online classes. School of Medicine has excellent faculty members who will constitute the core instructors for the program.

However, as the Skeletal Biology is the program which is interdisciplinary in its nature, several lecturers were recruited from other disciplines as well.

Our students have improved research possibilities through cooperation with other institutions, such as:

  • Institute of Nuclear Sciences Vinca, University of Belgrade
  • Clinic for Orthopedic Surgery and Traumatology, Clinical Centre of Serbia
  • University Medical Center Hamburg-Eppendorf, Hamburg, Germany
  • BioIRC, Kragujevac & Harvard University, USA
  • Institute of Oncology and Radiology of Serbia, Belgrade
  • Faculty of Dentistry, University of Belgrade
  • Faculty of Physics, University of Belgrade
  • National Museum, Belgrade
  • Institute of Biological Research, University of Belgrade
  • Professor Marija Đurić (coordinator)
  • Professor Marko Bumbaširević
  • Professor Jelena Marinković
  • Professor Slobodan Savić
  • Professor Gordana Teofilovski-Parapid
  • Associate Professor Jelena Sopta
  • Professor Nenad Filipović
  • Milovanovic P, Potocnik J, Djonic D, Nikolic S, Zivkovic V, Djuric M, Rakocevic Z. Age-related deterioration in trabecular bone mechanical properties at material level: Nanoindentation study of the femoral neck in women by using AFM. Experimental Gerontology 2012; 47: 154-159.
  • Milovanovic P, Djonic D, Marshall RP, Hahn M, Nikolic S, Zivkovic V, Amling M, Djuric M. Micro-structural basis for particular vulnerability of the superolateral neck trabecular bone in the postmenopausal women with hip fractures. Bone 2012; 50: 63-68.
  • Milovanovic P, Potocnik J, Stoiljkovic M, Djonic D, Nikolic S, Neskovic O, Djuric M, Rakocevic Z. Nanostructure and mineral composition of trabecular bone in the lateral femoral neck: implications for bone fragility in elderly women. Acta Biomaterialia 2011; 7: 3446-3451.
  • Djonic D, Milovanovic P, Nikolic S, Ivovic M, Marinkovic J, Beck TJ, Djuric M. Inter-sex differences in structural properties of aging femora: implications on differential bone fragility: a cadaver study. Journal of Bone and Mineral Metabolism 2011; 29: 449-457.
  • Djuric M, Djukic K, Milovanovic P, Janovic A, Milenkovic P. Representing children in excavated cemeteries: the intrinsic preservation factors. Antiquity 2011; 85: 250-262.
  • Busse B, Djonic D, Milovanovic P, Hahn M, Püschel K, Ritchie RO, Djuric M, Amling M. Decrease in the osteocyte lacunar density accompanied by hypermineralized lacunar occlusion reveals failure and delay of remodeling in aged human bone. Aging Cell 2010; 9: 1065-1975. (+Journal cover)
  • Djuric M, Djonic D, Milovanovic P, Nikolic S, Marshall R, Marinkovic J, Hahn M. Region-specific sex-dependent pattern of age-related changes of proximal femoral cancellous bone and its implications on differential bone fragility. Calcified Tissue International 2010; 86: 192-201.
  • Djuric M, Janovic A, Milovanovic P, Djukic K, Milenkovic P, Draskovic M, Roksandic M. Adolescent health in medieval Serbia: signs of infectious diseases and risk of trauma. Homo-Journal of Comparative Human Biology 2010; 61: 130-149.
  • Djuric MP, Milenkovic PP, Djukic KM. Dental Status of Victims from Batajnica’s Mass Graves. Collegium Antropologicum 2009; 33: 1387-1395.

Биологија тумора и оксидативна обољења

Семестар

Назив предмета

Статус предмета

ЕСПБ

I семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада:

  • Увод у научно-истраживачки рад
  • Написати, објавити, презентовати и вредновати научно дело
  • Информатика за истраживаче у области медицинских наука
  • Изборни предмет ( од 3 изборна предмета студент слуша 1 предмет од значаја за модул који је уписао):

1. Епидемиолошка истраживања у медицини;

2. Експериментална методологија научног истраживања – добра лабораторијска пракса;

3. Клиничка истраживања у медицини

Обавезни

5 ЕСПБ

Биостатистика (основни курс)

Обавезни

4 ЕСПБ

Истраживачка етика

Обавезни

1 ЕСПБ

Лабораторијске ротације и ротације између клиничких истраживачких јединица

Обавезни

10 ЕСПБ

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Обавезни

10 ЕСПБ

II семестар

Молекуларна и ћелијска биологија тумора

Обавезни

7.5 ЕСПБ

Слободни радикали у биологији и медицини

Обавезни

7.5 ЕСПБ

Лабораторијске ротације и ротације између клиничких истраживачких јединица

Обавезни

5ЕСПБ

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Обавезни

10 ЕСПБ

III семестар

Епидемиологија рака

Изборни

5 ЕСПБ

Туморски маркери

Изборни

5 ЕСПБ

Методе молекуларне биологије у eксперименталној и клиничкој медицини

Изборни

5 ЕСПБ

Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања  у онкологији

Изборни

5 ЕСПБ

Молекуларни механизми деловања лекова

Изборни

5 ЕСПБ

Хематолошке неоплазме: од молекуларне генетике до савремених терапијских модалитета

Изборни

5 ЕСПБ

Енглески језик у медицинској науци

Изборни

5 ЕСПБ

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Обавезни

10 ЕСПБ

Докторска дисертација

Обавезни

15 ЕСПБ

IV семестар

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Обавезни

15 ЕСПБ

Докторска дисертација

Обавезни

15 ЕСПБ

V  семестар

Докторска дисертација

Обавезни

30 ЕСПБ

VI семестар

Докторска дисертација

Обавезни

30 ЕСПБ

 

Биомедицинска информатика

Докторске студије из Биомедицинске информатике

Програм докторских студија из Биомедицинске информатике на Медицинском факултету у Београду сачињен је тако да омогући оспособљавање истраживача компетентних за извођење студија које укључују кост-ефективно и безбедно коришћење информационих и комуникационих технологија у систему здравствене заштите. Напредак и развој информационо-комуникационих технологија и њихов све већи значај у медицини учинили су нужним увођење едукације из области биомедицинске информатике у све студијске програме медицинске оријентације. Циљ је да се подстакне, како развој теоретских концепата за решавање актуелних проблема из области биомедицинске информатике, тако и практична примена резултата истраживања из области биомедицинске информатике у циљу побољшања здравља, унапређења система здравствене заштите и смањења трошкова здравствене заштите. Очекује се да студенти опредељени за овај вид последипломског усавршавања наставе каријеру на универзитетима, истраживачким институтима и другим специјализованим установама које у својим програмима имају потребу за спровођењем и применом резултата различитих типова истраживања из области биомедицинске информатике.

Биомедицинска информатика има значајну и незаобилазну улогу при решавању квантитативних проблема из преклиничких, клиничких и јавноздравствених области медицинских наука захваљујући развоју метода и алата за побољшање квалитета и сигурности здравствене заштите, уз истовремено смањење трошкова. Биомедицинска информатика развија, проучава и примењује теорије, методе и процесе стварања, складиштења, проналажења, коришћења, управљања и размене биомедицинских података, информација и знања. Биомедицинска информатика такође доприноси истраживачком раду, посебно у областима као што је анализа гена и протеина, где се базични биолошки налази потом користе за унапређење дијагностичких протокола и избора третмана болести.

Након завршених докторских студија из Биомедицинске информатике истраживачи би требало да буду оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова истраживања из области биомедицинске информатике, критичку евалуацију и интерпретацију медицинске литературе, примену одговарајућих аналитичких техника у анализи специфичног скупа података, интерпретацију статистичких резултата истраживања, планирање и дизајнирање истраживања, развој истраживачког протокола, укључујући и припрему предлога пројекта, као и да постану компетентни за област истраживања која ће бити предмет њиховог истраживачког пројекта односно докторске дисертације.
СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА

Докторске студије из Биомедицинске информатике на Медицинском факултету у
Београду трају 3 године (6 семестара). Састоје се из едукативног и истраживачког дела.

Едукација се обављала кроз предмете (обавезне и изборне) и кроз семинаре. Похађање и полагање свих обавезних предмета се одвија током I и II семестра докторских студија, док се похађање и полагање најмање једног изборног предмета одвија у III семестру докторских студија. Семинари су били организовани током целокупног трајања докторских студија (тј. током свих 6 семестара).

Истраживачки део подразумевао израду докторске дисертације, односно истраживачки пројекат, чија реализација почиње у III семестру.

ПРЕДМЕТИ Обавезни
1. Методологија научноистраживачког рада

2. Истраживачка етика

3. Статистика за истраживаче у области медицинских наука (базични курс)

4. Медицинско-информатичке методе I

5. Медицинско-информатичке методе II

6. Статистика за истраживаче у области медицинских наука (виши курс)

Изборни

1. Методе евалуације и синтезе информација (60 часова)

2. Програмски језик и статистичко окружење (60 часова)

3. Биоинформатика (60 часова)

4. Процесирање биомедицинских дигиталних сигнала/слика (60 часова)

5. Методе одлучивања (60 часова)
Семинари

Ова активност подразумевала критичку анализу публикованих студија као и презентацију резултата сопствених истраживања. Свако учешће студента на конгресу и презентовање рада у виду постера или усменог излагања претходно је изложено на семинарима. Такође, на семинарима се представљају прелиминарни или завршни резултати текућих истраживања.

Истраживачки пројекат

Израда докторске дисертације почиње у III семестру (2. година студија) у наставној бази Катедре за медицинску статистику и информатику Медицинског факултета у Београду. Извођење истраживања обавља се под надзором ментора – наставника који обезбеђује услове за истраживање. Ако су циљеви пројекта специфични, део истраживања може бити остварен у некој другој институцији у земљи али под надзором ментора или коментора са Катедре за медицинску статистику и информатику. Такође, уколико би се створили одговарајући услови, део истраживања би могао да буде остварен у некој од научноистраживачких установа у иностранству.

УПИС НА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ

• ОПШТИ УСЛОВИ: завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), или завршене академске студије (основне + дипломске) из других области (300 ЕСПБ). Право уписа директно у другу годину имају кандидати са завршеним академским специјалистичким студијама из Статистике и информатике у медицини на Медицинском факултету.

• СПЕЦИФИЧНИ: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског језика на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине, пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван на интервју пред комисијом коју чине потенцијални ментори и чланови Програмског савета докторских студија из биомедицинске информатике.

Листа оредмета на студијском орограму докторских студија из Биомедицинске информатике

 

шифра

Назив оредмета

Семестар

Статус

EСОБ

I година

1.

ген_м01

Методологија научноистраживачког рада
(сачињавају је следећи оредмети):

I

Обавезни

5

 

 

Увод у научни рад

 

Обавезни

1

 

 

Наоисати, објавити, орезентовати и
вредновати научно дело

 

Обавезни

1

 

 

Информатика за истраживаче у области
медицинских наука

 

Обавезни

2

 

 

Епидемиолошка истраживања у медицини/ Клиничка истраживања у медицини

 

Изборни*

1

2.

ген _м02

Статистика за истраживаче у области
медицинских наука (базични курс)

I

Обавезни

5

3.

ген _м03

Истраживачка етика

I

Обавезни

2

4.

инфо_м01

Медицинско-информатичке методе I

II

Обавезни-инфо

5

5.

инфо _м02

Медицинско-информатичке методе II

II

Обавезни-инфо

5

6.

еод _м03

Статистика за истраживаче у области
медицинских наука (виши курс)

II

Обавезни

5

II година

7.

инфо _e01

Методе евалуације и синтезе информација

III

Изборни-инфо

5

8.

инфо _e02

Програмски језик и статистичко окружење

III

Изборни-инфо

5

9.

инфо _e03

Биоинформатика

III

Изборни-инфо

5

10.

инфо _e04

Процесирање биомедицинских дигиталних сигнала/слика

III

Изборни-инфо

5

11.

инфо _e05

Методе одлучивања

III

Изборни-инфо

5

 

12.

ген_м03

Есеји и орезентације индивидуалног рада
кандидата, оубликовање

I,II,III,IV

Студијски
истраживачки рад

45

13.

инфо _м04

Ротације између истраживачких јединица

I,II

Студијски
истраживачки рад

15

14.

еод _м04

Истраживаое у оооулацији

I,II

Студијски
истраживачки
рад

15

15.

ген _м05

Израда докторске дисертације

III,IV

Студијски
истраживачки рад

30

III година

16.

ген _м05

Израда докторске дисертације

V,VI

Студијски
истраживачки рад

60

 

Укуоно

180

* студенти могу да изаберу један од оонуђена два оредмета
† студент бира један од оонуђених изборних оредмета


Еколошки и нутритивни фактори и здравље
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕПСБ
I Meтодологија научно истраживачког рада О 5
I Биостатистика (базични курс) О 5
I Истраживачкa етикa O 1
I I Животна средина и здравље-методе и истраживачки  проблеми О 7,5
I I Испитивања исхране и ухрањености: методе и истраживачки проблеми О 7,5
I I Превентивно-медицински проблеми у катастрофама О 7,5
I I I Школска средина и здравље И 5
I I I Еколошки фактори као ризик за здравље И 5
I I I Примењена клиничка исхрана-истраживачки проблеми И 5
I I I Истраживња у области популационих група   И 5
I I I Истраживања у области хигијене спорта И 5
I I I Истраживања исхране и кардиоваскуларних болести И 5
I I I Истраживање утицаја штетних агенаса у води на здравље људи И 5
I I I Истраживање утицаја штетних агенаса у животној средини са посебним освртом на екотоксикологију и канцерогене материје И 5
I I I Истраживачки проблеми у санитарној хигијени И 5
Ендокринологија
Семестар у коме се слуша

Назив предмета

Статус предмета

ЕСПБ

I   семестар

Методологија научно-истраживачког рада

обавезни

5

Биостатистика (базични курс)

обавезни

II   семестар Клиничка ендокринологија: истраживачки проблеми и методе (први део)

обавезни

7.5

Клиничка ендокринологија: истраживачки проблеми и методе (други део)

обавезни

7.5

III  семестар

Гојазност и енергетска хомеостаза

изборни

5

Дијабетес мелитус и поремећаји ендокриног панкреаса

изборни

5

Поремећаји метаболизма липида

изборни

5

Неуроендокринологија, поремећаји осовина хипофиза надбубрег гонаде,  GHRH-GHRP6/ хормон раста/IGFI и улога нових молекула у неуроендокриној контроли енергетске хомеостазе

изборни

5

Тумори ендокриног система

изборни

5

Поремећаји тиреоидеје и паратиреоидеје

изборни

5

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање Студијски истраживачки рад

45

Ротације између клиничких истраживачких јединица Студијски истраживачки рад

15

Епидемиологија
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика обавезни 5
 

II   семестар

 

Епидемиолошке методе (први део) обавезни 5
Епидемиолошке методе (други део) обавезни 5
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Клиничка епидемиологија изборни 5
Скрининг изборни 5
Истраживања квалитета живота изборни 5
Фармакоепидемиологија изборни 5
Епидемиологија кардиоваскуларних болести изборни 5
Епидемиологија рака изборни 5
Епидемиологија хроничних респираторних болести изборни 5
Епидемиологија заразних болести изборни 5
Епидемиологија ендокриних и метаболичких обољења изборни 5
Неуроепидемиологија изборни 5
Болничке инфекције изборни 5
Перинатална и репродуктивна епидемиологија изборни 5
Епидемиологија реуматских обољења изборни 5
Нутритивна епидемиологија изборни 5
Молекуларна и генетска епидемиологија изборни 5
Запаљење и аутоимуност

Докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Београду – смер ЗАПАЉЕЊЕ И АУТОИМУНОСТ трају три године и носе 180 ЕСПБ.  Имају четири обавезна предмета (два се слушају у првом семестру, а два у другом) и десет изборних предмета од којих би докторанти требало да изаберу и слушају један на другој години студија.

