ИАС материјали предмета

Хистологија и ембриологија
Начин формирања оценеДодатни материјали

Испит

Студент приступа полагању испита из хистологије и ембриологије уколико је током школске године уредно похађао наставу и испунио све обавезе у првом и другом семестру.

Испит из хистологије и ембриологије се састоји из два дела :

 

1. Практични део испита се састоји из два дела:

а) препознавање, цртање и обележавање основних структурних елемената органа на 3 хистолошка препарата; трајање – 1 сат. Студент обавезно мора да препозна, нацрта и обележи 2 препарата (са најмање 7 тачно обележених карактеристичних елемената) како би могао да приступи другом делу практичног испита.
б) препознавање ткива и органа на 6 хистолошких препарата постављених тако да се у видном пољу налазе карактеристични елементи грађе.

Положен практични део испита важи у испитном року у коме је положен и у следећем испитном року у оквиру једне академске године.

2. Усмени део испита – на усменом испиту студент извлачи 3 испитна питања, по једно из следећих области:

a) грађа ћелије и ткива
б) грађа органа
в) ембриологија

 

 

Начин формирања оцене

 

ШКОЛСКА 2018/19. година
ФОРМИРАЊЕ ЗАВРШНЕ ОЦЕНЕ НА ХИСТОЛОГИЈИ И ЕМБРИОЛОГИЈИ

Коначна оцена заснована је на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза: уредност у похађању наставе доноси 6 поена, активност на семинарима 4 поена, резултати колоквијума положених током године доносе максимално 20 поена, и полагањем испита: знање показано на практичном испиту доноси максимално 20 поена, а одговор на усменом делу максимално доноси 50 поена од завршне оцене.

3 колоквијума – највише 20 бодова
практични испит – најмање 10, највише 20 бодова
усмени испит – најмање 32, највише 50 бодова

Оцењивање колоквијума

Студент је у обавези да изађе на сва 3 колоквијума.

Студент излази на испит из хистологије и ембриологије са освојеним бројем поена без обзира на то да ли је пао или положио колоквијуме (укупан број поена са три колоквијума је од 0 до 20)

Колоквијуми који су положени у току наставе важе две академске године.

Уколико студент не положи испит после две академске године важност колоквијума престаје.

БОДОВНА СКАЛА ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КОЛОКВИЈУМА ИЗ ХИСТОЛОГИЈЕ

 

 

Бодовање колоквијума

I колоквијум

II i III колоквијум

Број тачних одговора

Број бодова

Број тачних одговора

Број бодова

30

8.6

20

5.7

29

8.3

19

5.4

28

8,0

18

5.1

27

7.7

17

4.9

26

7.4

16

4.6

25

7.1

15

4.3

24

6.9

14

4,0

23

6.6

13

3.7

22

6.3

12

3.4

21

6,0

11

3.1

20

5.7

10

Није положио

19

5.4

18

5.1

17

4.9

16

4.6

15

Није положио

 

 

Бодовање поновног колоквијума

I поновни колоквијум

II i III поновни колоквијум

Број тачних одговора

Број бодова

Број тачних одговора

Број бодова

30

6,8

20

4,6

29

6,6

19

4,3

28

6,4

18

4,1

27

6,2

17

3,9

26

5,9

16

3,7

25

5,7

15

3,4

24

5,5

14

3,2

23

5,3

13

3,0

22

5,0

12

2,7

21

4,8

11

2,5

20

4,6

10

Није положио

19

4,3

18

4,1

17

3,9

16

3,7

15

Није положио

 

 

Оцењивање практичног испита

Препознавање, цртање и обележавање три препарата (укупно 6 бодова)
6 препознатих препарата – 10 бодова    За сваки нацртан препарат највише 2 бода
7 препознатих препарата – 11
8 препознатих препарата – 12
9 препознатих препарата – 14       
Не признају се препараи за које је само тачно написан назив, а непрепознатљиво су нацртани и имају мање од 7 тачно обележених елемената.

 

Завршна оцена 
51 – 60 бодова    (оцена 6)
61 – 70     (оцена 7)
71 – 80     (оцена 8)
81 – 90     (оцена 9)
91 – 100   (оцена 10)
Усмени испит
32 бода (оцена 6)
36 бодова  (оцена 7)
41 бод (оцена 8)
45 бодова (оцена 9)
50 бодова (оцена 10)

 

Хумана генетика
План наставеНачин формирања оценеИспитна питањаЛитература

План наставе

76 часовапредавања : (вежбе + семинари) = 42% : 58%предавања  15 x 2 = 30 часова
вежбе          12 x 3 = 36 часова
семинари     5 x 2 = 10 часова

 

Програм теоријске наставе (30 часова)

  1. Организација наследне основе
    Основне карактеристике наследног материјала. Структура молекула ДНК и РНК. Организација
    хроматина. Хромозоми. Хумани геном.
  1. Репликација ДНК
    Семиконзервативни модел репликације ДНК. Ензими репликације.Теломеразе.
  1. Транскрипција и транслација
    Специфичности процеса транскрипције. Постранскрипциона обрада.Типови и улога РНК.
    Генетички код. Активација аминокиселина. Иницијација, елонгација и терминација транслације.
  1. Генетска основа репродукције
    Репродуктивни процеси. Ћелијски циклус. Митоза. Мејоза. Гаметогенеза. Сексуални циклус човека.
    Оплђење.
  1. Нумеричке хромозомске аберације
    Полиплоидије. Анеуплоидије. Примарно, секундарно и постзиготно нераздвајање хромозома. Хромозомопатије аутозома.
  1. Структурне хромозомске аберације
    Узроци и механизми настанка структурних аберација. Класификација. Делеције. Дупликације.
    Изохромозоми. Инверзије. Транслокације.
  1. Мутације
    Биолошки варијабилитет. Генске мутације. Учесталост и типови генских мутација. Ефекти мутација.  Фактори који условљавају мутације.
  1. Регулација генске експресије
    Регулација на нивоу молекула ДНК. Регулација на нивоу транскрипције и пост – транскрипције. Регулација на нивоу транслације и пост-транслације.
  1. Репарација и рекомбинациј
    Механизми поправке ДНК. Наследни поремећаји узроковани грешкама у механизмима репарације. Crossing-over. Генске мапе.
  1. Основне технике молекуларне биологије
    Рестрикционе ендонуклеазе. Хибридизација. Одредјивање секвенце ДНК. Клонирање гена. ПЦР.
    Превенција наследних обољења.
  1. Молекуларна основа болести
    Принципи наследјивања моногенских болести код човека. Класификација моногенских болести према молекуларној основи, са примерима: ензимопатије, дефекти мембранских рецептора, дефекти транспортних протеина, дефекти структурних протеина, неуродегенеративне болести.
  1. Генетска основа диференцијације пола код човека
    Полни хромозоми и њихове аберације. Инактивација X хромозома. Генска контрола диференцијације пола. Поремећаји диференцијације пола.
  1. Онкогенетика
    Генетска основа малигне трансформације. Протоонкогени и механизми њихове активације. Тумор-
    супресорски гени. Поремећаји контроле ћелијског циклуса. Еволуција малигног процеса.
  1. Имуногенетика
    Фамилија гена за имуноглобулине. Специфичности организације гена за имуноглобулине и Т-ћелијске
    рецепторе. МХЦ.
  1. Популациона генетика
    Карактеристике популације у равнотежи. Хардy-Wеинбергово правило. Фактори који ремете генетску
    равнотежу. Генски полиморфизми. Значај популационо-генетичких истраживања у медицини.

 

Програм практичне наставе (36 часова)

  1. Митоза
  2. Мејоза
  3. Гаметогенеза
  4. Кариотип
  5. Нумеричке аберације  хромозома
  6. Структурне аберације хромозома
  7. Молекуларна генетика
  8. Методе молекуларне генетике
  9. Општи принципи наследјивања I
  10. Општи принципи наследјивања II
  11.  Родословна стабла
  12. Популациона генетика

 

Семинари (10 часова)

  1. област : Молекуларна биологија
  2. област : Репродукција
  3. област : Мутације
  4. област : Медицинска генетика – 1
  5. област: Медицинска генетика – 2

Поени и креирање завршне оцене

  • колоквијуми, максимално = 2×10 = 20 поена
  • семинари, максимално = 5×2 = 10 поена
  • практични испит, максимално = 20 поена
  • усмени испит, максимално = 50 поена

Уџбеници и помоћна литература

  1. Хумана Генетика, ауторизована скрипта. Р. Паповић, Љ. Луковић, И. Новаковић, М. Станић, В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, О. Стојковић, Медицински факултет, Београд, 2009. (2010.)
  2. Практикум “Хумана генетика”. В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, М. Бајчетић, Медицински факултет, Београд, 2009.
  3. “Хумана генетика” Свеска за практичне радове.  Љ. Луковић, И. Новаковић, В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, Т. Дамњановић, Б. Јекић, В. Перовић, М. Ристановић, М. Бајчетић. Медицински факултет, Београд, 2009.
Примена информационо-комуникационих технологија у медицини
Енглески језик 1
Епидемиологија
План наставеНачин формирања оценеИспитна питањаКолоквијуми

Прoгрaм нaстaвe

зa студeнтe друге гoдинe (четврти сeмeстaр) шkoлсke 2010/11. гoдине

 

ПРВА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
ПРEДMET ИЗУЧAВAЊA И ЗНAЧAJ EПИДEMИOЛOГИJE                                          1 чaс
(Увoд у eпидeмиoлoгиjу. Oснoвнe дeфинициje. Истoриjaт, дoстигнућa и зaдaци eпидeмиoлoгиje)
Прeдaвaњe:
MEРE ЗДРAВЉA И БOЛEСTИ                                                                                           1 чaс
(Пokaзaтeљи oбoлeвaњa и умирaњa. Oднoси, прoпoрциje, стoпe)
Вeжбa:
MEРE ЗДРAВЉA И БOЛEСTИ (први дeo)                                                                        1 чaс
(Пokaзaтeљи oбoлeвaњa и умирaњa. Oднoси, прoпoрциje, стoпe. Oпштe и спeцифичнe стoпe)

 

ДРУГА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
НAЦИOНAЛНA ПATOЛOГИJA                                                                                         1 чaс
Вeжбa:
MEРE ЗДРAВЉA И БOЛEСTИ (други дeo)                                                                      1 чaс
(Пokaзaтeљи oбoлeвaњa и умирaњa. Oднoси, прoпoрциje, стoпe. Oпштe и спeцифичнe стoпe)
Вeжбa:
MEРE ЗДРAВЉA И БOЛEСTИ                                                                                           1 чaс
(Стaндaрдизaциja)

 

ТРЕЋА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
ДEСKРИПTИВНИ METOД                                                                                                 1 чaс
(Tипoви студиja. Oпсeрвaциoнe студиje. Дистрибуциja пoрeмeћaja здрaвљa у oднoсу
нa врeмe, мeстo и kaрakтeристиke oбoлeлих. Ekoлoшke студиje)
Вeжбa:
ДEСKРИПTИВНИ METOД                                                                                                 2 чaсa
(Примeри дeсkриптивних студиja)

 

ЧЕТВРТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
AНAЛИTИЧKИ METOД                                                                                                      1 чaс
(Принципи рaзличитих типoвa aнaлитичkих студиja-aнaмнeстичke, koхoртнe и студиje прeсeka. Прeднoсти и нeдoстaци. Koнцeпт ризиka)
Вeжбa:
AНAЛИTИЧKИ METOД                                                                                                      2 чaсa
(Студиje фakтoрa ризиka зa пojaву бoлeсти, примeри aнaмнeстичkих, koхoртних и
студиja прeсeka. Прoцeнa и интeрпрeтaциja ризиka у aнaлитичkим студиjaмa)

 

ПЕТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
EKСПEРИMEНTAЛНИ METOД                                                                                         1 чaс
(Избoр испитaниka и прoцeнa исхoдa у ekспeримeнтaлним студиjaмa, типoви
ekспeримeнтa, koнтрoлисaни рaндoмизoвaни ekспeримeнт. Eтичkи aспekти)
Вeжбa:
EKСПEРИMEНTAЛНИ METOД                                                                                         2 чaсa
(Tипoви ekспeримeнтa-примeри. Интeрпрeтaциja рeзултaтa ekпeримeтaлних студиja)
Koлokвиjум 1

 

ШЕСТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
EПИДEMИOЛOШKИ MOДEЛИ И KOНЦEПTИ БOЛEСTИ                                           1 чaс
(Aгeнс, дoмaћин, срeдинa)
Вeжбa:
ПРИРOДНИ TOK БOЛEСTИ                                                                                               1 чaс
(Примeри рaзличитoг тoka бoлeсти. Грaдиjeнт инфekциje. Фeнoмeн лeдeнoг брeгa.
Рeзeрвoaр и извoр инфekциje)
ДИСПOЗИЦИJA                                                                                                                  1 чaс
(Диспoзициja. Фakтoри диспoзициje. Koлekтивни имунитeт)

 

СЕДМА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
EПИДEMИOЛOШKИ НAДЗOР                                                                                          1 чaс
(Циљeви нaдзoрa. Eлeмeнти нaдзoрa и приступи)
Сeминaр:
EПИДEMИOЛOГИJA ЗAРAЗНИХ БOЛEСTИ                                                                  2 чaсa
(Примeнa eпидeмиoлoшkих мeтoдa у истрaживaњу зaрaзних бoлeсти)

 

ОСМАНEДEЉA
Прeдaвaњe:
ИСTРAЖИВAЊE EПИДEMИJE                                                                                         1 чaс
(Дeфинициja eпидeмиje. Фaзe истрaживaњa eпидeмиje)
Вeжбa:
ИСTРAЖИВAЊE EПИДEMИJE                                                                                         2 чaсa
(Сaглeдaвaњe фaзa истрaживaњa eпидeмиje kрoз примeрe eпидeмиja рaзличитих бoлeсти)

 

ДЕВЕТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
ПРEВEНЦИJA                                                                                                                       1 чaс
(Принципи и нивoи прeвeнциje. Прoмoциja здрaвљa. Oпштe и спeцифичнe прeвeнтивнe мeрe. Стрaтeгиja прeвeнтивнoг рaдa)
Сeминaр:
EПИДEMИOЛOГИJA НEЗAРAЗНИХ БOЛEСTИ                                                             2 чaсa
(Примeнa eпидeмиoлoшkих мeтoдa у истрaживaњу бoлeсти нeзaрaзнe и нeпoзнaтe eтиoлoгиje)

 

ДЕСЕТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
ИMУНИЗAЦИJA                                                                                                                  1 чaс
(Akтивнa имунизaциja. Пaсивнa имунизaциja)
Вeжбa:
ИMУНИЗAЦИJA                                                                                                                 2 чaсa
(Kaлeндaр oбaвeзнe имунизaциje. Индиkaциje и koнтрaиндиkaциje зa имунизaциjу. Имунизaциja пo eпидeмиoлoшkим индиkaциjaмa. Имунизaциja путниka у мeђунaрoднoм сaoбрaћajу)

 

ЈЕДАНАЕСТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
СKРИНИНГ                                                                                                                           1 чaс
(Дeфинициje сkринингa, kритeриjуми зa eвaлуaциjу сkрининг тeстa, врстe сkринингa)
Вeжбa:
СKРИНИНГ                                                                                                                           2 чaсa
(Примeри eвaлуaциje сkрининг тeстoвa. Akтуeлни сkрининг прoгрaми)

 

ДВАНАЕСТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
УЗРOЧНOСT У EПИДEMИOЛOГИJИ                                                                               1 чaс
(Koнцeпт и kритeриjуми узрoчнe пoвeзaнoсти. Koнцeпт нeoпхoднoг и дoвoљнoг узрoka)
Вeжбa:
EПИДEMИJA, EНДEMИJA, ПAНДEMИJA                                                                      2 чaсa
(Примeри eпидeмиjсkoг, eндeмсkoг и пaндeмиjсkoг jaвљaњa бoлeсти зaрaзнe,
нeзaрaзнe и нeпoзнaтe eтиoлoгиje.)