Услови уписа на студијски програм су:

  • општи: завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од

6 година (360 ЕСПБ). Право уписа директно у другу годину имају кандидати са завршеним академским специјалистичким студијама на Медицинском факултету, после завршених интегрисаних академских студија из медицинских наука (60 ЕСПБ),

  • специфични: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине; пожељне су препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван пред комисију коју чине потенцијални ментор и чланови Програмског савета докторских студија из Запаљења и аутоимуности.

Циљ:

Циљ овог мултидисциплинарног   студијског програма је да омогући стицање свеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области запаљења и аутоимуности, при чему се истраживачи оспособљавају за  извођење  базичних,  клиничких  и  транслационих истраживања. Поред тога, истраживачи би требало да буду оспособљени за критичку анализу научне и медицинске литературе, уочавање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима.

План наставе:

Докторске студије из запаљења и аутоимуности се састоје из дела у којем се обавља формална едукација кроз наставне модуле, семинаре и ротације између истраживачких јединица, као и из истраживачког програма који води ка дипломи доктора наука.

Током докторских студија, студент је обавезан да похађа и положи четири обавезна и један изборни наставни модул. Обавезни предмети се слушају током првог и другог семестра, а изборни у другој години студија.

а.  Наставни модули:

Обавезни

  1. Методологија научно-истраживачког рада
  2. Биостатистика (базични курс)
  3. Истраживачка етика
  4. Инфламација – основни принципи и клиничке корелације
  5. Аутоимуност – основни принципи и клиничке корелације

Изборни

  1. Запаљенске и аутоимунске реуматске болести
  2. Биомаркери у болестима коштано-мишићног система
  3. Алергијске болести
  4. Системске болести, васкулитиси и имунодефицијенције
  5. Рехабилитација пацијената са запаљенским и аутоимунским болестима
  6. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести дигестивног система
  7. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести јетре
  8. Имунорегулација
  9. Модулација имунског одговора
  10. Имуноинфламаторне и аутоимунске болести коже

б.  Ротације између истраживачких јединица

Ротације између истраживачких јединица одвијају се током прве године студија и имају за циљ да оспособе студенте за самостални истраживачки рад.

в.  Истраживачки рад, писање и одбрана докторске дисертације

Најзначајнији део докторских студија је активност у оквиру истраживачког пројекта који ће омогућити добијање одговарајућих научних резултата неопходних за писање и одбрану докторске дисертације.

По правилу, истраживачки рад кандидата се од уписивања одвија у одговарајућој истраживачкој лабораторији/установи. Ово истраживање је под супервизијом ментора, који је дужан да обезбеди одговарајуће техничке и материјалне услове за истраживање.

Део истраживања је могуће обавити и у некој лабораторији ван Медицинског факултета, у земљи или иностранству, у оквиру успостављене научне сарадње или у оквиру међународног пројекта.

Студент је  обавезан да  присуствује и  активно учествује у целокупном програму докторских студија. Обавезан је и да током докторских студија приказује и презентује резултате сопствених истраживања као и резултате релевантних истраживања из најновије научне литературе а све у циљу да развије критичку анализу резултата сопственог истраживања и резултата из савремене научне литературе, као и да омогући стицање способности за презентовање сопствених резултата истраживања.

Пријава и одбрана докторске дисертације регулисана је посебним правилником.

По  завршетку овог  студијског програма  стиче  се  назив:  доктор  медицинских наука  (смер: запаљење и аутоимуност).

Часови активне
наставе

ЕСПБ
Ш Назив предмета

С

Статус
предмета

П

СИР

ПРВА ГОДИНА

1. Ген_м01

Методологија научно-
истраживачког рада

Први

О

3

0

5

2. Ген_м02

Биостатистика (базични
курс)

Први

О

3

0

5

3. Ген_м03 Истраживачка етика Први

О

1

1

1

4. Зиа_м03-1

Ротације између
истраживачких јединица

Први

О

10

10

5. Ген_м03-1

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Први

O

4

5

10

6. Зиа_м01

Аутоимуност-основни
принципи и клиничке корелације

Други О – Зиа

4

6

10

7. Зиа_м02

Инфламација-основни
принципи и клиничке корелације

Други О – Зиа

2

2

5

8. Ген_м03-2

Есеји и презентације
индивидуалног рада кандидата, публиковање

Други

О

4

5

10

9. Зиа_м03-2

Ротације између истраживачких јединица

Други

О

5

5

10. Зиа_e01

Запаљенске и аутоимунске
реуматске болести

Трећи

И –
ЗИА*
бира се
1 предмет
а

2

0

5

11. Зиа_е02

Биомаркери у болестима
коштано-мишићног система

Трећи И – Зиа

2

0

5

12. Зиа_ е03 Алергијске болести Трећи И – Зиа

2

0

5

13. Зиа_е04

Системске болести,
васкулитиси и имунодефицијенције

Трећи И – Зиа

2

0

5

14. Зиа_ е05

Рехабилитација
пацијената са запаљенским и
аутоимунским болестима

Трећи И – Зиа

2

0

5

15. Зиа_е06 Имуноинфламаторне и аутоимунске болести Трећи И – Зиа

2

0

5

Истраживања у рехабилитацији

Циљеви и исходи процеса учења студијског програма:
Докторске студије из студијског програма – Истраживања у рехабилитацији, би требало да
омогуће студентима стицање специфичних знања и интегративног истраживачког искуства који су неопходни за истраживачки рад. Студенти ће бити упознати са најновијим научним сазнањима у области рехабилитације, методама примене специфичних техника које се користе у истраживању уз разумевање етиопатогенетских механизама функционисања од интереса за рехабилитационе науке. Уз активно учешће ментора, студенти ће бити оспособљавани за формулисање хипотеза и циљева истраживачког проблема, адекватним постављањем методолошких техника, овладавањем извођења истраживачког поступка и критичком анализом добијених резултата. Предавања и практичан рад ће бити конципирани да студенти науче методолошке постулате истраживачког процеса, специфичности истраживања у рехабилитацији и да разумеју савремену научну литературу. Интерактивни рад са студентима имаће за циљ овладавањем техника презентације резултата свог рада на научним скуповима и писање научних публикација. Едукација кроз програм докторских студије из Истраживања у рехабилитацији би требало да води формирању квалитетних и модерних истраживача и универзитетских сарадника и наставника, који ће бити оспособљени за формирање нових истраживачких праваца и увођење нових технологија.

Научни назив:
Доктор медицинских наука (смер Истраживања у рехабилитацији)

Услови за упис на студијски програм:

  • ПОСЕБНИ: лица са завршеним интегрисаним академским студијским програмом из
    медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ).
  • ОПШТИ: средња оцена из претходног степена студирања да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

План наставе:
Докторске студије из Истраживања у рехабилитацији на Медицинском факултету
Универзитета у Београду трају три године (180 ЕСПБ). Састоје се из дела у којем се обавља формална едукација и истраживачког програма у коме се врши израда докторске дисертације.

Формална едукација обухвата обавезне и изборне предмете, есеје и презентације индивидуалног рада кандидата у оквиру семинара, и ротације између истраживачких јединица.

У току студија студенти похађају 5 обавезних и један изборни предмет. Обавезни предмети се слушају у току првог и другог а изборни у трећем семестру.

Обавезни предмети:

• Методологија научноистраживачког рада са биоетиком
• Биостатистика (базични курс)
• Функционална испитивања и дијагностичке методе у рехабилитацији – М01
• Перспективе и контраверзе у истраживањима у рехабилитацији – М02
• Онеспособљеност и истраживања у рехабилитацији – М03

Изборни предмети:

• Генетичка основа опоравка и рехабилитације – Реха_е01
• Истраживања улоге контролисане физичке активности у превенцији и рехабилитацији хроничних незаразних болести – Реха_е02
• Истраживања и улога мултидисциплинарног модела у рехабилитација можданог удара и трауматских повреда главе и кичмене мождине – Реха_е03
• Бол у рехабилитацији – модалитети и контрола бола – Реха_е04
• Функционална испитивања за оцену радне способности – Реха_е05
• Истраживања улоге модалитета физикалне терапије и балнеоклиматологије у рехабилитацији – Реха_е06
• Истраживања и механизми адаптације у дечјој рехабилитацији – Реха_е07
• Превентивне мере и терапијске интервенције у мишићноскелетној рехабилитацији – Реха_е08
• Нове технологије и биоинжињеринг у рехабилитацији – Реха_е09

Есеји и презентација индивидуалног рада кандидата ће се изводити на семинарима у оквиру којих ће студенти представљати ревијалне приказе најновијих научних сазнања на основу научне литературе из одговарајућих области, као и резултате сопствених истраживања.
Координатори обавезних и изборних модула:
1. Проф. др Ивана Петронић Марковић – М01
2. Проф. др Милица Лазовић – М02
3. Доц. др Емилија Дубљанин Распоповић – М03
4. Проф. др Ивана Новаковић – Реха_е01
5. Проф. др Милица Лазовић – Реха_е02
6. Проф. др Љубица Константиновић – Реха_е03
7. Доц. др Емилија Дубљанин Распоповић – Реха_е04
8. Проф. др Александар Миловановић – Реха_е05
9. Проф. др Драгана Матановић – Реха_е06
10. Проф. др Ивана Петронић Марковић – Реха_е07
11. Доц. др Драгана Ћировић – Реха_е08
12. Н. Сар. др Дејан Николић – Реха_е09

Руковођење студијским програмом:

Руковођење студијким програмом докторских студија из Истраживања у рехабилитацији као и организацију наставе и обезбеђење услова за израду докторске дисертације, врши Програмски савет одрђен одлуком Научног већа Медисинског факултета у Београдуу саставу:
1. Проф. др Ивана Петронић Марковић
2. Проф. др Милица Лазовић
3. Проф. др Ивана Новаковић
4. Проф. др Александар Миловановић

Садржај модула

1. Функционална испитивања и дијагностичке методе у рехабилитацији – М01
Циљ овог модула је упознавање са специфичностима и значајем дијагностичких метода и функционалним испитивањима у процени патолошког стања и планирања лечења и исхода рехабилитације. Истраживаће се специфичне дијагностичке методе у процени степена функционалне способности код деце и адулта, специфичност и сензитивност метода као и предиктивни модели у процени функционалних исхода. Студенти ће бити упознати са типовима и начином извођења дијагностичких метода и функционалних тестова. Такође ће бити упозанти са функционалном анатомијом и физиологијом локомоторног, неуромишићног, кардиоваскуларног и пулмоналног система. Оспособљаваће се за самостално планирање истраживачких метода и спровођење истраживања која су везана за пробелматику различите патологије.

2. Перспективе и контрaверзe у истраживањима у рехабилитацији – М02
Циљ овог модула је упознавање са основама и специфичностима у истраживањима
различитих метода које се користе у рехабилитацији, као и стандрадима на којима почива рехабилитација. Анализираће се могућности и ефикасност постављања клиничких стандарда у рехабилитацији на доказима утемељене медицине и укључивањем технолошког развоја у пракси рехабилитације пацијената да би се постигли што бољи резултати, са посебним освртом на оспособљавање за самостално планирање и спровођење истраживања на пољу рехабилитације. Теме овог модула су: интервенције како фармаколошке тако и физикалним агенсима, окупациона и логопедска терапија, управљање дисфагијом, неуропсихолошка процена и интервенције, нутрициона терапија, уз примену опреме за онеспособљене – помоћне технологије, едукација пацијената и рехабилитациона нега, перспективе и контроверзна питања у истраживањима у рехабилитацији, допринос рехабилитационе медицине квалитету живота и индивидуалној партиципацији у друштво људи са онеспособљеношћу и научном основом развојa рехабилитационих модела који би допринели побољшању клиничке праксе.

3. Онеспособљеност и истраживања у рехабилитацији – М03
Циљ овог модула је разумевање интеракције појединца са онеспособљеношћу са околином
и процеса адаптације током живота. Истраживаће се социјални и бихејвиорални аспекти код пацијената са онеспособљеношћу, механизми за стимулисање успешне друштвене интеграције и утицај окружења на онеспособљеност са циљем да се дефинишу фактори који могу да се промене како би оптимизовале индивидулане перформансе код ове групе пацијената.
Теме овог модула су дефиниције, анамнеза, класификација и типови и преваленција онеспособљености, као и онеспособљеност током различитог животног доба. Додатно ће се обрадити следеће теме – закони у вези са онеспособљеношћу, људска права, као и теме од значаја за особе са онеспособљеношћу (нпр. запослење, едукација, становање и др.)

4. Генетичка основа опоравка и рехабилитације – Реха_е01
Циљ овог модула је упознавање са основама и специфичностима молекуларних и
генетичких механизама значајних за процесе оправка и рехабилитације, и оспособљавање за самостално планирање истраживачких метода и спровођење истраживања која су везана за пробелматику овог типа. Теме овог модула су: генетичка контрола ембрионалног развића и органогенезе код човека. Генетичка основа болести човека. Методолошки приступи у медицинској генетици. Генетичка контрола инфламаторног одговора и репарације ткива. Генетички маркери функције и опоравка нервног система. Генетичка контрола кардиоавскуларног система и његове функције у рехабилитацији. Митохондријска генетика и њен значај за опоравак и рехабилитацију. Генетика мишићно
– скелетних поремећаја. Фармакогенетика и фармакогеномика је значајна за истраживања у рехабилитацији.

5. Истраживања улоге контролисане физичке активности у превенцији и рехабилитацији хроничних незаразних болести – Реха_е02
Циљ овог модула је упознавање са основама и специфичностима у истраживањима улоге
контролисане физичке активности, оптимизовањем толеранције на напор и евалуацијом узрока ограничености толеранције на напор. Посебан аспект у овом модулу ће бити анализа елемената и специфичности значаја дозиране физичке активности у повећању емоционалне стабилности са крајњим циљем побољшања квалитета живота, уз социјалну и друштвену реинтеграцију. Такође студент ће бити упознат са методама за оспособљавање за самостално планирање истраживачких метода и спровођење истраживања која су везана за ову проблематику. Теме овог модула су: индивидуална процена функционалног и радног капацитета; индивидуално дозирање физичке активности; контролисана физичка активност у превенцији и третману кардиоваскуларних болесника (исхемијска болест срца, друге кардиоваскуларне болести или стања, периферне артеријске болести); респираторних обољења (хронична обструктивна болест плућа и бронхијална астма и друге респираторне болести); и неуродегенеративних обољења (Паркинсонова  болест, мултипла склероза, амиотрофична  латерална склероза и Алцхајмерова деменција).

6. Истраживања и улога мултидисциплинарног модела у рехабилитација можданог удара и трауматских повреда главе и кичмене мождине – Реха_е03
Упознавање са истраживањима у области рехабилитације болесника са лезијом централног
моторног неурона и њеним утицајем на смањење погоршања и/или онеспособљености, превенцији и третману компликација, побољшању функционисања и обављања активности. Упознавање са технолошким иновацијама у имиџингу, неурофизиологији, молекуларној биологији, бихејвиоралним неуронаукама. Упозавање са предикторима краткорочног и дугорочног исхода , као и актуелним и потенцијалним могућностима утицаја на опоравак. Упознавање са терапијским могућностима за смањење оштећења и промовисање механизама репарације, укључујући генску терапију. Оспособљавање студената за самостално планирање истраживања, избора метода истраживања и спровођења истраживања у свим фазама рехабилитационог процеса ових болесника.