 

ТРИНАЕСТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
БOЛНИЧKE ИНФEKЦИJE                                                                                                  1 чaс
(Eпидeмиoлoшke kaрakтeристиke бoлничkих инфekциja. Прeвeнциja)
Вeжбa:
БOЛНИЧKE ИНФEKЦИJE                                                                                                  2 чaсa
(Примeри нaдзoрa нaд бoлничkим инфekциjaмa у рaзличитим здрaвствeним устaнoвaмa)
Koлokвиjум 2

 

ЧЕТРНАЕСТА НEДEЉA
Прeдaвaњe:
KЛИНИЧKA EПИДEMИOЛOГИJA                                                                                   1 чaс
(Дeфинициja и знaчaj. Oблaсти kлиничke eпидeмиoлoгиje. Aнaлизa oдлучивaњa)

 

Вeжбa:
EЛИMИНAЦИJA И EРAДИKAЦИJA                                                                                 1 чaс
(Примeри eрaдиkaциje и eлиминaциje зaрaзних бoлeсти у свeту. Eрaдиkaциja пoлиoмиjeлитисa)
Сeминaр:
OПTEРEЋEЊE ДРУШTВA БOЛEШЋУ                                                                            1 чaс
(Пaрaмeтри oптeрeћeњa друштвa бoлeшћу. Нajчeшћи узрoци oптeрeћaњa у свeту и koд нaс)

 

ПЕТНАЕСТА НEДEЉA
Сeминaр:
ИЗВOРИ ПOДATAKA O OБOЛEВAЊУ И УMИРAЊУ                                                   1 чaс
(Рeгистри. Други извoри пoдaтaka o oбoлeвaњу и умирaњу)
Сeминaр:
EПИДEMИOЛOГИJA ЖИВOTНE СРEДИНE                                                                   1 чaс
(Ekoсистeм. Зaгaђeњe живoтнe срeдинe. Eпидeмиoлoгиja рaднe срeдинe)
Сeминaр:
EПИДEMИOЛOГИJA ВAНРEДНИХ СИTУAЦИJA                                                         1 чaс
(Биoлoшkи нaпaд и другe вaнрeднe ситуaциje. Прeвeнтивнoмeдицинсka зaштитa)

Нaчин фoрмирaњa oцeнe

Нa кaтeдри зa eпидeмиoлoгиjу рeзултaти 2 кoлoквиjумa пoлoжeних тoкoм гoдинe и oцeнa нa сeминaрскoм рaду чинe 30% зaвршнe oцeнe, a oдгoвoри нa усмeнoм дeлу испитa чинe 70% зaвршнe oцeнe.

Бoдoвaњe кoлoквиjумa
кoлoквиjум 1 сe сaстojи oд 20 питaњa, a кoлoвиjум 2 oд 30 питaњa. кoлoквиjуми сe скoруjу тaкo штo свaки тaчaн oдгoвoр нoси 0,5 бoдoвa. Mинимaлaн брoj тaчних oдгoвoрa кojи je пoтрeбaн дa би студeнт пoлoжиo je >50% oд укупнoг брoja питaњa нa кoлквиjуму (зa кoлoквиjум 1-11/20 тачних одговора, a зa кoлoвиjум 2-16/30 тачних одговора).

Mинимaлaн и мaксимaлaн брoj бoдoвa кoje je мoгућe дoбити нa пoлoжeним кoлoквиjумимa:
•         кoлoквиjум 1 – нajмaњe 5,5, a нajвишe 10 бoдoвa
•         кoлoквиjум 2 – нajмaњe 8, a нajвишe 15 бoдoвa

 

Нaчин фoрмирaњa дeлa oцeнe нa oснoву рeзултaтa 2 кoлoквиjумa и сeминaрскoг рaдa:
13,5 – 17,0 бoдoвa (oцeнa 6)
17,5 – 21,0 бoдoвa (oцeнa 7)
21,5 – 25,0 бoдoвa (oцeнa 8)
25,5 – 28,0 бoдoвa (oцeнa 9)
28,5 – 30,0 бoдoвa (oцeнa 10)

 

Фoрмирaњe зaвршнe oцeнe:
Приликoм фoрмирaњa зaвршнe oцeнe нa испиту из eпидeмиoлoгиje узимajу сe у oбзир oцeнa дoбиjeнa нa oснoву рeзултaтa 2 кoлoквиjумa и сeминaрскoг рaдa и oцeнa дoбиjeнa нa усмeнoм дeлу испитa нa слeдeћи нaчин:

Зaвршнa oцeнa= оцeнa нa oснoву рeзултaтa 2 кoлoквиjумa и сeминaрскoг рaдa X 0,3 +
оцeнa дoбиjeнa нa усмeнoм дeлу испитa X 0,7

Koлoквиjуми

У тoку извoђeњa нaстaвe из eпидeмиoлoгиje прeдвиђeнe су  двe прoвeрe знaњa (у oблику тeстa) из oдрeђeних oблaсти.

 

Koлoквиjум 1:
Meтoдскe jeдиницe: Прeдмeт прoучaвaњa и знaчaj eпидeмиoлoгиje
Нaциoнaлнa пaтoлoгиja
Meрe здрaвљa и бoлeсти
Дeскриптивни мeтoд
Aнaлитички мeтoд

Укупaн брoj питaњa: 20
Teрмин пoлaгaњa: пета нeдeљa нaстaвe

Koлoквиjум 2:
Meтoдскe jeдиницe: Eкспeримeнтaлни мeтoд
Eпидeмиoлoшки мoдeли и кoнцeпти бoлeсти
Прирoдни тoк бoлeсти
Диспoзициja
Eпидeмиoлoшки нaдзoр
Истрaживaњe eпидeмиje
Прeвeнциja
Имунизaциja
Скрининг
Узрoчнoст у eпидeмиoлoгиjи
Eпидeмиja, eндeмиja, пaндeмиja

Укупaн брoj питaњa: 30
Teрмин пoлaгaњa: тринаеста нeдeљa нaстaвe

Teрмин пoпрaвних кoлoквиjумa: прва нeдeљa пoслe oдслушaнe нaстaвe

Медицинска биохемија
Додатни материјалиХемија у овиру предмета Медицинска биохемија и хемија

ХЕМИЈА У ОКВИРУ ПРЕДМЕТА МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА И ХЕМИЈА
(III семестар)

У оквиру предмета „Медицинска биохемија и хемија“ који представља синтезу хемије и биохемије, хемија траје 9 недеља и претходи биохемији. Настава на хемији је конципирана тако да се кроз изучавање изабраних области хемије (опште, неорганске, органске и хемије природних производа) фокусирају и објасне они хемијски појмови који су неопходни за разумевање и проучавање комплексних проблема динамичке биохемије.

 

Предавања и семинари, 45 часова, 9 недеља

I НЕДЕЉА

П-1 Интра и интермолекулске везе. Ковалентне и нековалентне интеракције у биомакромолекулима. (2 часа)
С-1. Вода, водени раствори, структура биомолекула као последица интеракције са водом. Колоидни раствори. Раствори електролита. Осмотски притисак раствора електролита и неелектролита. (3часа)

 

II НЕДЕЉА
П-2. Редокс реакције. Стандардни електродни потенцијали. Нернстова једначина. Биолошки редокс системи. Парцијална редукција кисеоника као извор слободних радикала у живим системима. (2 часа)
С-2. Хемијска кинетика. Утицај концентрације, температуре, „pH“, катализатора и зрачења на брзину хемијске реакције. Прелазно стање, енергија активације. Хемијска равнотежа.  (3)

III НЕДЕЉА
П-3. Равнотежа 1: Електролити. Теорије киселина и база. Константа дисоцијације киселина и база. Ацидо базна равнотежа. Амфотерни електролити. (2 часа)
С-3. Равнотеже 2. Јонски производ воде. „pH“. Неутрализација, соли, типови соли. Хидролиза соли. Пуфери: механизам дејства, капацитет. Биолошки важни пуфери. Произвоид растворљивости. (3 часа)

 

IV НЕДЕЉА
П-4 Термодинамичке промене при хемијским реакцијама у живим системима. (2часа)
С-4. Структура органских молекула, структурна изомерија, стереоизомерија. Класификација органских молекула. Електронски ефекти у органским молекулима (индуктивни, резонанциони). (3часа)

 

V НЕДЕЉА
П-5. Реактивност двоструке везе, ароматичних једињења и хетероцикличних једињења. (2 часа)
С-5. Реактивност хидрокси групе у алкохолима и фенолима. Карбонилна група у алдехидима и кетонима.  (3 часа)

 

VI НЕДЕЉА

П-6. Карбоксилне киселине. Деривати карбоксилних киселина. Деривати угљене киселине. (2 часа)
С-6. Биолошки важне супституисане киселине. Струкура и подела протеинских аминокиселина. Сулфхидрилна група. Амини, аминоакохоли и биогени амини. (3 часа)

 

VII НЕДЕЉА
П-7.  Хемијске реакције аминокиселина. Биолошки важни пептиди. (2 часа)
С-7. Пептидна веза. Особине протеинских аминокиселина. Есенцијалне и неесенцијалне аминокиселине. Структура и особине протеина. Структурни нивои: примарна, секундарна, терцијарна и кватернерна. Домени. Конформационе промене протеина ин виво и ин витро (денатурација, ренатурација). (3 часа)


VIII НЕДЕЉА
П-8. Протеин-лиганд интеракције. Сложени протеини. Функција као последица структуре  неких фибриларних и глобуларних  протеина. Биомолекули као катализатори. (2 часа)
С-8 Угљени хидрати. Стереохемија и реактивност моносахарида. Редукујући и нередукујући дисахариди. Полисахариди. Глукозаминоглукани у медицини.  (3 часа) 

 

IX НЕДЕЉА
П-9. Хетероциклична једињења у природним производима. Структура и особине пуринских и пиримидинских база, нуклеозида и нуклеотида. Структура и особине нуклеинских киселина (РНК и ДНК). (2 часа)
С- 9. Масне киселине. Структура и особине простих и сложених липида. (3 часа)

Практичне вежбе  (3 часа)

1. Основне технике рада у лабораторији. Прављење раствора.
2. Реакције оксидо-редукција. Биолошки редокс системи: витамин Ц и глутатион. Колоидни раствори.
3. Припремање раствора пуфера.
4. Енергија активације хидролизе сахарозе у киселој средини (колориметријско одређивање)
5. Електролити у серуму. Квантитативно одређивање јона калцијума, хлорида и бикарбоната
6. Реакције хидрокси, амино, меркапто, карбоксилне функционалне групе. Реакције урее.
7. Бојене и таложне реакције протеина.
8. Редукционе реакције моно и дисахарида.
Бојене реакције моносахарида. Инверзија сахарозе. (Хидролиза скроба са хлороводоничном киселином).
9. Хидролиза триглицерида. Адиција на незасићене масне кислеине. Квантитативно одређивање холестерола и виших масних киселина.
Кисела хидролиза нуклеопротеина. Идентификовање градивних компонената нуклеопротеина.

Легенда: П- предавање, С- семинар

 

Напомена: Теоријска настава од 45 часова конципирана је кроз предавања и семинаре што се показало много ефикаснијим за праћење програмског садржаја од стране студената.

 

ЕВАЛУАЦИЈА ЗНАЊА

Укупан броју бодова које  студент стиче на хемији је 0-100, са описном завршном оценом у индексу. Студенти остварују бодове по следећем моделу:

  1. Колоквијуми, парцијалне провере знања. Раде се два теста чиме су покривене независне целине: општа хемија, органска и хемија природних производа. Присуство свим облицима наставе и активно учешће на семинарима и вежбама се такодје бодују и улазе у оквир збирног броја бодова. Студент је положио/квалификовао се за даље, тј. може да приступи испиту из биохемије ако је остварио 51 бод.
  2. Уколико студент не положи колоквијуме у току наставе, полаже у испитним роковима завршни тест који покрива одвојено три наведене целине. Студент је положио/квалификовао се за даље, тј. може да приступи испиту из биохемије ако је остварио 51 бод са завршног теста.

 

НАСТАВНИЦИ  И  САРАДНИЦИ

Проф. др Иванка Караџић
Ван. проф. др Весна Вујић
Ван. проф. др Кристина Гопчевић
Ван. проф. др Данијела Крстић
Доц. др Наташа Аврамовић
Доц. др Весна Драгутиновић
Доц. др Бранимир Радосављевић
Доц. др Лидија Израел-Живковић
Стр. сарадник Раде Башић

 

Литература која се препоручује студентима

1) ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА. др Зорана Вујовић, др Иванка Караџић, др Кристина Гопчевић, др Весна Вујић, др Ксенија Стојановић и др Данијела Крстић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006.

 

2) ПРАКТИКУМ ИЗ ХЕМИЈЕ СА РАДНОМ СВЕСКОМ И ЗБИРКОМ ЗАДАТАКА ЗА СТУДЕНТЕ ИИ ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА. уредник: др Иванка Караџић, др Кристина Гопчевић, др Весна Вујић, др Ксенија Стојановић, др Весна Драгутиновић, др Данијела Крстић, мр Бранимир Радосављевић, мр Наташа Аврамовић, мр Лидија Израел-Живковић и Раде Башић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2006.

Медицинска физиологија
План наставеИспитна питањаПрезентацијеЛитература

Препоручена литература

 

ПРЕПОРУЧЕНИ УЏБЕНИЦИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

МЕДИЦИНСКА ФИЗИОЛОГИЈА, 11. издање. Аутори: Guyton AC, Hall JE. Превод: група преводилаца. Редактори превода: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Ђурић Д. Издавач: Савремена администрација, Београд, 2008.

ФИЗИОЛОГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ – ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ПРВИ ДЕО. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Маширевић-Драшковић Г, Рашић- Марковић А, Станојловић О. Уредник: Ђурић Д; помоћник уредника: Станојловић О.  Издавач:  ЦИБИД,  Медицински  факултет  Универзитета  у  Београду,  Београд,
2012.

ФИЗИОЛОГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ – ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ДРУГИ ДЕО. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Мазић С, Маширевић-Драшковић Г, Нешић Д, Петровић М, Рашић-Марковић А, Станојловић О, Старчевић В, Стевановић Д, Сузић С, Шћепановић Љ . Сарадници: Бркић П, Ђерић М, Хрнчић Д. Уредници: Којић З, Станојловић О.  Издавач:  ЦИБИД,  Медицински  факултет  Универзитета  у  Београду,  Београд, 2013.

 

ПОМОЋНИ УЏБЕНИЦИ

ПРАКТИКУМ ЗА МЕДИЦИНСКУ ФИЗИОЛОГИЈУ са радном свеском (I део), допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Редактор и уредник: Јовановић Т. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.

ПРАКТИКУМ ЗА МЕДИЦИНСКУ ФИЗИОЛОГИЈУ са радном свеском (II део), допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредници: Ђурић Д, Митровић Д, Сузић С. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.

ЗБИРКА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ МЕДИЦИНСКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ, допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредници: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Станојловић О, Ђурић Д. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.

ФИЗИОЛОГИЈА ЕКСЦИТАБИЛНИХ ТКИВА, 1. издање. Аутор: Маширевић-Драшковић Г.
Издавач: Маширевић-Драшковић Г, Београд, 2010.

 

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

МЕДИЦИНСКА ФИЗИОЛОГИЈА – КЛИНИЧКИ ПРИКАЗ. И издање. Аутори: Kibble J. & Halsey C. Редактор превода: Којић З. Издавач: Дата Статус, Београд, 2013.

ОСНОВИ ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА, В издање. Аутори: Митровић Д. и сар. Издавач: Душан Митровић, Београд, 2009.