7. Бол у рехабилитацији – модалитети и контрола бола – Реха_е04
Циљ овог модула је разумевање утицаја бола на функционални опоравак пацијента, и
улоге физијатра у примени физикалних модалитета, и других фармаколошких и нефармаколошких метода у решевању истог. У том смислу студенти треба да су у стању да препознају пацијента са болом и да измере бол, разумеју какве последице бол има на пацијентов квалитет живота, познају и умеју да примене методе аналгезије као ефикасног начина контроле бола за већину пацијената, као и да класификују те методе у односу на терапијску схему, буду у стању да процене ефикасност одређене терапије, познају и умеју да примене индикације за одговарајућу психотерапију за лечење бола. Такође, студенти треба да познају патофизиолошке и психолошке последице неадекватно леченог акутног бола, разумеју неуропатски бол у рехабилитацији, као и да познају разлику између обичних болних синдрома и комплексних синдрома подложних механизмима хронификације, као и последични значај за њихово лечење.

8. Функционална испитивања за оцену радне способности – Реха_е05
Циљ овог модула је упознавање са основама и специфичностима у области оцењивања
радне способности као и основним елементима функционалне дијагностике и испитивања појединих система а у циљу адекватног оцењивања преостале радне способности код професионалних и других обољења и повреда. Теме овог модула су: основе процене радне способности; фактори ризика за настанак радне онеспособљености услед професионалних болести и других обољења и оштећења; методе испитивања радне способности. Специфичности функционалне дијагностике; специфичности лабораторијских анализа у испитивању радне способности; класификација степена радне онеспособљености и могућности да се рехабилитационим методама оптимално побољша функционална способност пацијената са хроничним стањима и обољењима.

9. Истраживања улоге модалитета физикалне терапије и балнеоклиматологије у рехабилитацији – Реха_е06
Упознавање са електрофизиолошким основама надражљивости и проводљивости нервних
и мишићних ћелија под дејством физикалних агенаса. Упознавање са основама и специфичностима у истраживањима улоге модалитета физикалне терапије и балнеоклиматологије у превенцији и рехабилитацији оболелих и повређених, као и оспособљавање за самостално планирање и спровођење истраживања која су везана за ову пробелматику. Упознавање са доказима за употребу физикалних модалитета и ефеката природних балнеоклиматолошких фактора у лечењу различитих обољења,стања и повреда. Посебан осврт на могућности и ефикасности употребе различитих физикалних агенаса у терапији хроничног бола и хроничних обољења као савремене теме у медицини.

10. Истраживања и механизми адаптације у дечјој рехабилитацији – Реха_е07
Циљ модула је да се студент упозна са основама и специфичностима истраживања у
области рехабилитације, адапатабилним могућностима и ефектима пластицитета код деце. Оспособљаваће се за самостално планирање истраживачких метода и спровођење истраживања која су везана за специфична стања и обољења у дечјем узрасту. Такође, студент ће бити упознат са основама етиопатогенезе конгениталних аномалија, неуромишићних обољења, синдрома и посттрауматских стања код деце, уз посебан осврт на моторни развој детета. Биће упознати са циљем и принципима ране рехабилитације и физикалне терапије ради превенције компликација и побољшања стања код свих педијатријских и хируршких пацијената као и свих узраста од неонатуса до адолесцената. Упознаће се са применом адаптивних тестова у процени функционалног стања детета применом физикалних агенаса и рехабилитационих процедура у зависности од узраста, пола и стања пацијента и сходно успеху лечења, могућностима промене терапијских програма

11. Превентивне мере и терапијске интервенције у мишићноскелетној рехабилитацији – Реха_е08
Циљ овог модула је упознавање са могућим механизмима повреда и рехабилитацијом
после мишићноскелетних повреда. Анализираће се биомеханика хуманог покрета и артрокинематика у патолошким стањима локомоторног система. У склопу испитивања метода рехабилитације студент ће бити упознат са техникама неуромишићне адаптације
на вежбе, методама моторног учења и моторне контроле, контроле хода и постуре. Такође ће се упознати са елементима биомеханике у мишићноскелетној рехабилитацији са посебнм освртом на неуролошке аспекте у мишићноскелетној рехабилитацији кроз указивање на значај мултидисциплинарног лечења у мишићноскелетној рехабилитацији. Анализираће се методе и специфичности мера превенције повреда, рехабилитације оштећења и обољења мишићноскелетног система и реуматолошких обољења и стања. Засебан део ће бити посвећен методама клиничког истраживања у клиничкој мишићноскелетној рехабилитацији као и методама истраживања у области неуромишићне контроле и постуре.

12. Нове технологије и биоинжињеринг у рехабилитацији – Реха_е09
Циљ овог модула је упознавање са основама и специфичностима нових технологија у
дијагностици, физикалној и рехабилитационој терапији и ортотско-протетској терапији. Студент ће такође бити упознат са основама примене роботике у побољшању функције код пацијената са неуролошким оболењима и у функцији горњих и доњих екстремитета у току протетске рехабилитације код ампутираних пацијената и код малигних обољења. Оспособљаваће се за самостално планирање истраживачких метода и спровођење истраживања која су везана за проблематику овог типа. Теме овог модула су: клиничка анатомија и физиологија локомоторног и неуро-мишићног система; примена нових технологија у дијагностици и терапији ради процене степена функционалне онеспособљености, одабира терапијских модалитета и капацитета опоравка ради побољшања функционалног статуса и квалитета живота; зачај и улога регенеративне медицине у рехабилитацији; и ресторативна неуромодулација.

Часови активне
наставе

ЕСПБ
Ш Назив предмета С Статус
предмета
П СИР

ПРВА ГОДИНА

1.

Ген_м01 Методологија научноистраживачког рада Први

О

3

0

5

2.

Ген_м02 Статистика за истраживаче у области
биомедицинских наука (базични курс)
Први

О

3

0

4

3.

Ген_м03 Истраживачка етика Први

О

1

1

1

4.

Ген_м04-1 Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање Први

О

3

4

10

5.

Реха _м03-1 Ротације између истраживачких
јединица
Први

О

0

10

10

6.

Реха _м01 Функционална испитивања и дијагностичке методе у рехабилитацији Други О-рехаб

2

4

5

 

7.

 

Реха _м02

Перспективе и контраверзе у
истраживањима у рехабилитацији
 

Други

 

О-рехаб

 

2

 

4

 

5

 

8.

 

Реха_м03

Онеспособљеност и  истраживања  у
рехабилитацији
 

Други

 

О-рехаб

 

2

 

4

 

5

9.

Ген_м04-2 Есеји и презентације индивидуалног
рада кандидата, публиковање
Други

О

4

2

10

10. Реха_м03-2 Ротације између истраживачких
јединица
Други

О

0

5

5

ДРУГА ГОДИНА

 

11.

 

Реха _е01

Генетичка основа опоравка у
рехабилитацији
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

12.

 

Реха _е02

Истраживања улоге контролисане физичке
активности у превенцији и рехабилитацији хорничних незаразних болести
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

13.

 

Реха _е03

Истраживања и улога
мултидисциплинарног модела у рехабилитацији можданог удара и трауматских повреда главе и кичмене мождине
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

14.

 

Реха _е04

Бол у рехабилтацији: модалитети и
контрола бола
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

15.

 

Реха _е05

Функционална испитивања за оцену радне
способности
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

16.

 

Реха _е06

Истраживања улоге модалитета физикалне
терапије и балнеоклиматологије у рехабилитацији
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

17.

 

Реха _е07

Истраживања и механизми адаптације у
дечјој рехабилитацији
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

18.

 

Реха_е08

Превентивне мере и терапијске
интервенције у мишићноскелетној рехабилитацији
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

 

19.

 

Реха _е09

Нове технологије и биоинжењеринг у
рехабилитацији
 

Трећи

 

И-рехаб

 

3

 

0

 

5

20. Ген_м06-3 Енглески језик у медицинској науци Трећи

И

5

21. Ген_м04-3 Есеји и презентације индивидуалног рада
кандидата, публиковање
Трећи

О

5

2

10

22. Ген_м04-4 Есеји и презентације индивидуалног рада
кандидата, публиковање
Четврти

О

5

5

15

 

23.

Ген_м05-1  

Израда докторске дисертације

Трећи

Четврти

 

О

0

10

15

Ген_м05-2

0

10

15

ТРЕЋА ГОДИНА

24. Ген_м06-1  

Израда докторске  дисертације

Пети

Шести

 

О

0

20

30

Ген_м06-2

0

20

30

Јавно здравље

Докторске студије из јавног здравља

Докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Београду – смер ЈАВНО ЗДРАВЉЕ трају три године и носе 180 ЕСПБ. Имају пет обавезних предмета који се слушају на првој години студијског програма и 13 изборних од којих би докторанди требало да изаберу и слушају три на другој години. Обавезна јавно здравствена ротација се односи на детерминанте здравља током које би докторанди требало да обраде једну тему која се односи на област из које ће радити дисертацију и да публикују рад. Студијски истраживачки рад докторанада обухвата писање семинарских радова, есеја и публикација са индивидуалном и групном презентацијом резултата истраживања. Трећа година студија је предвиђена за израду докторске дисертације.

Циљ студијског програма је да омогући стицање свеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области јавног здравља, а посебно проучавања детерминанти здравља, истраживања здравствене политике и менаџмента, здравственог система, промоције здравља, животне и радне средине, при чему се истраживачи оспособљавају за извођење мултидисциплинарних, интегрисаних и партиципаторних јавноздравствених истраживања, користећи методе резличитих наука: епидемиологије, биостатистике, медицинске антропологије и социологије, здравствене економике, политике.

Услови за упис на студијски програм су:

ОПШТИ: завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ), ИЛИ завршене академске студије (основне + дипломске) из других области (300 ЕСПБ). Право уписа директно у другу годину имају кандидати са завршеним академским специјалистичким студијама на Медицинском факултету, после завршених интегрисаних академских студија из медицинских наука (60 ЕСПБ) ИЛИ кандидати са завршеном академском специјализацијом из Јавног здравља (60 ЕСПБ), ИЛИ завршеним дипломским академским студијама – мастер из Здравствене политике и менаџмента (60 ЕСПБ) ИЛИ из Јавног здравља (60 ЕСПБ) уз прописане услове полагања педмета који нису били обухваћени наведеним програмима.

СПЕЦИФИЧНИ: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског језика на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине, пожељне препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван на интервју пред комисијом коју чине потенцијални ментори и чланови Програмског савета докторских студија из јавног здравља.

Током овог студијског програма се очекује да студенти буду оспособљени за извођење свих фаза јавноздравствених истраживања, укључујћи и дисеминацију истраживачких резултата и етичка разматрања, као и да примењују квантитативне и квалитативне истраживачке методе, методе евалуације и методе одлучивања које одговарају широком спектру дисциплина повезаних са јавним здрављем – превенцијом поремећаја здравља, продужавањем живота и унапређењем здравља помоћу организованих напора друштва.

По завршетку овог студијског програма стиче се назив: доктор медицинских наука (смер јавно здравље).

Основни подаци о студијском програму

Публиковани радови на докторским студијама из јавног здравља

  1. Антић Љ, Ђикановић Б, Вуковић Д, Матејић Б. Factors associated with preventive practices for cervical cancer in women in Serbia: Data from the National Population Health Survey in Serbia 2006.HEalthMED 2012;6(4):1265-78. (M23)

Програмски савет докторских студија из јавног здравља

Програмски савет докторских студија из јавног здравља је конституисан 2009. године и чине га следећи наставници:

  1. Професорка др Снежана Симић – председница
  2. Професорка Јелена Маринковић – Ерић
  3. Професорка др Татјана Пекмезовић
  4. Професорка др Горица Сбутега Милошевић
  5. Професор др Петар Булат
Кардиологија
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета

ЕСПБ

I   семестар

Методологија научно-истраживачког рада

обавезни

5

Биостатистика (базични курс)

обавезни

5

II   семестар

 

Савремена кардиоваскуларна наука: Базични принципи и транслација према клиничким темама

обавезни

5

Савремена кардиоваскуларна наука: Клиничке актуелности

обавезни

5

Биостатистика (виши курс)

изборни

5

III  семестар

Коронарна болест

изборни

5

Хипертензија

изборни

5

Плућна циркулација, плућна емболија и плућна хипертензија

изборни

5

Урођене болести срца и великих крвних судова код деце и одраслих

изборни

5

Срчана инсуфицијенција

изборни

5

Болести срчаног мишића и перикарда

изборни

5

Болести срчаних залистака

изборни

5

Клиничка електрофизиологија

изборни

5

Електростимулација срца

изборни

5

Инвазивна и интервентна кардиологија

изборни

5

Кардиоваскуларна хирургија

изборни

5

Фармакологија кардиоваскуларног система

изборни

5

Епидемиологија и превенција болести кардиоваскуларног система

изборни

5

Неинвазивна дијагностика кардиоваскуларног система

изборни

5

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање Студијски истраживачки рад

45

Ротације између клиничких истраживачких

јединица

Студијски истраживачки рад

15

Медицинска фармакологија
Семестар у        коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Фармакодинамија обавезни 4
Фармакокинетика и нежељене интеракције лекова обавезни 4
Специјална клиничка фармакологија обавезни 7
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Лабораторијске технике у фармакологији изборни 5
Лекови у регулацији тонуса глатких мишића и ендотела изборни 5
Неуропсихофармакол-огија изборни 5
Фармакологија кардиоваскуларног система изборни 5
Анестезија и аналгезија изборни 5
Етичност испитивања на животињама и људима изборни 5
Педијатријска фармакологија изборни 5
Неурогена контрола кардиоваскуларног система изборни 5
Фармакогенетика изборни 5
Микроби и инфекција
Молекуларна медицина

Циљ:

Првенствена намена докторских студија из молекуларне медицине је квалитетно образовање истраживача, који би после завршених студија требало да стекну базично разумевање молекуларних механизама настанка болести, разумевање техника молекуларне и ћелијске биологије у дијагностици као и потенцијалној примени у терапијским интервенцијама. Поред тога, они би требало да буду оспособљени за критичку анализу научне и медицинске литературе, уочавање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и за презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима. Докторске студије из молекуларне медицине би требало да постану извор квалитетних и модерних универзитетских наставника, који ће бити спремни да одговоре потребама за све вишим стандардима образовања на пољу биомедицинских наука и медицине.

 

ПЛАН НАСТАВЕ

Докторске студије из молекуларне медицине на Медицинском факултету Универзитета у Београду трају три године (180 ЕСПБ). Састоје се из дела у којем се обавља формална едукација кроз наставне модуле, семинаре и лабораторијску ротацију, као и из истраживачког програма који води ка дипломи доктора наука.