ФИЗИОЛОШКИ АТЛАС У БОЈИ. Аутори: Despopoulos A, Silbernagl S. Превод петог енглеског издања прерађеног и допуњеног. Превод: група преводилаца. Издавач: Медицински факултет Универзитета у Нишу, 2009.

 

ПРЕПОРУЧЕНИ УЏБЕНИЦИ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

GUYTON AND HALL TEXTBOOK OF MEDICAL PHYSIOLOGY, 12th Edition, Hall
JE, Saunders/Elsevier, 2011.

GANONG’ S REVIEW OF MEDICAL PHYSIOLOGY, 24th Edition, Eds. Barrett KE, Barman SM, Boitano S, Brooks H, Lange Basic Science, McGraw-Hill Medical,
2012.

Микробиологија
Правила наставе и полагања испитаПлан тестоваКонсултације

Консултације

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ БАКТЕРИОЛОГИЈА

 

Проф. др Бранислава Савић среда 13:00 – 14:00
Проф. др Лазар Ранин среда 13:00 – 14:00
Проф. др Слободанка Ђукић четвртак 12:00 – 13:00
Проф. др Наташа Опавски среда 13:00 – 14:00
Проф. др Драгана Вуковић уторак 13:00 – 14:00
Проф. др Ивана Дакић уторак 13:00 – 14:00
Доц. др Ивана Ћирковић понедељак 12:00 – 13:00
Асс. др Ирена Живановић петак 12:00 – 13:00
Асс. др Ина Гајић петак 12:30 – 13:30

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ ВИРУСОЛОГИЈА
Проф. др Тања Јовановић понедељак   13 – 13:30 сати
Проф. др Маја Ћупић уторак   10 – 11 сати
Доц. др Александра Кнежевић среда     13:30 – 15 сати
Доц. др Маја Станојевић понедељак   12 – 13 сати
Доц. др Ивана Лазаревић четвртак       13 – 14 сати
Асис. др Ана Банко среда     11 – 12 сати

 

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ ПАРАЗИТОЛОГИЈА И МИКОЛОГИЈА

 

Проф. др Сања Митровић петак 12:00 – 13: 00
Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић среда 12:00 – 13:00
Проф. др Александар Џамић понедељак 12:00 – 13:00
Доц. др Ивана Чоловић Чаловски среда 12:00 – 13:00
Асис. др Елеонора Дубљанин уторак 12:00 – 13:00
Имунологија
КонтактПлан наставеНачин формирања оценеЧланови катедре

E-mail: imunologija@med.bg.ac.rs
Телефон: 011 / 3643-232
Facebook: Antitelija Limfocitić
Instagram: Antitelija
Youtube: Antitelija Limfocitic

План наставе из Имунологије

 (школска 2019/2020. година)

30. IX-3. X     I недеља

Предавање:   Имунологија и њен предмет изучавања. Својства урођене имуности. Препознавање микроорганизама од стране ћелија урођене имуности.

Семинар:       Компоненте урођене имуности (целуларне и хуморалне). Улога урођене имуности у стимулисању стеченог имунског одговора.

7-10. X            II недеља

Предавање:   Антигени: врсте и својства. Принципи препознавања антигена од стране Т и Б-лимфоцита. Антиген-презентујуће ћелије.

Семинар:       Главни комплекс ткивне подударности (MHC). Структура и функција MHC молекула. Обрада и презентација протеинских антигена.

 

14-17. X          III недеља

Предавање:   Централни и периферни лимфни органи. Рециркулација лимфоцита. Рецептори за антиген на лимфоцитима.

Семинар:       Грађа мембранских и секретованих антитела. Особине главних изотипова антитела. Грађа Т-ћелијског рецептора за антигене. Развој имунског репертоара и механизам настанка разноликости антигенских рецептора.

 

21-24. X          IV недеља

Предавање:   Сазревање и селекција Т-лимфоцита.

Семинар:       Фазе Т-ћелијског одговора. Препознавање антигена и костимулација Т-ћелија. Активација, клонска експанзија и диференцијација наивних Т-ћелија у ефекторске и меморијске Т-ћелије. Миграција Т-лимфоцита у целуалрној имуности. Слабљење имунског одговора.

 

28-31. X          Vнедеља

Предавање:   Улога цитокина у имунском одговору.

Семинар:       Типови целуларне имуности. Диференцијација и ефекторске функције основних субпопулација помоћничких CD4+ Т-лимфоцита (Тh1, Тh2 и Тh17 ћелија). Диференцијација и ефекторске функције цитотоксичних CD8+ Т-лимфоцита (CTL).

 

4-7. XI                        VI недеља

Предавање:   Сазревање и селекција Б-лимфоцита.

Семинар:       Фазе и типови хуморалног одговора. Активација Б-ћелија. Хуморални одговор на Т-зависне антигене (промена изотипа, сазревање афинитета, настанак дугоживећих плазма ћелија и меморијских Б-ћелија). Хуморални одговор на Т-независне антигене. Регулација хуморалног имунског одговора.

 

11-14. XI        VII недеља

Предавање:   Систем комплемента: путеви активације и ефекторске функције. Регулација активације комплемента.

Семинар:       Ефекторске функције антитела. Функције антитела на посебним анатомским местима (мукозна и неонатална имуност).

 

18-21. XI        VIII недеља

Предавање:   Основни механизми одбране против интрацелуларних и екстрацелуларних бактерија. Избегавање механизама одбране од стране бактерија.

Вежба:            Основне карактеристике антиген-антитело реакција: имуноаглутинација, имунопреципитација и њихова практична примена.

 

Субота 23. XI      КОЛОКВИЈУМ у 9h и 10h (у два амфитеатра)

 

25-28. XI        IX недеља

Предавање:   Основни механизми одбране против вируса, гљивица и паразита. Избегавање механизама одбране од стране вируса, гљивица и паразита.

Вежба:            Ензимски имунотест (ЕIА), радио-имунотест (RIА), имунофлуоресценција, брзи хроматографски тестови и њихова практична примена.

 

Петак 29. XI        КОЛОКВИЈУМ (само за оне који нису положили у 1. термину)

 

2-5. XII           X недеља

Предавање:   Принципи инхибиције имунског одговора. Имуносупресивни лекови. Моноклонска антитела и њихова примена у медицини.

Семинар:       Поремећаји изазвани имунским одговором. Реакције преосетљивости I, II, III и IV типа (механизми оштећења, клинички синдроми и принципи терапије).

 

9-12. XII         XI недеља

Предавање:   Принципи стимулације имунског система.

Семинар:       Имунолошка толеранција: значај и механизми. Централна и периферна толеранција Т и Б-лимфоцита. Аутоимуност: принципи и патогенеза. Утицај генетских фактора, инфекције и других фактора средине на развој аутоимунских болести.

 

16-19. XII       XII недеља

Предавање:   Примарне (конгениталне) и секундарне (стечене)  имунодефицијенције.

Семинар:       Имунски одговор на туморе. Антигени тумора. Имунски механизми одбацивања тумора. Избегавање имунског одговора од стране тумора. Имунолошки приступи у терапији малигних тумора.

 

23-26. XII       XIII недеља

Предавање:  Принципи имунопрофилаксе инфективних болести. Пасивна имунизација. Вакцине.

Семинар:       Имунски одговор на трансплантирана ткива. Трансплантациони антигени. Индукција имунског одговора и механизми одбацивања калема. Превенција и третман одбацивања калема. Примена лабораторијских метода у припреми за трансплантацију и праћењу пацијената после извршене трансплантације.

Студенти се оцењују тако што се узима у обзир њихов рад током наставе (континуирано оцењивање), успех на колоквијуму који се одржава после 8. недеље наставе и успех на завршном испиту.

 

Континуирано оцењивање студента подразумева стицање бодова за активност и успешност на улазним тестовима (бодови се евидентирају у картонима и у електронској евиденцији студената). Максималан број бодова који студент може на овај начин да стекне износи 15.

               

Бодови за активност у току наставе се добијају на семинарима, вежбама и предавањима (максимално 5 бодова у току семестра).  Под активношћу се подразумева учешће у дискусији, одличан одговор на питање предавача или паметно постављено питање (бод додељује наставник/сарадник који води семинар/вежбу/предавање).

 

Бодови за улазне тестове се добијају за успешно урађене улазне тестове који се раде на почетку семинара/вежбе. Тест се полаже писмено у виду кратког одговора од неколико реченица на једно постављено питање. Питање се увек односи на градиво које се прелази на том семинару/вежби/предавању, а банка питања за све недеље је јавна и доступна студентима у Приручнику за наставу из Имунологије и на сајту Медицинског факултета. Постоји 11 улазних тестова и сваки успешно урађен улазни тест студенту доноси по један бод.

 

Колоквијум се  полаже писмено у виду теста, одржава се после 8. недеља наставе и обухвата целокупно до тада пређено градиво. Тест се састоји из питања са понуђеним одговорима, питања са попуњавањем и питања на која се одговора у виду кратког есеја од неколико реченица. Колоквијум се полаже са 13 бодова, а максималан број бодова који студент може да освоји на колоквијуму износи 25. Максималан број бодова на колоквијуму у другом термину је 20.

 

–          Постоје два термина колоквијума

–          Излазак на први термин колоквијума је обавезан.

–          Поновни термин за колоквијум је недељу дана касније и на њега имају право да изађу сви студенти који нису положили или су били оправдано спречени да изађу на први термин (прилажу молбу Катедри Имунологије уз оправдање).

–          Резултат колоквијума се евидентира у картону, индексу и електронској бази.

 

Завршни испит се полаже усмено пред наставником и доноси максимално 60 бодова. На испиту се извлаче три испитна питања, по једно из сваке групе:

 

I           Основе (физиологија) имунског система

II          Инфективна, туморска и трансплантациона имунологија са имунопатологијом

III         Примена имунолошких техника и принципи извођења

 

Литературу за припрему завршног испита чине: Уџбеник, Приручник за наставу из Имунологије, презентације и  допунски документи на званичном сајту факултета и CD-ROM-у који се добија уз Приручник.

 

Начин формирања завршне оцена из Имунологије

 

Завршна оцена из предмета Имунологија се добија на основу бодова који студент континуирано стиче током наставе (максимално 15 бодова), бодова са колоквијума (максимално 25 бодова) и оцене коју добије на завршном испиту који се усмено полаже пред наставником (максимално 60 бодова).

 

Прерачунавање укупног броја бодова у завршну оцену се врши према приложеној табели:

 

ЗАВРШНА ОЦЕНА

(исказана као укупан број бодова

од 100 максималних)

ЗАВРШНА ОЦЕНА

(исказана бројчано од 5 до 10)

≤ 50 5 (није положио/ла)
51-60 6
61-70 7
71-80 8
81-90 9
91-100 10

Наставници:

Проф. др Вера Правица
Проф. др Душан Попадић
Проф. др Владимир Трајковић
Проф. др Милош Марковић
Доц. др Емина Милошевић
Доц. др Владимир Перовић

Сарадници:

Асист. др Марина Стаменковић
Асист. др Ирена Вуковић

Шеф Катедре:

Проф. др Владимир Трајковић

Секретар Катедре:

Асист. др Ирена Вуковић

Испитна питања и питања за улазне тестовеСписак предавањаЛитература

Питања за улазне тестове

1. недеља: Увод у Имунологију и урођена имуност

                         (нема улазног теста)

 

2. недеља: Преузимање антигена и презентација антигена лимфоцитима

  1. Дефинишите појмове антиген и имуноген и напишите шта утиче на имуногеност антигена.
  2. Наведите популације дендритских ћелија и њихове улоге у имунском одговору.
  3. MHC молекули I класе (назив код људи, ћелијска дистрибуција и функција) и обрада цитосолних антигена.
  4. MHC молекули II класе (назив код људи, ћелијска дистрибуција и функција) и обрада интернализованих антигена.
  5. Унакрсна презентација интернализованих антигена CD8+ Т-ћелијама.

 

3. недеља: Препознавање антигена у стеченој имуности

  1. Опишите грађу антитела (мембранског и секретованог).
  2. Опишите начин везивања антигена од стране антитела (CDR, антигенска детерминанта, афинитет, авидитет).
  3. Антигенски рецептор на Т-лимфоцитима (назив, структура и начин препознавања Аг).
  4. Наведите разлике између рецептора на Т и Б-лимфоцитима (карактеристике антигена и епитопа, молекули који спроводе сигнале ).
  5. Који су механизми настанка разноликости рецептора на лимфоцитима?

 

4. недеља: Целуларни имунски одговор

  1. Опишите сазревање Т-лимфоцита (место, фазе, процеси селекције и механизми одговорни за њих).
  2. Каква је улога костимулације и адхезивних молекула у активацији Т-ћелија?
  3. На који начин долази до пролиферације и клонске експанзије активираних антиген-специфичних Т-лимфоцита?
  4. Какве особине имају меморијске Т-ћелије и које субпопулације тих ћелија постоје?
  5. Опишите принципе миграције Т-лимфоцита (наивних и ефекторских).

 

5. недеља: Ефекторски механизми целуларне имуности

  1. Опишите диференцијацију и ефекторске функције Тh1 ћелија (патогени против којих се боре, цитокини неопходни за диференцијацију, ефекторски цитокини и њихов ефекат).
  2. Опишите диференцијацију и ефекторске функције Тh2 ћелија (патогени против којих се боре, цитокини неопходни за диференцијацију, ефекторски цитокини и њихов ефекат).
  3. Опишите диференцијацију и ефекторске функције Тh17 ћелија (патогени против којих се боре, цитокини неопходни за диференцијацију, ефекторски цитокини и њихов ефекат).
  4. Опишите диференцијацију и ефекторске функције цитотоксичних Т-лимфоцита (CTL) (патогени против којих се боре, механизам убијања инфицираних ћелија).
  5. На који начин микроорганизми избегавају механизме целуларне имуности?

 

6. недеља: Хуморални имунски одговор

  1. Опишите сазревање Б‐лимфоцита (место, фазе, процеси селекције и механизми одговорни за њих).
  2. Опишите хуморални имунски одговор на Т-зависне антигене (природа антигена, које ћелије одговарају, карактеристични процеси, које класе антитела се секретују).
  3. Опишите хуморални имунски одговор на Т-независне антигене (природа антигена, које ћелије одговарају, које класе антитела се секретују).
  4. Објасните како долази до сазревање афинитета антитела и његов значај у одбрани од патогена.
  5. Објасните како долази до промене класе антитела и њен значај у одбрани од патогена.

 

7. недеља: Ефекторски механизми хуморалне имуности

  1. Набројте класе имуноглобулина и њихове ефекторске функције.
  2. Опишите ефекторске функције IgG антитела.
  3. Који су путеви активације система комплемента и шта их покреће?
  4. Које су функције комплемента и које компоненте, фрагменти или комплекси их врше?
  5. Шта су то мукозна и неонатална имуност и чиме су посредоване?

 

8. недеља: Одбрана од инфекције (I део) и антиген-антитело реакције (I део)

                     (нема улазног теста)

 

9. недеља: Одбрана од инфекције (II део) и антиген-антитело реакције (II део)

  1. Имунопреципитација (дијагностичка примена и принципи извођења).
  2. Имуноаглутинација (дијагностичка примена и принципи извођења).
  3. Ензимски имунотест (дијагностичка примена и принципи извођења).
  4. RIA (дијагностичка примена и принципи извођења).
  5. Имунофлуоресценција (дијагностичка примена и принципи извођења).

 

10. недеља: Реакције преосетљивости и принципи инхибиције имунског одговора

 

  1. Рана преосетљивост – I тип преосетљивости (патогенетски механизми и медијатори који доводе до оштећења).
  2. Рана преосетљивост – I тип преосетљивости (клинички синдроми и принципи терапије).
  3. Болести изазване антителима – II тип преосетљивости (механизми оштећења, примери болести, принципи терапије).
  4. Болести изазване имунским комплексима – III тип преосетљивости (механизми оштећења, примери болести, принципи терапије).
  5. Болести изазване Т-лимфоцитима – IV тип преосетљивости (механизми оштећења, примери болести, принципи терапије).