Током докторских студија, студент је обавезан да похађа и положи 4 обавезна и 1 изборни наставни модул. Обавезни предмети слушају се током прва 2 семестра, а изборни у трећем семестру.

a.      Наставни модули:

–  Обавезни

  • Методологија научно-истраживачког рада, која се састоји од модула
  • Биостатистика
  • Молекуларна генетика човека
  • Основи ћелијске биологије

–  Изборни

  • Молекуларна и ћелијска имунологија
  • Ћелијска сигнализација
  • Молекуларни механизми деловања лекова
  • Неуробиологија
  • Молекуларна онкологија
  • Молекуларна патологија болести
  • Молекуларна микробиологија
  • Хомеостаза ћелија, органа и органских система

 

b.     Лабораторијска ротација

Сваки студент током прве и друге године треба да проведе одређено време у лабораторијама Института за хуману генетику, Института за судску медицину, Института за медицинску и клиничку биохемију и Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета, да би упознао и савладао различите методологије истраживања из домена молекуларне и ћелијске биологије, неопходне за наставак студија и истраживачки рад. Вештине које треба савладати током ових ротација обухватају основне принципе рада са културама ћелија, анализе нуклеинских киселина, методе молекуларне генетике, имунохемијске анализе и основне принципе проточне цитофлуориметрије. Савладавање ових вештина потврђује одговорни наставник.

 

c.       Семинари („Journal Club“)

Током читавих студија студент је обавезан да присуствује и активно учествује на семинарима типа „Journal Club“. На семинарима ће се по посебном распореду приказивати резултати релевантних истраживања из најновије научне литературе, као и презентација резултата сопствених истраживања студената докторских студија. Циљ ових семинара је да развије критичку анализу савремене научне литературе, као и да омогући стицање способности за презентовање сопствених резултата истраживања.

 

d.     Истраживачки рад, писање и одбрана докторске дисертације

Најзначајнији део докторски студија је активност у оквиру истраживачког пројекта који ће омогућити добијање одговарајућих научних резултата неопходних за писање и одбрану докторске дисертације.

По правилу, истраживачки рад кандидата се од уписивања докторских студија одвија у одговарајућој истраживачкој лабораторији. Ово истраживање је под супервизијом ментора, који је дужан да обезбеди одговарајуће техничке и материјалне услове за истраживање.

Део истраживања је могуће обавити и у некој лабораторији ван Медицинског факултета, у земљи или иностранству, у оквиру успостављене научне сарадње или у оквиру међународног пројекта.

Пријава и одбрана докторске дисертације регулисана је посебним правилником.

Семестар у коме се слуша

Назив предмета

Статус предмета

ЕСПБ

I   семестар

Методологија научно-истраживачког рада

обавезни

5

Биостатистика (базични курс)

обавезни

5

II   семестар

Молекуларна генетика човека

обавезни

7.5

Ћелијска биологија

обавезни

7.5

III  семестар

Молекуларна и ћелијска имунологија

изборни

5

Неуробиологија

изборни

5

Молекуларна онкологија

изборни

5

Молекуларна патологија болести

изборни

5

Молекуларна микробиологија

изборни

5

Хомеостаза ћелија, органа и органских система

изборни

5

Ћелијска сигнализација

изборни

5

Молекуларни механизми деловања лекова

изборни

5

Неурологија
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Неуробиологија обавезни 5
Неуроимиџинг обавезни 5
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Васкуларне болести нервног система изборни 5
Дегенеративне болести нервног система изборни 5
Клиничка неурофизологија (EEГ и EП) са епилептологијом изборни 5
Неуроимунологија и демијелинизационе болести нервног система изборни 5
Деменције изборни 5
Неуромишићне болести са ЕМНГ изборни 5
Дечија неурологија изборни 5
Бол у неурологији изборни 5
Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање Студијски истраживачки рад 45
Ротације између клиничких истраживачких

јединица

Студијски истраживачки рад 15
Неуронауке
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада са биоетиком обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Анатомија и развој нервног система обавезни 5
Молекуларна биологија нервног система обавезни 7,5
Неурофизиологија обавезни 2,5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Методе визуелизације нервног система изборни 5
Бихејвиоралне неуронауке изборни 5
Неуробиолошке основе менталних поремећаја изборни 5
Неуроендокринологија изборни 5
Неурофармаколoгија изборни 5
Примена рачунара у неуронаукама изборни 5
Цереброваскуларна биологија изборни 5
Дегенеративне болести нервног система изборни 5
Неуроимунологија и демијелинизационе болести нервног система изборни 5
Физиологија понашања и хронобиологија изборни 5
Нефрологија
Семестар у  коме сеслуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Клиничка нефрологија: истраживачки проблеми и методе обавезни 10
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Акутно оштећење бубрега изборни 5
Хронична инсуфицијенција бубрега изборни 5
Гломерулске болести изборни 5
Тубулоинтерстицијске болести бубрега изборни 5
Наследне болести бубрега и мокраћних канала изборни 5
Васкуларне болести бубрега изборни 5
Неинвазивна дијагностика у болестима бубрега изборни 5
Екстракорпорална депурација и трансплантација бубрега
Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама
Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинамаСтруктура студијског програмаРуководиоци модулаНаставне активности

Трајање и циљеви програма

Докторске академске студије Медицинског факултета, модул „Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама“ се организују као трогодишње студије. Укупан број ЕСПБ бодова је 180. Циљ студија је да омогући стицање свеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области примењених истраживања у медицини спорта и моторним вештинама. Студије су засноване на мултидисциплинарној платформи механизама, фактора адаптације и модулације моторних и психофизичких спсобности код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

Структура програма

Структуром и садржајем обавезних и изборних предмета обухваћене су: базичне теме (анатомија, биомеханика, медицинска физиологија, генетика и имунологија); специфичности адаптације свих органских система у одговору на физичку активност и њихова интегративно-хијерархијска повезаност; специфичне теме везане за спорт и моторне вештине; физичка активност у превенцији и терапији, као и значајни клинички синдроми.

Структура ових студија садржи листу обавезних и изборних предмета, као и активности чија се настава одвија у прва три семестра студија.

Семестар Структура и садржај
I

 

Обавезни заједнички предмети: Методологија научно-истраживачког рада (4ЕСПБ); Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс) (5ЕСПБ)Истраживачка етика (1 ЕСПБ); Активности: есеји презентације, публикације (10 ЕСПБ) Ротације између истраживачких јединица (10 ЕСПБ)

30 ЕСПБ

II

 

Обавезни предмети специфични за модул Механизми одговора организма на физичку активност (5 ЕСПБ); Испитивања функционалне и моторне способности (5 ЕСПБ); Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности (5 ЕСПБ). Активности: есеји презентације, публикације (10 ЕСПБ) Ротације између истраживачких јединица (5 ЕСПБ)

30 ЕСПБ

III

 

Изборни предмет (1 од 12 понуђених)* (5 ЕСПБ) Активности: есеји презентације, публикације (10 ЕСПБ); Израда докторске дисертације-студијски истраживачки рад (15 ЕСПБ)

30 ЕСПБ

IV Израда публикација и докторске дисертације

Есеји, презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (15 ЕСПБ); Израда докторске дисертације-студијски истраживачки рад (15 ЕСПБ)

30 ЕСПБ

V i VI Израда докторске дисертације

Израда докторске дисертације-студијски истраживачки рад  (30 ЕСПБ)

60 ЕСПБ

*Детаљан списак и опис предмета видети под Структура програма

 

Реализација програма

Програм ће се реализовати уз коришћеље савремених истраживачких метода у Клиникама и Истраживачким лабораторијама Медицинског факултета Унверзитета у Београду,

Услови уписа на студијски програм су:

ОПШТИ: Завршенe интегрисанe академскe студијe из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); или академскe студијe Филозофског факултета-одсек психологија, Факултета за спорт и физичко васпитање и Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, када су студенти на претходним нивоима студија остварила најмање 300 ЕСПБ;

СПЕЦИФИЧНИ: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског језика на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине. Пожељне су препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом.

Сваки пријављени кандидат биће позван на интервју пред комисијом коју чине чланови Програмског савета.

По завршетку студијског програма стиче се назив: доктор медицинских наука – смер примењена истраживања у спорту и моторним вештинама.

Програмски савет: Проф. др Љубица Константиновић, Академик Проф. др Драган Мицић, Проф. др Марко Бумбаширевић, Проф. др Томислав Јовановић, Проф. др Сања Мазић

Докторске академске студије Медицинског факултета, модул „примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама“, се организују као трогодишње студије, Укупан број ЕСПБ бодова је 180.

У првом семестру, у оквиру свих модула докторских академских студија налазе се два обавезна предмета и две обавезне активности (30 ЕСПБ укупно):

1. Методологија научно-истраживачког рада (4 ЕСПБ),

a.     Увод у научни рад;

б.   Написати, објавити, презентовати и вредновати научно дело;

в.   Информатика за истраживаче у области медицинских наука;

г.   Изборни предмет (од 3 изборна предмета студент слуша 1 предмет од значаја за за своје истраживање):

  • Епидемиолошка истраживања у медицини
  • Експериментална методологија научног истраживања-добра лабораторијска пракса
  • Клиничка истраживања у медицини

2. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс) (5 ЕСПБ),

3. Истраживачка етика (1 ЕСПБ).

4. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

5. Ротације између истraживачких јединица (10 ЕСПБ).

У другом семестру, у оквиру модула Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама налазе се три обавезна предмета и две обавезне активности (30 ЕСПБ укупно):

1.     Механизми одговора организма на физичку активност (5 ЕСПБ),

2.     Испитивања функционалне и моторне способности (5 ЕСПБ),

3.     Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности (5 ЕСПБ),

4.     Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

5.     Ротације између истарживачких јединица (5 ЕСПБ). 

Механизми одговора организма на физичку активност

Физичка активност је важан стимулус организма и због тога истраживања адаптивних механизама представљају базична истраживања у овој области. Адаптивни одговор организма на физичку активност зависи од више фактора: пола, расе, узраста (деца, стари…), утренираности (спортисти и неспортисти), стања организма (трудноћа), болести (присуство или одсуство). Због овако комплексног истраживачког проблема, истраживања адаптивних механизама одговора на физичку активност, захтевају интегративни приступ. Зато је циљ овог предмета да сагледа адаптивне механизме из свих углова и објасни студентима основне и потенцијалне механизме одговора организма на физичку активност. Студенти ће тако бити оспособљени за самостално уочавање научних проблема у овој области и њихово решавање.

Садржај предмета: Акутни одговор и адаптација органских система на повремену или континуирану физичку активност код здравих, спортиста и болести и стања која нарушавају физичку активност. Адаптацији кардиоваскуларног система, Адаптација мишићно скелетног система, Адаптација респираторног система, Адаптација хуморалног система, Адаптација имунског система, Енергетски извори за мишићну контракцију,  Исхрана и суплементација. Специфичности одговора органских система на повремену или континуирану физичку активност у односу на пол (мушки, женски), у различитим животним добима (деца, стари) и физиолошким стањима (трудноћа, лактација).

Испитивања функционалне и моторне способности

У оквиру научно-истраживачог поља  медицине спорта са моторним вештинама, важан део заузимају функционала тестирања и испитивање моторних способности. Нарочито су важна са аспекта научно-истраживачког рада, где на основу одређених параметара функционалних и моторних способности могу да се објасне многи догађаји у вези са одговором организма на физичку активност. Зато је важно да студенти докторских студија, овог модула буду упознати са могућностима функционалних тестирања и испитивања моторних способности. Ова знања би студенти могли да примене у свом даљем научно-истраживачком раду.

Садржај предмета: Методе процене антропометријских параметара. Методе процене нутритивног и хормонског статуса. Испитивање биоенергетског метаболизма, испитивање параметара анаеробног и аеробног метаболизма. Испитивање генетског статуса. Испитивање имунског статуса. Испитивање функције кардиореспираторног система. Испитивање функције мишићно скелетног система. Принципи селекције параметара и тестова мишићно скелетне функције. Клиничке и кинематичке методе процене моторне способности. Значај савремених неурофизиолошких и метода визуелизације у испитивању моторних способности. Психосоцијална процена у испитивању функционалних и моторних способности. Допинг контрола.

Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности

Један велики део истраживања у  медицини спорта са моторним вештинама заузима приступ „вежбање је лек“ (или енг., exercise is medicine). Колико физичка активност има позитиван или негативан ефекат на здравље пацијената, као и чињеницу да ли модулише одговор стандардне терапије обољења, предмет је многобројних стручних и научних дебата. Зато је важно да се цело ово поље истраживања, приближи студентима докторских студија како би они добили нова знања о томе како физичка активност утиче на одређене клиничке синдроме и стања у области медицине спорта.

Садржај предмета: Упознавање са дијагностичким принципима и терапијским интервенцијама код клиничких синдрома и стања у области спорта и физичке активности. Повреде у спорту, механизми и специфичности везане за поједине спортске дисциплине. Акутне и хроничне болести спортиста Поремећаји свести код спортиста. Изненадна срчана смрт. Синдром замора у спортиста. Значај физичке активности у очувању здравља и контроли фактора ризика за хроничне незаразне болести). Болести и повреде које нарушавају физичку активност. Значај физичке активности у хроничним незаразним болестима (кардиоваскуларне, шећерна болест). Специфичности спортске и физичке активности у онеспособљених особа.

У трећем семестру, студенти бирају један изборни предмет са списка и почињу израду докторске дисертације (30 ЕСПБ укупно):

1.     Биофизичке и анатомске основи људских покрета (5 ЕСПБ),

2.     Моторна контрола и моторно учење (5 ЕСПБ),

3.     Модулација моторних способности и нове технологије (5 ЕСПБ),

4.     Фактори функционалне способности и физичке активности (5 ЕСПБ),

5.     Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама (5 ЕСПБ),

6.     Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност  (5 ЕСПБ),

7.     Прилагођавање имунског система на физичку активност (5 ЕСПБ),

8.     Физичка активност и старење (5 ЕСПБ),

9.     Репаративна и регенеративна медицина (5 ЕСПБ),

10.   Генетски аспекти физичке  активности (5 ЕСПБ),

11.   Физичка активност и ментално здравље (5 ЕСПБ),

12.   Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности (5 ЕСПБ),

13.   Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

14.   Израда докторске дисертације (15 ЕСПБ),

1.Биофизичке и анатомске основи људских покрета

Биофизичке и анатомске основи људских покрета представљају посебну област истраживања. Специфичности овог поља су примена физичких закона, математичких једначина, основа механике и анатомије у објашњењу параметра покрета мишићно-скелетног система али и кардиоваскуларног и других система током физичке активности. Очекује се да студенти који изаберу овај изборни предмет, буду оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова савремених базичних и клиничких истраживања биофизичких и анатомских основа покрета код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

Садржај предмета: Основи механике (вектор, брзина, убрзање, центар масе, сила, момент силе). Полуга. Систем полуга. Основи ротационог кретања (угаона брзина, угаоно убрзање, фреквенција). Динамика протока флуида. Кретање у флуиду. Рад и снага. Биомеханичка анализа. Морфологија и функција зглобова горњег екстремитета (груднокључни и натплећнокључни зглоб, зглоб  рамена, лакта и ручја), као и дејство појединих мишића на њих. Морфологија и функција зглобова доњег екстремитета (зглоб кука, колена, доњи и горњи скочни зглоб и попречни зглоб ножја), као и дејство појединих мишића на њих. Патолошки процеси који доводе до делимичне или непотпуне покретљивости зглобова горњег и доњег екстремитета. Корелација радиографског налаза са клиничком сликом код пацијената са ограниченим покретима у зглобу.

2.Моторна контрола и моторно учење

Покрети током физичке активности су омогућени захваљујући удружености виших нервних функција моторне коре али и моторног учења. Ово је једно ново поље истраживања, недовољно испитивано, и отворено за многобројна истраживања како на животињама, тако и на хуманој популацији али и укључивање нових информационих технологија. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са теоретским и аналитичким средствима неопходним за истраживање процеса и механизама који се налазе у основи извођења покрета, моторне контроле и моторног учења, као и са методама истраживачког рада у области моторне контроле и моторног учења код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.
Садржај предмета: Физиологија извођења покрета, моторне контроле и моторног учења. Структурална и интегративна организација моторног система. Основне карактеристике моторног учења. Фазе моторног учења. Врсте моторног учења. Пластицитет сензомоторног система и значај у моторном учењу. Критични фактори моторног учења. Инструменти за истраживање моторне контроле у хуманој популацији (регистровање покрета, анализа биомеханичких сигнала. Методе транскранијалне магнетне стимулације, постурографије, електромионеурографије, функционалне магнетне резонанце, анализе хода у истраживању проприоцепције, извођења покрета и моторног учења. Специфичности дизајна истраживачких студија у моторној контроли и моторном учењу.

3.Модулација моторних способности и нове технологије

Управо из чињенице да моторне способности зависе од разних фактора (узраста, пола, утренираности, итд….), и да физичка активност модулише моторне способности, важно је истражити да ли примена нових технологија помаже у модулацији овог одговора. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са актуелним фундаменталним и примењеним истраживањима у области модулације моторних способности посебно у примени нових технологија у спортској медицини и физичкој активности.

Садржај предмета: Физиолошке основе различитих начина модулације моторних способности током стицања и развоја моторних вештина као и код стања нарушених моторних способности и физичке активности услед повреда или болести. Фазе развоја моторних вештина. Фактори који утичу на успешност модулације у сложеном био-психосоцијалном моделу здравља и болести. Специфичност модулације моторних способности код врхунских спортиста. Сензомоторни тренинг. Кинезитерапијске технике модулације. Технике фацилитације у иницијалним и касним фазама модулације моторних спосбности. Могућности савремених технологија из области биомедицинског инжињеринга и неинвазивне кортикалне стимулације у  модулацији моторних способности: транскранијална магнетна стимулација, мехатроника и роботика. Значај савремених технологија у процени моторних способности. Специфичности дизајна истраживачких студија у области модулације моторних способности и нових технологија.

4.Фактори функционалне способности и физичке активности

Функционална способност организма зависи од више фактора: пола, расе, узраста (деца, стари…), утренираности (спортисти и неспортисти), болести (присуство или одсуство). Због овако комплексних фактора функционалне способности и физичке активности, истраживања у овој области имају све већи простор у стручној и научној јавности. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са применом савремених метода испитивања фактора који утичу на функционалне способности код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

Садржај предмета: Типови физичке активности. Посебности спортске активности. Детерминанте физичке форме. Антропометријске особине и телесна конституција. Мишићна снага и мишићна издржљивост. Флексибилност. Функционална способност кардиоваскуларног система. Аеробна способност и фактори који утичу на аеробну способност. Фактори спољашње средине, утицај хематопоезног, ендокриног, имуног, нервног, респираторног, кардиоваскуларног и мишићно скелетног система. Функционална способност код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

5.Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама

Добро је познато у стручној и научној јавности да, адаптивни механизми организма на континуирану физичку активност зависе и од врсте спорта. Све већа пажња у научној јавности се поклања испитивањима механизама који су специфични за одређену врсту спорта, односно тип физичке кативности, као и предности и мане одређене врсте физичке активности. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за сагледавање огромног варијетета спортова и спортских дисциплина, као и да ће моћи да поставе истраживачке циљеве из којих ће, адекватним научно-истраживачким поступцима, донети закључке који се могу применити за дизајнирање адекватних програма активности у циљу оптималне припреме организма за  постизање врхунских резултата.

Садржај предмета: Подела спортских дисциплина. Основне карактеристике појединих спортских дисциплина. Специфичности физиолошких механизама у адаптацији организма на спортске актривности. Специфичности адаптације на различиту учесталост, интензитет, трајања и тип физичке активности. Физиологија мишићног покрета. Моторна контрола покрета. Биоенергетика мишићног рада код спортских активности. Специфичности прилагођавања органских система на аеробне и анаеробне физичке активности. Фазе моторног тренинга. Фактори моторног тренинга. Значај посебних услова у којима се одвија спортска активност (амбијентални, заштитна опрема, систем тренинга и такмичења).

6.Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност

Болести ендокриног система, као што су гојазност и метаболички синдром, шећерна болест, и др., добијају пандемијски карактер. Физичка активност је мера превенције али и терапије, која није дала задовољавајуће резултате, и из овог разлога су нова истраживања у овој области неопходна. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова савремених базичних и клиничких истраживања механизама одговора ендокриног система на акутну и хроничну физичку активност, потенцијалну примену физичке активности у терапијским интервенцијама поремећаја ендокриног одговора код здравих, спортиста и код болести и стања код којих је физичка активност нарушена.

Садржај предмета: Физиолошке основе одговора ендокриног система током акутне физичке активности. Молекуларна основа адаптивних промена ендокриног система. Развој и обликовање ендокриног одговора на континуирану и интензивну физичку активност. Биохемијске основе метаболичког одговора на физичку активност. Улога хормона раста у адаптивним променама. Адаптација стрес осовине на физичку активност. Улога хормона масног ткива пре, током и након физичке активности. Улога орексигених неуропептида пре, током и након физичке активности. Ендокрине промене код женске спортске тријаде. Хормонски дисбаланс и потенцијална примена физичке активности у терапијским интервенцијама. Савремене методе испитивања одговора ендокриног система на физичку активност.   

7.Прилагођавање имунског система на физичку активност

Активни мишићи током физичке активности су извор многобројних инфламаторних и антиинфламаторних агенаса, на које имунски систем мора да одговори. Зато су испитивања у овој области у експанзији. Избором овог изборног предмета, студенти ће бити оспособљени за боље разумевање и усвајање знања о механизмима одговора имунског система на акутну и хроничну физичку активност, као и стицање знања из области имунских процеса који се одвијају током акутне физичке активности, адаптивног одговора имунског система на континуирану физичку активност и могућност примене ових сазнања у клиничкој пракси.

Садржај предмета: Грађа и функција имунског система. Основни принципи неспецифичне имууности. Основни принципи специфичне имуности, Цитокини и адхезивни молекули-улога у ефекторским функцијама и циркулацији ћелија имунског система. Ефекторски механизми имунског одговора. Имунски систем и акутна физичка активност. Утицај врсте тренинга на одговор имунског система. Адаптивне промене имунског ситема на континуирану и интензивну физичку активност. Лабораторијске технике молекуларне и ћелијске биологије и њихова примена. Специфичности дизајна истраживачких студија у области прилагођавања имунског система на физичку активност.

8.Физичка активност и старење

Напредовањем медицинских наука, животни век човека је продужен и све је већа популација старих особа. Квалитет живота старих особа зависи од њихове способности да самостално обављају основне животне потребе. Физичка кативност овде заузима важно место. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за боље разумевање актуелних фундаменталних и примењених истраживања у области физичке активности у геријатријској популацији.

Садржај предмета: Упознавање са физиолошким основама старења. Промене на мишићно-скелетном систему, кардио-респираторном и неуроендокрином систему. Психосоцијалне промене у геријатријској популацији.  Функционалност старијих и фактори који су од значајног утицаја у биопсихосоцијалном моделу здравља и болести. Физичка активност код старијих и механизми адаптације. Методе процене функционалности и физичке активности у геријатријској популацији. Оптимализација индивидуализација и безбедност физичке активности код старије популације. Физичка активност и физичко здравље. Физичка активност и квалитет живота у старијих. Физичка активност у акутним и хроничним болестима у геријатријској популацији.

9.Репаративна и регенеративна медицина

Репаративна и регенеративна медицина је нова научна област медицинских наука.  Примена ове области у медицини спорта са моторним вештинама заузима све већи део, нарочито код спортских повреда, лечење матичним ћелијама, хипербаричној медицини. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, боље упознати новине из области савремених метода регенерације и репарације ткива код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

Садржај предмета: Порекло и биологији матичних ћелија различитих ткива. Начини прикуљања матичних ћелија, култивација ин витро. Циљана експанзија матичних ћелија. Могућности добијања „синтетских“ ткива у лабораторијским условима, студије са таквим ткивима и ћелијама у процесима регенерације и репарације. Нови правци за терапије матичним ћелијама у складу са напретком науке о могућностима експанзије матичних ћелија. Хипербарична оксигенација и њена примена код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Методе физикалне медицине у репарацији и регенерацији ткива код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Терапија будућности спортских повреда – „синтетска“ биолошког ткива за санацију оштећења насталих услед спортских повреда. Примена различитих одобрених ткивних производа као суплементарна терапија.

10. Генетски аспекти физичке  активности

Генетски аспекти физичке активности се данас користе да објасне разлике у адаптивном одговору особа које су физички активне. Улога гена је предмет истраживања још од почетка напретка медицине спорта са моторним вештинама, међутим открићем генетских полиморфизама омогућено је да се ова истраживања развијају. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, боље упознати новине из области савремених метода испитивања генетских и молекулских основа физиолошких процеса у физичкој активности и спорту и могућности њихове модулације.

Садржај предмета: Разумевање генетичке основе комплексних особина: класично генетички (квантитативно генетичке студије у породицама и популацијама, селекционе студије на анималним моделима) и молекуларно генетички аспекти (генетичке основе варијабилности у метаболизму масти, шећера и протеина, улога митохондријских гена, студије гена-кандидата и асоцијације генских маркера дуж генома). Геномски и транскриптомски предиктори тренажних способности спортиста. Молекуларни механизми ремоделовања протеома скелетних мишића под утицајем физичке активности. Епигенетичка контрола спортских перформанси: улога miRNK и модификације структуре хроматина. Генска предиспозиција за врхунске резултате у спорту – преглед најчешћих генских полиморфизама код спортиста. Генски допинг у спорту – потенцијални гени и циљеви. Интериндивидуалне варијације у одговору организма на физичку активност: генетика у потрази за индивидуализацијом. Генски профил врхунских спортиста. Научна перспектива идентификације спортских талената: етичке и друштвене импликације.

11. Физичка активност и ментално здравље

Познато је да физичка активност доприноси менталном здрављу, али и да је мотивација важан део истраживања у области медицине спорта са моторним вештинама. Такође, све већи број студија указује на значај физичке активности код поремећаја менталног здравља. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљни за примену савремених метода испитивања повезаности физичке активности и душевног здравља на бази биолошких, психолошких и социјалних теорија код здравих особа, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Такође, упознавање са методама испитивања физичке активности као фактора ризика вс. протективног фактора у етиологији најчешћих психијатријских поремећаја и метода психолошке подршке и техника консултативног рада које имају за циљ побољшање индивидуалних перформанси у домену спорта и рекреације.

Садржај предмета: Личност, развој и карактеристике. Механизмима одбране. Мотивација и технике за побољшавање мотивације. Директни ефекат физичке активности на менталне функције, побољшње когнитивне функције. Физичка активност која помаже контроли у сфери емоција, когниције, контроле понашања. Физичка активност која се супротставља појави депресивности, утицај на контролу ауто и хетероагресивног понашања. Редовна физичка активност у атенуација ефеката старења у хипокампусу. Пасивизација тј. тенденција ка физичкој неактивности као један од симптома који су тесно повезани са појавом и даљим напредовањем поремећаја. Мањак физичке активности као један од кључних фактора пораста инциденце психијатријских поремећаја. Агресивност и спорт. Спортско самопоуздање и самоцењење. Психолошки тестови и психолошка подршка врхунских спортиста. Истраживачке методе у области спортске психологије.

12. Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности

Нутриција и суплементација су области истраживања које доприносе бољим резултатима учесника у спорту. Нарочито је ово важно са аспекта превенције замора и повреда у спорту. С друге стране допинг је негативна стране ове приче, где се врхунски резултат постиже недозвољеним средствима у исхрани. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспосбљени за примену савремених метода испитивања нутритивних фактора и суплемената који утичу на функционалне способности код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

Садржај предмета: Савремена сазнања о елементима правилне исхране. Дневне потребе угљених хидрата, масти и беланчевина код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Дневне потребе воде код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Дневне потребе витамина и минерала код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Специфичности исхране и суплементације пре, током и након тренинга. Специфичности исхране и суплементације код спортова снаге и издржљивости, оних који се играју на отвореним игралиштима и у спортским дворанама. Специфичности исхране и суплементације у спортовима са ограничењем телесне масе. Специфичности исхране и суплементације током путовања. Анти допинг кодекс, листа забрањених супстанци и последице кршења антидопинг правила. Генски допинг. Истраживачке методе у области спортске нутриције и суплементације.

У четвртом семестру студенти настављају са израдом докторске дисертације:

1.     Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (15 ЕСПБ),

2.     Израда докторске дисертације (15 ЕСПБ).

У петом и шестоm семестру студенти настављају/завршавају израду докторске дисертације (30 ЕСПБ).

Докторске академске студије Медицинског факултета, модул „примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама“, се организују као трогодишње студије, Укупан број ЕСПБ бодова је 180.

 

У првом семестру, у оквиру свих модула докторских академских студија налазе се два обавезна предмета и две обавезне активности (30 ЕСПБ укупно):

1. Методологија научно-истраживачког рада (4 ЕСПБ),

a.     Увод у научни рад;

б.   Написати, објавити, презентовати и вредновати научно дело;

в.   Информатика за истраживаче у области медицинских наука;

г.   Изборни предмет (од 3 изборна предмета студент слуша 1 предмет од значаја за за своје истраживање):

  • Епидемиолошка истраживања у медицини
  • Експериментална методологија научног истраживања-добра лабораторијска пракса
  • Клиничка истраживања у медицини

2. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс) (5 ЕСПБ),

3. Истраживачка етика (1 ЕСПБ).

4. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

5. Ротације између истraживачких јединица (10 ЕСПБ).

 

У другом семестру, у оквиру модула Примењена истраживања у медицини спорта и моторним вештинама налазе се три обавезна предмета и две обавезне активности (30 ЕСПБ укупно):

 

1.     Механизми одговора организма на физичку активност (5 ЕСПБ),

2.     Испитивања функционалне и моторне способности (5 ЕСПБ),

3.     Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности (5 ЕСПБ),

4.     Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

5.     Ротације између истарживачких јединица (5 ЕСПБ).

 

Механизми одговора организма на физичку активност

Физичка активност је важан стимулус организма и због тога истраживања адаптивних механизама представљају базична истраживања у овој области. Адаптивни одговор организма на физичку активност зависи од више фактора: пола, расе, узраста (деца, стари…), утренираности (спортисти и неспортисти), стања организма (трудноћа), болести (присуство или одсуство). Због овако комплексног истраживачког проблема, истраживања адаптивних механизама одговора на физичку активност, захтевају интегративни приступ. Зато је циљ овог предмета да сагледа адаптивне механизме из свих углова и објасни студентима основне и потенцијалне механизме одговора организма на физичку активност. Студенти ће тако бити оспособљени за самостално уочавање научних проблема у овој области и њихово решавање.

 

Садржај предмета: Акутни одговор и адаптација органских система на повремену или континуирану физичку активност код здравих, спортиста и болести и стања која нарушавају физичку активност. Адаптацији кардиоваскуларног система, Адаптација мишићно скелетног система, Адаптација респираторног система, Адаптација хуморалног система, Адаптација имунског система, Енергетски извори за мишићну контракцију,  Исхрана и суплементација. Специфичности одговора органских система на повремену или континуирану физичку активност у односу на пол (мушки, женски), у различитим животним добима (деца, стари) и физиолошким стањима (трудноћа, лактација).

 

Испитивања функционалне и моторне способности

У оквиру научно-истраживачог поља  медицине спорта са моторним вештинама, важан део заузимају функционала тестирања и испитивање моторних способности. Нарочито су важна са аспекта научно-истраживачког рада, где на основу одређених параметара функционалних и моторних способности могу да се објасне многи догађаји у вези са одговором организма на физичку активност. Зато је важно да студенти докторских студија, овог модула буду упознати са могућностима функционалних тестирања и испитивања моторних способности. Ова знања би студенти могли да примене у свом даљем научно-истраживачком раду.