 

11. недеља: Имунолошка толеранција и аутоимуност и принципи стимулације имунског одговора

  1. Објасните механизме централне толеранције код Т-лимфоцита.
  2. Објасните механизме периферне толеранције код Т-лимфоцита.
  3. Објасните механизме централне и периферне толеранције код Б-лимфоцита.
  4. На који начин генетски фактори и инфекција доприносе настанку аутоимунских болести?
  5. Објасните шта су то моноклонска антитела и каква је њихова примена у медицини (пример).

 

12. недеља: Имунодефицијенције и имунски одговор на туморе

  1. Како урођена и стечена имуност препознаје ћелије малигних тумора и који су најважнији туморски антигени?
  2. Који механизми имунског система доводе до уништавања ћелија малигних тумора?
  3. Како тумори избегавају имунски одговор?
  4. Пасивна имунотерапија малигних тумора (принцип и примери).
  5. На који начин се може стимулисати имунски одговор на малигне туморе?

 

13. недеља: Принципи имунопрофиласке инфективних болести и имунски одговор на трансплантирана ткива

  1. Живе и мртве вакцине: на који начин се добијају и како делују (навести по један пример)?
  2. Субјединичне и коњуговане вакцине: на који начин се добијају и како делују (навести по један пример)?
  3. Који су трансплантациони антигени и на који начине се препознају?
  4. Опишите типове одбацивања калема (узроци и механизми).
  5. Принципи превенције и терапије одбацивања калема.

 

Списак предавања из Имунологије

 (школска 2019/2020. година)

30. IX-3. X     I недеља

Предавање:   Имунологија и њен предмет изучавања. Својства урођене имуности. Препознавање микроорганизама од стране ћелија урођене имуности.

Проф. др Милош Марковић

7-11. X            II недеља

Предавање:   Антигени: врсте и својства. Принципи препознавања антигена од стране Т и Б-лимфоцита. Антиген-презентујуће ћелије.

Проф. др Вера Правица

14-17. X          III недеља

Предавање:   Рецептори за антиген на  лимфоцитима.

Доц. др Емина Милошевић

21-24. X          IV недеља

Предавање:   Сазревање и селекција Т-лимфоцита.

Проф. др Владимир Трајковић

28.-31. X         V недеља

Предавање:   Улога цитокина у имунском одговору.

Проф. др Владимир Трајковић

4-7. XI                        VI недеља

Предавање:   Сазревање и селекција Б-лимфоцита.

Доц. др Емина Милошевић

11-14. XI        VII недеља

Предавање:   Систем комплемента: путеви активације и ефекторске функције. Регулација активације комплемента.

Проф. др Вера Правица

18-21. XI        VIII недеља

Предавање:   Основни механизми одбране против интрацелуларних и екстрацелуларних бактерија. Избегавање механизама одбране од стране бактерија.

Доц. др Владимир Перовић

25-28. XI        IX недеља

Предавање:   Основни механизми одбране против вирусних, гљивичних и паразитских инфекција. Избегавање механизама одбране од стране вируса и паразита.

Проф. др Милош Марковић

2-5. XII           X недеља

Предавање:   Принципи инхибиције имунског одговора. Имуносупресивни лекови. Моноклонска антитела и њихова примена у медицини.

Проф. др Душан Попадић

9-12. XII         XI недеља

Предавање:  Принципи стимулације имунског система.

Проф. др Душан Попадић

 

16-19. XII       XII недеља

Предавање:  Примарне (конгениталне) и секундарне (стечене) имунодефицијенције.

Доц. др Владимир Перовић

23-26. XII       XIII недеља

Предавање:   Принципи имунопрофилаксе инфективних болести.

Проф. др Милош Марковић

 

1. Уџбеник:

Основна имунологија: Функције и поремећаји имунског система
Аутори: Abul K. Abbas, Andrew H. Lichtman, Shiv Pillai
Издавач: Дата Статус, Београд
Шесто издање, 2019.

2. Приручник за наставу из Имунологије

Група аутора (Наставници и сарадници катедре)
Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет у Београду, Београд, 2019.

3. Презентације и ауторизован додатни материјал

Радиологија са нуклеарном медицином
Програм наставеЗавршни испит

Физика (10 часова)

Блок физике у радиологији и нуклеарној медицини се састоји из 3 дела: 1) обнављање и допуњивање средњошколског градива (2 часа семинара), 2) ново градиво (4 часа предавања) и 3) увежбавање (3 часа вежби и 1 час семинар). На крају овог блока је   тест од 30 питања са 5 понудјених одговора од којих је само један тачан. Тест је положен ако је  више од 15 одговора тачно.

 

1. Појам »зрачења«. Електромагнетни (ЕМ) спектар. X и г зрачење: настанак, спектар и извори. 1 час-семинар
2. Стабилна и нестабилна језгра. Изотопи. Радиоактивност. Радиоактивни распад. Време полураспада. Активност. Специфична активност. Врсте радиоактивних распада. 1 час-семинар
3. Интеракција јонизујућег зрачења са материјом. Механизми јонизације. Примарни и секундарни ефекти јонизације. Физички принципи детекције зрачења. Детектори. Дозе. 1 час- предавање
4. Физички принципи  стандардне рендгенске слике и компјутеризоване томографије. 1 час-предавање
5.  Физички принципи НМР и МРИ. 1 час-предавање
6. Ултразвук и Доплеров ефекат. Техника осликавања1 час- предавање
7. Закон радиоактивног распада (појмови, графици и задаци).  1 час-вежба
8. Експоненцијални и инверзни квадратни закон слабљења интензитета. Дебљина полуслабљења (појмови, графици и задаци). 1 час-вежба
9. Одређивање коефицијента слабљења г зрачења у различитим материјалима. 1 час-вежба
10. Поредјење техника осликавања (дискусија). 1 час-семинар

 

Вежбе: 3 часа
Семинари: 3 часа
Предавања: 4 часа

Медицина рада-радиолошка заштита (4 часа)

Циљ наставе из медицине рада је да се студенти упознају са основама радиолошке заштите особа изложених јонизујућем зрачењу, односно са могућностима заштите пацијената и медицинског особља при извођењу дијагностичких и терапијских процедура. Настава из медицине рада се организује у виду теоријске наставе  и практичне наставе.

Теоријска настава

  1. Биолошки ефекти јонизујућег зрачења. Радиоосетљивост ћелија и ткива, акутни и  хронични радијациони синдром, стохастички ефекти јонизујућег зрачења. –Р- 1 час
  2. Заштита од јонизујућег зрачења. АЛАРА принцип, општа и лична заштитна средства, контаминација и деконтаминција.-Р- 1 час

 

Практична настава

  1. Здравствена заштита лица изложених јонизујућем зрачењу. Упознавање са садржајем и значајем претходних и периодичних прегледа лица професионално изложених јонизујућем зрачењу.-Р-1 час
  2. Биодозиметрија и процена експозиције јонизујућем зрачењу. Упознавање са могућностима и принципима извођења основних биодозиметријских тестова (хромозомске аберације, микронуклеуси) као и са основама личне дозиметрије.-I-1 час

Радиологија (60 часова)

Настава из Радиологије се одвија у виду теоријске и практичне наставе и то: дијагностика, 50 часова ( 25 часова предавања и 25 часова вежби) и радиотерапија , 10 часова ( 5 часова предавања и 5 часова вежби).

 

Рендгенска  слика
Теоријска  настава
  – 1 час               – I –

Карактеристике ренгенске слике на ренгенскопији и ренгенграфији.
Својства доброг рендгенског филма.
Пројекциони феномени.
Пројекције правилних геометријских тела.