 

Садржај предмета: Методе процене антропометријских параметара. Методе процене нутритивног и хормонског статуса. Испитивање биоенергетског метаболизма, испитивање параметара анаеробног и аеробног метаболизма. Испитивање генетског статуса. Испитивање имунског статуса. Испитивање функције кардиореспираторног система. Испитивање функције мишићно скелетног система. Принципи селекције параметара и тестова мишићно скелетне функције. Клиничке и кинематичке методе процене моторне способности. Значај савремених неурофизиолошких и метода визуелизације у испитивању моторних способности. Психосоцијална процена у испитивању функционалних и моторних способности. Допинг контрола.

 

Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности

Један велики део истраживања у  медицини спорта са моторним вештинама заузима приступ „вежбање је лек“ (или енг., exercise is medicine). Колико физичка активност има позитиван или негативан ефекат на здравље пацијената, као и чињеницу да ли модулише одговор стандардне терапије обољења, предмет је многобројних стручних и научних дебата. Зато је важно да се цело ово поље истраживања, приближи студентима докторских студија како би они добили нова знања о томе како физичка активност утиче на одређене клиничке синдроме и стања у области медицине спорта.

 

Садржај предмета: Упознавање са дијагностичким принципима и терапијским интервенцијама код клиничких синдрома и стања у области спорта и физичке активности. Повреде у спорту, механизми и специфичности везане за поједине спортске дисциплине. Акутне и хроничне болести спортиста Поремећаји свести код спортиста. Изненадна срчана смрт. Синдром замора у спортиста. Значај физичке активности у очувању здравља и контроли фактора ризика за хроничне незаразне болести). Болести и повреде које нарушавају физичку активност. Значај физичке активности у хроничним незаразним болестима (кардиоваскуларне, шећерна болест). Специфичности спортске и физичке активности у онеспособљених особа.

 

У трећем семестру, студенти бирају један изборни предмет са списка и почињу израду докторске дисертације (30 ЕСПБ укупно):

1.     Биофизичке и анатомске основи људских покрета (5 ЕСПБ),

2.     Моторна контрола и моторно учење (5 ЕСПБ),

3.     Модулација моторних способности и нове технологије (5 ЕСПБ),

4.     Фактори функционалне способности и физичке активности (5 ЕСПБ),

5.     Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама (5 ЕСПБ),

6.     Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност  (5 ЕСПБ),

7.     Прилагођавање имунског система на физичку активност (5 ЕСПБ),

8.     Физичка активност и старење (5 ЕСПБ),

9.     Репаративна и регенеративна медицина (5 ЕСПБ),

10.   Генетски аспекти физичке  активности (5 ЕСПБ),

11.   Физичка активност и ментално здравље (5 ЕСПБ),

12.   Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности (5 ЕСПБ),

13.   Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (10 ЕСПБ),

14.   Израда докторске дисертације (15 ЕСПБ),

 

1.Биофизичке и анатомске основи људских покрета

Биофизичке и анатомске основи људских покрета представљају посебну област истраживања. Специфичности овог поља су примена физичких закона, математичких једначина, основа механике и анатомије у објашњењу параметра покрета мишићно-скелетног система али и кардиоваскуларног и других система током физичке активности. Очекује се да студенти који изаберу овај изборни предмет, буду оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова савремених базичних и клиничких истраживања биофизичких и анатомских основа покрета код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

 

Садржај предмета: Основи механике (вектор, брзина, убрзање, центар масе, сила, момент силе). Полуга. Систем полуга. Основи ротационог кретања (угаона брзина, угаоно убрзање, фреквенција). Динамика протока флуида. Кретање у флуиду. Рад и снага. Биомеханичка анализа. Морфологија и функција зглобова горњег екстремитета (груднокључни и натплећнокључни зглоб, зглоб  рамена, лакта и ручја), као и дејство појединих мишића на њих. Морфологија и функција зглобова доњег екстремитета (зглоб кука, колена, доњи и горњи скочни зглоб и попречни зглоб ножја), као и дејство појединих мишића на њих. Патолошки процеси који доводе до делимичне или непотпуне покретљивости зглобова горњег и доњег екстремитета. Корелација радиографског налаза са клиничком сликом код пацијената са ограниченим покретима у зглобу.

 

2.Моторна контрола и моторно учење

Покрети током физичке активности су омогућени захваљујући удружености виших нервних функција моторне коре али и моторног учења. Ово је једно ново поље истраживања, недовољно испитивано, и отворено за многобројна истраживања како на животињама, тако и на хуманој популацији али и укључивање нових информационих технологија. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са теоретским и аналитичким средствима неопходним за истраживање процеса и механизама који се налазе у основи извођења покрета, моторне контроле и моторног учења, као и са методама истраживачког рада у области моторне контроле и моторног учења код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.
Садржај предмета: Физиологија извођења покрета, моторне контроле и моторног учења. Структурална и интегративна организација моторног система. Основне карактеристике моторног учења. Фазе моторног учења. Врсте моторног учења. Пластицитет сензомоторног система и значај у моторном учењу. Критични фактори моторног учења. Инструменти за истраживање моторне контроле у хуманој популацији (регистровање покрета, анализа биомеханичких сигнала. Методе транскранијалне магнетне стимулације, постурографије, електромионеурографије, функционалне магнетне резонанце, анализе хода у истраживању проприоцепције, извођења покрета и моторног учења. Специфичности дизајна истраживачких студија у моторној контроли и моторном учењу.

 

3.Модулација моторних способности и нове технологије

Управо из чињенице да моторне способности зависе од разних фактора (узраста, пола, утренираности, итд….), и да физичка активност модулише моторне способности, важно је истражити да ли примена нових технологија помаже у модулацији овог одговора. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са актуелним фундаменталним и примењеним истраживањима у области модулације моторних способности посебно у примени нових технологија у спортској медицини и физичкој активности.

 

Садржај предмета: Физиолошке основе различитих начина модулације моторних способности током стицања и развоја моторних вештина као и код стања нарушених моторних способности и физичке активности услед повреда или болести. Фазе развоја моторних вештина. Фактори који утичу на успешност модулације у сложеном био-психосоцијалном моделу здравља и болести. Специфичност модулације моторних способности код врхунских спортиста. Сензомоторни тренинг. Кинезитерапијске технике модулације. Технике фацилитације у иницијалним и касним фазама модулације моторних спосбности. Могућности савремених технологија из области биомедицинског инжињеринга и неинвазивне кортикалне стимулације у  модулацији моторних способности: транскранијална магнетна стимулација, мехатроника и роботика. Значај савремених технологија у процени моторних способности. Специфичности дизајна истраживачких студија у области модулације моторних способности и нових технологија.

 

4.Фактори функционалне способности и физичке активности

Функционална способност организма зависи од више фактора: пола, расе, узраста (деца, стари…), утренираности (спортисти и неспортисти), болести (присуство или одсуство). Због овако комплексних фактора функционалне способности и физичке активности, истраживања у овој области имају све већи простор у стручној и научној јавности. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити упознати са применом савремених метода испитивања фактора који утичу на функционалне способности код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

 

Садржај предмета: Типови физичке активности. Посебности спортске активности. Детерминанте физичке форме. Антропометријске особине и телесна конституција. Мишићна снага и мишићна издржљивост. Флексибилност. Функционална способност кардиоваскуларног система. Аеробна способност и фактори који утичу на аеробну способност. Фактори спољашње средине, утицај хематопоезног, ендокриног, имуног, нервног, респираторног, кардиоваскуларног и мишићно скелетног система. Функционална способност код здравих, спортиста и код болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

 

5.Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама

Добро је познато у стручној и научној јавности да, адаптивни механизми организма на континуирану физичку активност зависе и од врсте спорта. Све већа пажња у научној јавности се поклања испитивањима механизама који су специфични за одређену врсту спорта, односно тип физичке кативности, као и предности и мане одређене врсте физичке активности. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за сагледавање огромног варијетета спортова и спортских дисциплина, као и да ће моћи да поставе истраживачке циљеве из којих ће, адекватним научно-истраживачким поступцима, донети закључке који се могу применити за дизајнирање адекватних програма активности у циљу оптималне припреме организма за  постизање врхунских резултата.

 

Садржај предмета: Подела спортских дисциплина. Основне карактеристике појединих спортских дисциплина. Специфичности физиолошких механизама у адаптацији организма на спортске актривности. Специфичности адаптације на различиту учесталост, интензитет, трајања и тип физичке активности. Физиологија мишићног покрета. Моторна контрола покрета. Биоенергетика мишићног рада код спортских активности. Специфичности прилагођавања органских система на аеробне и анаеробне физичке активности. Фазе моторног тренинга. Фактори моторног тренинга. Значај посебних услова у којима се одвија спортска активност (амбијентални, заштитна опрема, систем тренинга и такмичења).

 

6.Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност

Болести ендокриног система, као што су гојазност и метаболички синдром, шећерна болест, и др., добијају пандемијски карактер. Физичка активност је мера превенције али и терапије, која није дала задовољавајуће резултате, и из овог разлога су нова истраживања у овој области неопходна. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова савремених базичних и клиничких истраживања механизама одговора ендокриног система на акутну и хроничну физичку активност, потенцијалну примену физичке активности у терапијским интервенцијама поремећаја ендокриног одговора код здравих, спортиста и код болести и стања код којих је физичка активност нарушена.

 

Садржај предмета: Физиолошке основе одговора ендокриног система током акутне физичке активности. Молекуларна основа адаптивних промена ендокриног система. Развој и обликовање ендокриног одговора на континуирану и интензивну физичку активност. Биохемијске основе метаболичког одговора на физичку активност. Улога хормона раста у адаптивним променама. Адаптација стрес осовине на физичку активност. Улога хормона масног ткива пре, током и након физичке активности. Улога орексигених неуропептида пре, током и након физичке активности. Ендокрине промене код женске спортске тријаде. Хормонски дисбаланс и потенцијална примена физичке активности у терапијским интервенцијама. Савремене методе испитивања одговора ендокриног система на физичку активност.   

 

7.Прилагођавање имунског система на физичку активност

Активни мишићи током физичке активности су извор многобројних инфламаторних и антиинфламаторних агенаса, на које имунски систем мора да одговори. Зато су испитивања у овој области у експанзији. Избором овог изборног предмета, студенти ће бити оспособљени за боље разумевање и усвајање знања о механизмима одговора имунског система на акутну и хроничну физичку активност, као и стицање знања из области имунских процеса који се одвијају током акутне физичке активности, адаптивног одговора имунског система на континуирану физичку активност и могућност примене ових сазнања у клиничкој пракси.

 

Садржај предмета: Грађа и функција имунског система. Основни принципи неспецифичне имууности. Основни принципи специфичне имуности, Цитокини и адхезивни молекули-улога у ефекторским функцијама и циркулацији ћелија имунског система. Ефекторски механизми имунског одговора. Имунски систем и акутна физичка активност. Утицај врсте тренинга на одговор имунског система. Адаптивне промене имунског ситема на континуирану и интензивну физичку активност. Лабораторијске технике молекуларне и ћелијске биологије и њихова примена. Специфичности дизајна истраживачких студија у области прилагођавања имунског система на физичку активност.

 

8.Физичка активност и старење

Напредовањем медицинских наука, животни век човека је продужен и све је већа популација старих особа. Квалитет живота старих особа зависи од њихове способности да самостално обављају основне животне потребе. Физичка кативност овде заузима важно место. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљени за боље разумевање актуелних фундаменталних и примењених истраживања у области физичке активности у геријатријској популацији.

 

Садржај предмета: Упознавање са физиолошким основама старења. Промене на мишићно-скелетном систему, кардио-респираторном и неуроендокрином систему. Психосоцијалне промене у геријатријској популацији.  Функционалност старијих и фактори који су од значајног утицаја у биопсихосоцијалном моделу здравља и болести. Физичка активност код старијих и механизми адаптације. Методе процене функционалности и физичке активности у геријатријској популацији. Оптимализација индивидуализација и безбедност физичке активности код старије популације. Физичка активност и физичко здравље. Физичка активност и квалитет живота у старијих. Физичка активност у акутним и хроничним болестима у геријатријској популацији.

 

9.Репаративна и регенеративна медицина

Репаративна и регенеративна медицина је нова научна област медицинских наука.  Примена ове области у медицини спорта са моторним вештинама заузима све већи део, нарочито код спортских повреда, лечење матичним ћелијама, хипербаричној медицини. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, боље упознати новине из области савремених метода регенерације и репарације ткива код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

 

Садржај предмета: Порекло и биологији матичних ћелија различитих ткива. Начини прикуљања матичних ћелија, култивација ин витро. Циљана експанзија матичних ћелија. Могућности добијања „синтетских“ ткива у лабораторијским условима, студије са таквим ткивима и ћелијама у процесима регенерације и репарације. Нови правци за терапије матичним ћелијама у складу са напретком науке о могућностима експанзије матичних ћелија. Хипербарична оксигенација и њена примена код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Методе физикалне медицине у репарацији и регенерацији ткива код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Терапија будућности спортских повреда – „синтетска“ биолошког ткива за санацију оштећења насталих услед спортских повреда. Примена различитих одобрених ткивних производа као суплементарна терапија.

 

10. Генетски аспекти физичке  активности

Генетски аспекти физичке активности се данас користе да објасне разлике у адаптивном одговору особа које су физички активне. Улога гена је предмет истраживања још од почетка напретка медицине спорта са моторним вештинама, међутим открићем генетских полиморфизама омогућено је да се ова истраживања развијају. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, боље упознати новине из области савремених метода испитивања генетских и молекулских основа физиолошких процеса у физичкој активности и спорту и могућности њихове модулације.

 

Садржај предмета: Разумевање генетичке основе комплексних особина: класично генетички (квантитативно генетичке студије у породицама и популацијама, селекционе студије на анималним моделима) и молекуларно генетички аспекти (генетичке основе варијабилности у метаболизму масти, шећера и протеина, улога митохондријских гена, студије гена-кандидата и асоцијације генских маркера дуж генома). Геномски и транскриптомски предиктори тренажних способности спортиста. Молекуларни механизми ремоделовања протеома скелетних мишића под утицајем физичке активности. Епигенетичка контрола спортских перформанси: улога miRNK и модификације структуре хроматина. Генска предиспозиција за врхунске резултате у спорту – преглед најчешћих генских полиморфизама код спортиста. Генски допинг у спорту – потенцијални гени и циљеви. Интериндивидуалне варијације у одговору организма на физичку активност: генетика у потрази за индивидуализацијом. Генски профил врхунских спортиста. Научна перспектива идентификације спортских талената: етичке и друштвене импликације.

 

11. Физичка активност и ментално здравље

Познато је да физичка активност доприноси менталном здрављу, али и да је мотивација важан део истраживања у области медицине спорта са моторним вештинама. Такође, све већи број студија указује на значај физичке активности код поремећаја менталног здравља. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспособљни за примену савремених метода испитивања повезаности физичке активности и душевног здравља на бази биолошких, психолошких и социјалних теорија код здравих особа, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене. Такође, упознавање са методама испитивања физичке активности као фактора ризика вс. протективног фактора у етиологији најчешћих психијатријских поремећаја и метода психолошке подршке и техника консултативног рада које имају за циљ побољшање индивидуалних перформанси у домену спорта и рекреације.

 

Садржај предмета: Личност, развој и карактеристике. Механизмима одбране. Мотивација и технике за побољшавање мотивације. Директни ефекат физичке активности на менталне функције, побољшње когнитивне функције. Физичка активност која помаже контроли у сфери емоција, когниције, контроле понашања. Физичка активност која се супротставља појави депресивности, утицај на контролу ауто и хетероагресивног понашања. Редовна физичка активност у атенуација ефеката старења у хипокампусу. Пасивизација тј. тенденција ка физичкој неактивности као један од симптома који су тесно повезани са појавом и даљим напредовањем поремећаја. Мањак физичке активности као један од кључних фактора пораста инциденце психијатријских поремећаја. Агресивност и спорт. Спортско самопоуздање и самоцењење. Психолошки тестови и психолошка подршка врхунских спортиста. Истраживачке методе у области спортске психологије.

 

12. Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности

Нутриција и суплементација су области истраживања које доприносе бољим резултатима учесника у спорту. Нарочито је ово важно са аспекта превенције замора и повреда у спорту. С друге стране допинг је негативна стране ове приче, где се врхунски резултат постиже недозвољеним средствима у исхрани. Зато ће студенти који изаберу овај изборни предмет, бити оспосбљени за примену савремених метода испитивања нутритивних фактора и суплемената који утичу на функционалне способности код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене.

 

Садржај предмета: Савремена сазнања о елементима правилне исхране. Дневне потребе угљених хидрата, масти и беланчевина код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Дневне потребе воде код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Дневне потребе витамина и минерала код здравих, спортиста и болести и стања код којих су функционалне и/или моторне способности нарушене, у односу на узраст и пол. Специфичности исхране и суплементације пре, током и након тренинга. Специфичности исхране и суплементације код спортова снаге и издржљивости, оних који се играју на отвореним игралиштима и у спортским дворанама. Специфичности исхране и суплементације у спортовима са ограничењем телесне масе. Специфичности исхране и суплементације током путовања. Анти допинг кодекс, листа забрањених супстанци и последице кршења антидопинг правила. Генски допинг. Истраживачке методе у области спортске нутриције и суплементације.

 

У четвртом семестру студенти настављају са израдом докторске дисертације:

1.     Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање (15 ЕСПБ),

2.     Израда докторске дисертације (15 ЕСПБ).

 

У петом и шестоm семестру студенти настављају/завршавају израду докторске дисертације (30 ЕСПБ).

Примењена истраживања у медицини спорта и
моторним вештинама

Часови активне наставе

ЕСПБ

Руководилац модула

Назив предмета

Семестар

Статус предмета

П

СИР

ПРВА ГОДИНА

1. Методологија научно-истраживачког рада

Први

О

3

0

4

2. Статистика за истраживаче у области биомедицинских наука (базични курс)

Први

О

3

0

5

3. Истраживачка етика

Први

О

1

1

1

4. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Први

О

3

10

10

5. Ротације између истарживачких јединица

Први

О

10

10

6. Проф. T. Јовановић
Проф. С. Мазић
Механизми одговора организма на физичку активност

Други

О

3

0

5

7. Проф. Д. Матановић
Проф. М. Деклева
Испитивања функционалне и моторне способности

Други

О

3

0

5

8. Проф. Љ. Константиновић
Проф. Д. Радовановић
Клинички синдроми и стања у области медицине спорта и физичке активности

Други

О

3

0

5

9. Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Други

О

4

5

10

10 Ротације између истарживачких јединица

Други

О

5

5

 

ДРУГА ГОДИНА

1. Доц. Д. Жикић
Проф. М. Бумбаширевић
Биофизичкe и анатомске основи људских покрета

Трећи

И

3

0

5

2. Проф. В. Костић
Доц. Н. Драгашевић
Моторна контрола и моторно учење

Трећи

И

3

0

5

3. Проф. Љ. КонстантиновићПроф. М. Бумбаширевић Mодулацијa моторних способности и нове технологије

Трећи

И

3

0

5

4. Проф. С. Мазић
Доц. И. Недељковић
Фактори функционалне способности и физичке активности

Трећи

И

3

0

5

5. Проф. Д. Радовановић
Доц. П. Бркић
Специфичности адаптације организма у различитим спортским дисциплинама

Трећи

И

3

0

5

6. Проф. Д. Мицић
Проф. М. Шумарац
Истраживање одговора ендокриног система на физичку активност

Трећи

И

3

0

5

7. Проф. В. Трајковић
Доц. М. Ђелић
Прилагођавање имунског система на физичку активност

Трећи

И

3

0

5

8. Проф. Љ. Константиновић
Доц. Д. Нешић
Физичка активност и старење

Трећи

И

3

0

5

9. Проф. Т. Јовановић
Проф. А. Богдановић
Репаративна и регенеративна медицина

Трећи

И

3

0

5

10. Проф. О. Стојковић
Проф. Љ. Луковић
Генетски аспекти физичке  активности

Трећи

И

3

0

5

11. Доц. Н. Марић Бојовић
Доц. И. Пантић
Физичка активност и ментално здравље

Трећи

И

3

0

5

12. Проф. С. Сузић
Проф. С. Мазић
Базични аспекти нутриције, суплементације и допинга у спорту и физичкој активности

Трећи

И

3

0

5

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Трећи

О

5

20

10

Израда докторске дисертације

Трећи Четврти

Студијски истраживачки рад

15
15

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Четврти

О

5

20

15

ТРЕЋА ГОДИНА

1. Израда докторске дисертације Пети и шести

Студијски истраживачки рад

60

II СЕМЕСТАР

  Место и време одржавање наставе у договору са руководиоцем предмета од 06.03.2017.

 

МЕХАНИЗМИ ОДГОВОРА НА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТобавезни предмет

Руководилац: Проф. др Томислав Јовановић, Проф. др Сања Мазић

 

Наставници: Проф. др Томислав Јовановић, Проф.др Сања Мазић, Проф. др. Славица Сузић, Проф.др Александра Исаковић, Доц. др Предраг Бркић, Проф. др Душан Митровић, Проф др Љиљана Шћепановић, Проф др Александра Рашић Марковић, Доц.др Игор Пантић, Доц.  др Дејан Нешић, Доц. др Марина Ђелић, Проф. др Оливер Стојковић, Проф. др Милан Терзић, Проф.др Бранко Јаковљевић, Проф др Милица Деклева, Проф.др Љубица Константиновић.

 

 

Тема предавања

 

1

Дефиниција и типови физичке активности.  Акутни одговор и адаптација на различите типове физичке активности, 2п

2

 

Метаболички систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације ,2п

3

 

Нервни систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације,2п

4

Мишићно скелетни систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

5

Кардиоваскуларни систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

6

Респирацијски систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

7

Гастроинтерстинални систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

8

Уринарни систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

9

Хематопоезни систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

10

Хуморални систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

 

11

Имунски систем и физичка активност – истраживање механизама акутног одговора и адаптације, 2п

12

 

Механизми утицаја краткотрајне и редовне физичке активности на ментално здравље, 2п

13

 

Примењена истраживања генских предиспозиција и адаптација на физичку активност, 2п

14

Специфичности одговора органских система на физичку активност у односу на пол, 2п

15

Специфичности одговора органских система на физичку активност у различитим животним добима, 2п

16

Специфичности одговора органских система на физичку активност у трудноћи и током лактације, 2п

17

 

Mаханизми дејства ергогених средства на физичку способност, 2п

18

 

Механизми акутног одговора и адаптација органских система на физичку активност код хроничних незаразних обољења, 2п

19

Механизми акутног одговора и адаптација органских система на физичку активност код болести и стања која нарушавају функционалну способност и моторичке способности, 2п

20

Адаптација органских система на повремену или редовну физичку активност код спортиста, 2п

21

Механизми акутног одговора и адаптација органских система на повремену или редовну физичку активност у измењеним амбијенталним условима – хипобарија, 2п

22

Механизми акутног одговора и адаптација органских система на повремену или редовну физичку активност у измењеним амбијенталним условима – хипербарија, 2п

23

Испитивање модалитета одржавања телесне масе код спортова који се такмиче у тежинским категоријама, 2п

24

Биохемијски аспекти замора и синдрома пренапрезања, 2п
ИСПИТИВАЊЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ И МОТОРНЕ СПОСОБНОСТИ-обавезни предмет

Руководилац: Проф.др Милица Деклева, Проф.др Драгана Матановић

 

Наставници: Проф.др Милица Деклева, Проф. др Драгана Матановић, Проф. Др Сања Мазић, Проф.  др Љубица Константиновић, Доц.др Владимир Илић, Проф. др Александра Исаковић, Проф. др Александра Рашић Марковић, Проф. др Милош Макисмовић, Доц.др Дејан Нешић, Доц.др Вера Здравковић, Проф.др Брана Милнековић, Проф др Мирајан Шумарац, Проф.др Владимир Трајковић, Проф др Бранислав Миловановић, Доц.др Александра Видаковић, Проф. Никола ТоплицаСтојановић, Проф.др Дејан Поповић, Проф др Милица Лазовић, Проф. др Ђорђије Шарановић, Проф.др Оливер Стојковић, Доц.др Оливера Вуковић, Проф.др Драган Радовановић

 

Тема предавања

 

1

Компоненте функционалне способности, 2п

2

 

Периферни и централни механизми моторне способности. Утицај бола на моторичке способности, 2п

3

 

Методе процене степена физичке активности, 2п

4

Параметри енергетског метаболизма  – истраживачке и клиничке методе процене, 2п

5

Биохемијске анализе крви и урина – истраживачке и клиничке методе процене код физички активних особа, 2п

6

Водено-електролитски статус – истраживачке и клиничке методе процене код физички активних особа, 2п

7

Истраживачке и клиничке методе процене нутритивног статуса физички активних особа, 2п

8

Телесна композиција – истраживачке и клиничке методе процене код физички активних и особа, 2п

9

Истраживачке и клиничке методе процене биолошке и хронолошке старости, 2п

10

Ергометрија у процени кардиореспираторног система код физички активних особа, 2п

 

11

Ергоспирометрија у процени кардиореспираторног система код физички активних особа, 2п

12

 

Истраживачке и клиничке методе процене функције респирацијског система физички активних особа, 2п

13

 

Хормонски статус физички активних особа – истраживачке и клиничке методе процене, 2п

14

Имунски статус физички активних особа – истраживачке и клиничке методе процене, 2п

15

Функција аутономног нервног система физички активних особа – истраживачке и клиничке методе процене, 2п

16

ICF – Интернационална класификација функционисања онеспособљености и здравља, 2п

17

 

Критеријуми за параолимпијску категоризацију – Класификација МОК, Међународног Олимпијског Комитета, 2п

18

 

Принципи селекције параметара и тестова моторне способности. Процена поремећаја хода и баланса, 2п

19

 

Кинематичке методе процене моторне способности, 2п

20

 

Клиничка функционална процена локомоторног апарата, 2п

21

Значај савремених неурофизиолошких и метода визуелизације у испитивању моторних способности, 2п

22

 

Методе визуелизације у процени локомоторног апарата, 2п

23

Методе процене генетских фактора који утичу на елементе функционалне способности, 2п

24

Истраживачке и клиничке методе психолошке процене физички активних особа и спортиста, 2п

25

Етички и медиколегални аспекти примене ергогених средстава у спорту.

Специфичности фармакотерапије код спортиста, 2п

КЛИНИЧКИ СИНДРОМИ И СТАЊА У ОБЛАСТИ МЕДИЦИНЕ СПОРТА И ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ-обавезни предмет

Руководилац: Проф. др Љубица Константиновић, Проф. др Драган Радовановић

 

Наставници: Академик проф.др Владимир Костић, Академик проф. др Драган Мицић, Проф.др Љубица Константиновић, Проф.др Драган Радовановић, Проф.др Сања Мазић, Доц.др Драгана Ћировић, Проф.др Ивана Петронић Маркјовић, Доц.др Дејан Нешић, Проф.др Мирјана Шумарац, Проф.др Александра Јотић, Проф.др Милица Лазовић, Проф.др Драгана Матановић, доц.др Наташа Мујовић,  Доц.др Емилија Дубљанин Распоповић, Проф. др Нађа Марић, Проф.др Александра Аранђеловић, Проф.др Даница Грујичић. Доц. др Владимир Жугић, Проф. др  Марина Ђуровић Николић, Доц.др Мирко Грајић,Проф. др Милисав Ћутовић, Проф. др Марко Бумабаширевић, Проф. Дејан Поповић

 

Теме предавања

1

Примењена истраживања физичке активности у превенцији и терапији хроничних незаразних болести, 2п

2

Савремена истраживања у области кинезиологије, 2п

3

Спортске активности у рехабилитацији одраслих и деце,2п

4

Примењена истраживања програма вежбања који доприносе правилном расту и развоју деце,2п

5

Истраживања специфичности вежбања код старих особа, 2п

6

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији метаболичких обољења, 2п

 

7

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од дијабетеса, 2п

 

8

Истраживања  физичке активности у превенцији и терапији оболелих од кардиоваскуларних болести, 2п

9

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од хипертензије , 2п

10

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од респираторних болести, 2п

11

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији менталних обољења, 2п

12

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од остеопорозе, 2п

13

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од малигних болести, 2п

14

Истраживања физичке активности у превенцији и терапији оболелих од неуролошких обољења,2п

15

Примењена истраживања физичке активности у терапији  особа са моторном и когнитивном онеспособљеношћу, 2п

16

Специфичности спортске и физичке активности код функционално онеспособљених особа, 2п

17

Испитивање улоге физичког напора на најучесталије акутне и хроничне болести код спортиста,2п

18

 

Истраживања механизама настанка изненадне срчане смрти у спорту, 2п

19

 

Истраживања механизама настанка поремећаја свести код спортиста, 2п

20

 

Истраживања обољења дисајних путева изазваних напором, 2п

21

Истраживања маханизма настанка женске спортске тријаде и поремећаја репродуктивног система код спортисткиња, 2п

22

Клиничка истраживања узрока и терапије синдрома замора и пренапрезања код спортиста, 2п

23

Истраживање фактора разика за настанак повреда у спорту,  механизми и специфичности везане за поједине спортске дисциплине, 2п

24

Истраживање савремених терапијских приступа у рехабилитацији спортских повреда, 2п

25

Базична и клиничка истраживања утицаја балнеофактора на функционалну способност, 2п

26

Истраживања биорегенеративних метода у терапији обољења и повреда локомоторног апарата, 2п

27

Нове технологије у модулацији моторне онеспособљености, 2п

 

  • Завршни тест са 30 питања се полаже 15 дана по завршетку предавања на обавезном предмету

 

          Завршна оцена се формира на основу:

o   Активног учешће у настави 10% бодова

o   Писање и одбрана семинарског рада 20% бодова

o   Решавање истраживачког задатка 20% бодова

o   Завршни тест носи 50% бодова

Пулмологија

Докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Београду – смер ПУЛМОЛОГИЈА трају три године и носе 180 ЕСПБ.  Имају четири обавезна предмета (три се слушају на првој години, а један на другој години) и осам изборних предмета од којих би докторанти требало да изаберу и слушају један на другој години студија.

Услови уписа на студијски програм су:

  •  општи: завршен интегрисани академски студијски програм из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ). Право уписа директно у другу годину имају кандидати са завршеним академским специјалистичким студијама на Медицинском факултету, после завршених интегрисаних академских студија из медицинских наука (60 ЕСПБ),
  •  специфични: средња оцена из претходног степена студија најмање 8, знање енглеског на нивоу средњег курса, одговарајуће компјутерске вештине; пожељне су препоруке везане за бављење научно-истраживачким радом. Сваки пријављени кандидат биће позван пред комисију коју чине потенцијални ментор и чланови Програмског савета докторских студија из пулмологије.

Циљ:

Циљ студијског програма је да омогући стицање цвеобухватних теоријских и истраживачких компетенција у области пулмологије, при чему се истраживачи оспособљавају за извођење истраживања из области пулмологије, као и инвазивних и неинвазивних дијагностичких метода и метода процењивања терапијске ефикасности. Поред тога, истраживачи би требало да буду оспособљени за критичку анализу научне и медицинске литературе, уочавање научних проблема и њихово решавање, писање научног пројекта, организовање рада истраживачке групе и руковођење научним пројектом, као и презентацију научних резултата на научним скуповима и у научним часописима.

План наставе:

Докторске студије из пулмологије се састоје из дела у којем се обавља формална едукација кроз наставне модуле, семинаре и ротације између истраживачких јединица, као и из истраживачког програма који води ка дипломи доктора наука.

Током докторских студија, студент је обавезан да похађа и положи четири обавезна и један изборни наставни модул. Обавезни предмети се слушају током прве и друге године, а изборни у другој години студија.

а.   Наставни модули:

Обавезни

  1. Методологија научно-истраживачког рада
  2. Биостатистика (базични курс)
  3. Клиничка пулмологија: методе и истраживачки проблеми
  4. Биостатистика (виши курс)

Изборни

  1. Мултисистемска саркоидоза
  2. Дифузна обољења плућног интерстицијума
  3. Палијативно лечење и збрињавање у респираторним оболењима
  4. Тумори плућа, плеуре и медијастинума
  5. Хроничне болести дисајних путева
  6. Супуративне инфекције плућа и плеуре
  7. Туберкулоза
  8.  Хиповентилациони синдром

б.   Ротације између истраживачких јединица

ц.   Семинари

Током читавих студија студент је обавезан да присуствује и активно учествује на семинарима. На семинарима ће се по посебном распореду приказивати и презентовати резултати сопствених истраживања студената током докторских студија, као и резултати релевантних истраживања из најновије научне литературе.  Циљ ових семинара је да развије критичку анализу резултата сопственог истраживања и резултата из савремене научне литературе, као и да омогући стицање способности за презентовање сопствених резултата истраживања.

д.   Истраживачки рад, писање и одбрана докторске дисертације

Најзначајнији део докторских студија је активност у оквиру истраживачког пројекта који ће омогућити добијање одговарајућих научних резултата неопходних за писање и одбрану докторске дисертације.

По правилу, истраживачки рад кандидата се од уписивања одвија у одговарајућој истраживачкој лабораторији. Ово истраживање је под супервизијом ментора, који је дужан да обезбеди одговарајуће техничке и материјалне услове за истраживање.

Део истраживања је могуће обавити и у некој лабораторији ван Медицинског факултета, у земљи или иностранству, у оквиру успостављене научне сарадње или у оквиру међународног пројекта.

Пријава и одбрана докторске дисертације регулисана је посебним правилником.

По завршетку овог студијског програма стиче се назив: доктор медицинских наука (смер: пулмологија).

 

Листа предмета  на студијском  програму докторских студија из пулмологије

Р.б

Ш Назив предмета Статус

предмета

Часова активне наставе

ЕСПБ

Наставник/наставници на предмету

Предаbања

Студијски истражи-вачки рад

1

Ген_м01 Методологија научно-истраживачког рада Обавезни

3

0

5

Проф. др Сандра Б. Шипетић-Грујичић

Проф. др Весна Бјеговић

Проф. др Зоран Тодоровић

Проф. др Соња Вучковић

Проф. др Снежана Симић

2

Ген_м02 Биостатистика (базични курс) Обавезни

3

0

5

Проф. др Татјана Иле

Проф. др Слободанка Јаношевић

3

Пулм_м01

Клиничка пулмологија: методе и истраживачки проблеми

Обавезни – Пулмо

3

7

10

Проф. др Предраг Ребић

Проф. др Марија Митић-Миликић

Проф. др Виолета Вучинић

Проф.др Драгана Јовановић

Проф. др Драгица Пешут

Проф. др Бранислава Миленковић

Проф др. Људмила Нагорни-Обрадовић

Проф. др Весна Шкодрић-Трифуновић

Проф. др Предраг Минић

Доц. др Алекдандра Илић

Доц. др Миодраг Вукчевић

Доц. др Ружа Стевић

4

Епд_м03

Биостатистика (виши курс)

Обавезни – Пулмо

2

2

5

Проф. др Татјана Иле

Проф. др Јелена Маринковић

5

Ген_м03-2

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Други

0

4

5

6

Ротације између истраживачких јединица

Други

0

0

5

7

Пулм_м02

Мултисистемска саркоидоза

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф др Виолета Вучинић

Проф др Драгана Јовановић

Проф др Бранислава Миленковић

Проф др Драгица Пешут

Проф др Весна Шкодрић-Трифуновић

др Јелица Виденовић-Иванов

8

Пулм_м03

Дифузна обољења плућног интерстицијума

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф др Виолета Вучинић

Проф др Драгана Јовановић

Проф др Бранислава Миленковић

Проф др Драгица Пешут

Проф др Александар Миловановић

Проф др Весна Шкодрић-Трифуновић

др Јелица Виденовић-Иванов

9

Пулм_м04

Палијативно лечење и збрињавање у респираторним оболењима

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф Јовановић М. Драгана

Проф Виолета Михајловић-Вучинић

Проф Драган Суботић

Проф Драгица Пешут

Проф  Бранислава Миленковић

Проф Људмила Нагорни-Обрадовић

Проф Весна Шкодрић Трифуновић

Доц Александра Илић

10

Пулм_м05

Tумори плућа, плеуре и медијастинума

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф Јовановић М. Драгана

Проф Драган Суботић

Проф Драгица Пешут

Проф Бранислава Миленковић

Проф Татјана Д. Пекмезовић

Проф Људмила Нагорни-Обрадовић

Доц Ружа Стевић

Др cци Даворин Радосављевић

11

Пулм_м06

Хроничне болести дисајних путева

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф Бранислава Миленковић

Проф Драгица Пешут

Проф Људмила Нагорни-Обрадовић

Проф. Предраг Минић

Доц Алекдандра Илић

12

Пулм_м07

Супуративне инфекције плућа и плеуре

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф др Драгица П. Пешут

Доц др Милош Љ. Марковић

Проф др Иван В. Боричић

Доц др Наташа З. Опавски

Проф др Бранислава А. Миленковић

Проф др Људмила М. Нагорни-Обрадовић

Проф др Драгана М. Јовановић

Проф др Драган Р. Суботић

Проф др Весна М. Шкодрић-Трифуновић

Проф др Марија М. Митић-Миликић

13

Пулм_м08

Туберкулоза

Изборни

– Пулмо

2

5

Проф др Драгица П. Пешут

Проф др Бранислава Ђ. Савић

Доц др Драгана М. Вуковић

Проф др Иван В. Боричић

Проф др Владимир С. Трајковић

Проф др Људмила М. Нагорни-Обрадовић

Проф др Виолета В.. Вучинић

Проф др Драгана М. Јовановић

Проф др Весна M. Шкодрић-Трифуновић

Проф др Предраг M. Ребић

Dr Sci Med Јелица Љ. Виденовић-Иванов

15

Пулм_м09

Хиповентилациони синдром

Изборни

– Пулмо

2

5

Доц. др Миодраг Вукчевић

Проф. Др Марија Митић Миликић

Проф Др Бранислава Милeнковић

Проф Др Предраг Минић

15

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Трећи

О

5

30

16

Есеји и презентације индивидуалног рада кандидата, публиковање

Четврти

О

5

30

17

Израда докторске  дисертације

Пети и шести

Студијски истраживачки рад

60

 

Програмски савет докторских студија из пулмологије чине следећи наставници:

  1. Проф. др Бранислава Миленковић – руководилац
  2. Проф. др Драгана Јовановић
  3. Проф. др Виолета Михаиловић-Вучинић
  4. Проф. др Драгица Пешут

 

Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Клиничка пулмологија: методе и истраживачки проблеми обавезни 10
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Мултисистемска саркоидоза изборни 5
Дифузна обољења плућног интерстицијума изборни 5
Палијативно лечење и збрињавање у респираторним оболењима изборни 5
Tумори плућа, плеуре и медијастинума изборни 5
Хроничне болести дисајних путева изборни 5
Супуративне инфекције плућа и плеуре изборни 5
Туберкулоза изборни 5
Хиповентилациони синдром изборни 5
Радиологија и нуклеарна медицина
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Радиолошке методе обавезни 5
Нуклеарно медицинске методе обавезни 5
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања у кардиологији изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања васкуларног система изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања респираторног система изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања дигестивног система изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања у урологији изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања мускулоскелетног система изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања болести централног нервног система изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања у ендокринологији изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања у педијатрији изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитивања у обољењима дојке изборни 5
Радиолошка и нуклеарно медицинска испитива у онкологији изборни 5
Интервентна радиологија изборни 5
Фузиони(хибридни ) системи и примена изборни 5
Функционално испитивање радионуклидним изотопима изборни 5
Радионуклидна терапија изборни 5
Реконструктивна хирургија
Семестар у коме се слуша Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика (базични курс) обавезни 5
 

II   семестар

 

Функционална морфологија система и органа човека обавезни 5
Небиолошки материјали у реконструкцији органа и органских система обавезни 5
Биостатистика (виши курс) обавезни 5
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције дигестивног тракта изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције кардиоваскуларног система изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције коштано-зглобног система изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције урогениталног система изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције коже, мишићног ткива и дојке изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције нервног ткива изборни 5
Биолошки и клинички аспекти микрохируршких реконструкција изборни 5
Биолошки и клинички аспекти хируршке реконструкције у деце
Физиолошке науке

Докторске студије из Физиолошких наукa

Докторске студије из медицинских наука – смер Физиолошке науке на Медицинском факултету Универзитета у Београду трају три године (180 ЕСПБ). Састоје се из дела у
којем се обавља едукација кроз наставне предмете, обавезне и изборне, и студијског истраживачког рада, који чине семинари, лабораторијскe ротацијe, израда есеја и
публикација, и презентација индивидуалног истраживачког рада кандидата. Овај истраживачки програм води ка дипломи доктора медицинских наука – смер Физиолошке
науке.

Сврха програма је да обезбеди квалитетно образовање кандидата уз овладавање савременим истраживачким техникама експерименталне и клиничке физиологије, патолошке
физиологије, фармакологије и молекуларне биологије, као и овладавањем анализом и интерпретацијом резултата истраживања.

Основни подаци о студијском програму Назив студијског програма ФИЗИОЛОШКЕ НАУКЕ

Назив студијског програма на енглеском језику PhD PROGRAM IN PHYSIOLOGICAL SCIENCES Циљеви студијског програма

Циљ програма је да обезбеди квалитетно образовање истраживача, који би после завршених студија требало да стекну интегративно разумевање механизама функционисања организма у здрављу и болести, што обезбеђују базична и примењена биомедицинска истраживања. Овладавање савременим техникама у лабораторијском раду, разумевање молекуларних, ћелијских и интегративних механизама регулације, обезбеђују прогрес у базичним медицинским истраживањима, дијагностици као и потенцијалној примени у терапијским интервенцијама. Истраживачи би били оспособљени за критичку анализу и изналажење решења научног проблема у домену своје дисертације.

Исход процеса учења

Очекује се да студенти буду оспособљени за дизајнирање и извођење различитих типова експерименталих и примењених биомедицинских истраживања применом различитих метода експерименталне и клиничке физиологије, патолошке физиологије, фармакологије, молекуларне биологије, и клиничких истраживања, анализу и интерпретацију резултата истраживања, писану и усмену научну комуникацију, критичку анализу и интерпретацију медицинске литературе, као и да постану компетентни за област истраживања која је предмет њихове докторске дисертације.

Научни назив

Доктор медицинских наука (смер Физиолошке науке) Услови за упис на студијски програм

ПОСЕБНИ: лица са завршеним интегрисаним академским студијским програмом из медицинских наука у трајању од 6 година (360 ЕСПБ); или лица са завршеним академским студијама биолошке или медицинске оријентације које је на претходним нивоима студија остварило најмање 300 ЕСПБ; ОПШТИ: средња оцена из претходног степена студирања

да износи најмање 8,00 (осам), познавање енглеског језика до нивоа могућности комуникације и праћења научне литературе, одговарајуће компјутерске вештине и пожељне препоруке везане за бављење научноистраживачким радом, односно вредновање резултата научно-истраживачког рада кандидата.

Руковођење студијским програмом

Руковођење студијском програмом докторских студија из физиолошких наука, као и организацију наставе и обезбеђење услова за израду докторске дисертације, врши Програмски савет одређен одлуком Научног већа Медицинског факултета у Београду, у саставу: 1) Проф. др Драган Ђурић, председник, 2) Проф. др Оливера Станојловић, 3) Проф. др Татјана Радосављевић, 4) Проф. др Наташа Петронијевић, 5) Проф. др Алекса Трбовић, 6) Проф. др Соња Вучковић, и 7) Проф. др Звездана Којић.

Блок табела докторске студије – Физиолошке науке

Презентације предавања II семестар (обавезни модули)

  • Предавања из обавезног модула Хомеостатски системи можете преузети овде након што се успешно улогујете.
  • Предавања из обавезног модула Поремећаји хомеостазе можете преузети овде након што се успешно улогујете.
  • Предавања из обавезног модула Фармаколошка модулација поремећаја хомеостазе можете преузети овде након што се успешно улогујете

У прилогу је упутство за преузимање предавања:

Да бисте дошли до портала са наставним материјалима за преузимање пратите овај линк.

Упутство за преузимање материјала

Да бисте преузели материјале морате се пријавити на систем и, по успешној пријави,
„уписати“ на жељени курс.

Корисничко име је у формату: nnggbbbb

(где је „nn“ ознака ѕа студијски програм и то: „md“ – основне студије, „ss“ – струковне студије, „sa“ – специјалистичке академеске студије, „ms“ – мастер студије, „mm“ – докторске студије а „gg“ година уписа студија и „bbbb“ четири цифре за број индекса тј. 0123 уколико је индекс број 123.
Пример – За основне студије и број индекса 123/99 корисничко име је md990123)

а иницијална лозинка Ваш ЈМБГ

Вашу лозинку можете у сваком тренутку изменити на https://login.mfub.bg.ac.rs

Лозинка је једнака оној коју користите за приступ еСтудент секцији и студентском мејлу.
Уколико измените лозинку у еСтудент систему измењена је и за мејл и портал се материјалима.

Хумана репродукција, перинатологија и неонатологија
Семестар у        коме се слуша               Назив предмета Статус предмета ЕСПБ
 

I   семестар

 

Методологија научно-истраживачког рада обавезни 5
Биостатистика

(базични курс)

обавезни 5
 

II   семестар

 

Морфологија, ембриологија и физиологија хумане репродукције обавезни 5
Перинатологија и неонатологија – Пренатална дијагостика обавезни 10
Перинатологија и неонатологија – Патологија трудноће обавезни 10
 

 

 

III  семестар

 

 

 

 

 

 

 

 

Генетски поремећаји у хуманој репродуукцији изборни 5
Имунологија хумане репродукције изборни 5
Ендокринологија у хуманој репродукцији изборни 5
Клиничка неонатологија изборни 5
Интензивна терапија  у неонатологији изборни 5
Неонатална хирургија изборни 5