 

Практична  настава  – 1 час            –  II  –

Демонстрација ренгенскопије и рендгенграфије.
Приказ квалитетног рендгенског филма и поређење са неквалитетним.
Приказ појединих пројекционих феномена на различитим рендгенским снимцима у различитим деловима тела и  разликовање пројекционих феномена од патолошких налаза.
Приказ пројекције правилних геометријских тела на органима и деловима органа.

 

Радиологија респираторног система

Теоријска  настава – 4 часа               – I –
Први  час
Имиџинг методе (конвенцнионална и дигитална рендгенграфија и рендгенскопија, ангиографија, компјутеризована томографија – ЦТ, ХРЦТ, ултразвучна дијагностика, магнетна резонанција, радиоизотопске метеоде).

Други час
Нормална рендген-анатомија (мека ткива, коштано-зглобни систем, нормална плућа, плућна васкуларизација, плеура, медијастинум, дијафрагма, субдијафрагмални простор).Елементи рендген дијагностике – опис нормалних плућа.

Трећи час

  1. Консолидација плућног паренхима и нодуларне промене у плућима (консолидација целог плућног крила, једног лобуса, сегментна и субсегмента консолидација, солитарне и мултипле нодуларне сенке у плућима)
  2. Васкуларне промене у плућима (емболија и инфаркт плућа)
  3. Стања плућне хиперинфлације и емфизем.

Четврти час

1.   Патологија плеуре  (излив, пнеумоторакс, фиброторакс).
2.   Патологија  медијастинума (тумори предњег, средњег и задњег медијастинума).

Практична настава                             –  Р  –
Први час
1.Демонстрација изводјења имиџинг метода.

Други час
1.Анализа снимака са нормалном рендген-анатомијом и основним патолошким променама (патолошке сенке и светлине).
2.Интеграција радиолошких налаза у клиничке податке.

Трећи час
1. Анализа снимака са консолидацијом плућног паренхима и нодуларним променама у плућима.
2. Анализа снимака са васкуларним променама у плућима.
3. Анализа снимака са стањима плућне хиперинфлације и емфиземом.

Четврти  час
1. Анализа снимака са патологијом плеуре и медијастинума.

 

План и програм из области радиологије кардиоваскуларног система
Теоретска настава   –   4 часа                   –  I  –
1 час

  • Рендген  анатомија срца и великих крвних судова.
  • Дијагностичке методе прегледа кардиоваскуларног система.
    • Рентгенографија срца
      • Рендгенски преглед срца: ставови и положаји
      • Варијације промене облика, положаја и величине срца.
      • Промене величине срца и појединих срчаних шупљина
    • Рендгенскопија срца:
      • Процена контрактилности срца,
      • Калцификације у пројекцији срчано-судовне сенке.
    • Ултразвук
    • Компјутеризована томографија
    • Магнетна резонанца

2 час

  • Инвазивна дијагностика
    • Катетеризација левог и десног срца
    • Коронарографије, ангиографије
  • Плућна васкуларизација:
    • Нормална рендгенанатомија плућне артерије
    • Рендгенски знаци редуковане плућне васкуларизације,
    • Рендгенски знаци појачане плућне васкуларизације.
    • Плућна венска и артеријска хипертензија.

3 час

  • Митрално срце: митрална стеноза и митрална инсуфицијенција.
  • Хронично плућно срце.
  • Аортно срце: аортна стеноза и аортна инсуфицијенција.
  • Коарктација аорте.
  • Аномалије лука аорте.
  • Дијагностика патолошких промена торакалне аорте
    • Дисекција аорте
    • Анеуризме и псеудоанеуризме аорте
    • Склероза аорте

4 час

  • Кардиомиопатије
    • Идиопатске и специфицне кардиомиопатије.
  • Болести перикарда
    • Перицардитис еxсудатива / хyдропнеумоперикард.
    • Перицардитис цонстрицтива (цонцретио цордис) – „Панзер херз“.
    • Атхесионес плеуроперицардиалес (ацретио цордис).
  • Конгениталне мане срца:
    • Мане са л-д шантом:
    • Тетралогиа Фаллот,
    • Изолована валвуларна стеноза пулмоналне артерије.
    • Тумори срца: Миксом, Царциноид сyндрома

 

Практична настава                                     –  Р –
Вежба 1
Основни принципи телерадиографије срца и плућа.
Нормална рентгенанатомија срца и великих крвних судова.
Ставови и положаји за испитивање срца и великих крвних судова.

Вежба 2
Нормалне варијације судовносрчане силуете.
Основне мере срца на телерадиографији срца.
Анатомија срца и крвних судова применом других дијагностичких метода: компјутеризоване томографије срце, магнетне резонанце срца, инвазивне методе.

Вежба 3
Дијагностика и радиолошки налаз код болести митралних залистака: митрална стеноза и митрална инсуфицијенција.
Дијагностика и радиолошки налаз код болести аортних залистака: аортна стеноза и аортна инсуфицијенција.
Дијагностика болести аорте (аномалије лука аорте, коарктација аорте, анеуризма, дисекција)

Вежба 4
Дијагностика и радиолошки налаз код кардиомиопатија
Дијагностика и радиолошки налаз код болести перикарда
Дијагностика и радиолошки налаз код конгениталних болести срца

 

Дигестивни  тракт

Теоријска настава                            – I –
Шест часова ( четири часа гастроинтестинални тракт  и  2 часа хепатобилијарни тракт).

Гастроинтестинални тракт
Теоријска настава – четири часа

1 час
Рендгенанатомија ( орофаринкс, једњак, желудац, танко и дебело црево),рендгенфизиологија (мотилитет-перисталтика).Елементи рендгендијагностике-нормалан налаз (контура, ширина лумена,изглед рељефа, перисталтика, хомогеност сенке контраста).Методе  прегледа  (контрастна средства и контрастне методе, ехотомографија, ЦТ, МР и ангиографије).

2 час
Елементи рендген дијагностике – патолошки налази ( дефект у контрастном приказу, вишак у сенци контраста, сужење и проширење лумена).

3 час
Патолошке промене појединих органа ( једњак, желудац, танко и дебело црево)- дивертикулум, улкусна ниша, полип, малигноми, компресије, запаљења.

4 час
Акутни абдомен
1. Узроци настанка акутног абдомена ( абсцес, компликације улкусне болести,акутни холециститис,дивертикулитис,панкреатитис,апендицитис, илеус).
2.  Налаз на нативној графији абдомена ( ппнеумоперитонеум, светлине у пројекцији јетре, хидроаерични нивои).
3.  Ехосонографски налази.
4.  ЦТ налази.

Практична настава – четири часа                     –   Р  –
1. час
Демонстрација рендгенграфија појединих органа  у једноконтрастном и двојноконтрастном приказу.Презентација нормалног рељефа слузнице.Приказ нормалне морфологије и  рендгенанатомије  појединих делова органа. Демонстрација  физиолошких проширења и сужења лумена.Уочавање нормалне светлине у лумену органа. Демонстрација ренгенског описа нормалних органа. Презентација слике на ултразвуку, ЦТ, МР и ангиграфији.

2. час
Визуализација дефеката у контрастном приказу ( приказ органског страног тела, бенигног тумора, вегетанте малигне промене). Презентација вишка у сенци контраста ( приказ бенигне и малигне улкусне нише, дивертикулума, адхезије и фистуле).Приказ стенозе ( бенигна стеноза, малигна стеноза, компресија споља). Уочавање дилтације  испред стенозе.

3. час
Приказ  рендгенграфија патолошких налаза појединих органа.
Једњак ( дивертикулуми, варикси, малигни тумори, страна тела, бенигне стенозе).
Желудац ( улкусна болест, карцином желуца).
Дуоденум ( улкусна болест, дивертикулуми, малигне стенозе дуоденума).
Танко црево ( малапсорбциони синдром,дивертикулуми, бенигни тумори ( полип), малигни тумори ( лимфом и карцином), запаљенске болести танког црева ( Кронова болест).
Дебело црево ( дивертикулуми, бенигни и малигни тумори,запаљенске болести-улцерозни колитис).

4. час
Демонстрација  рендгенграфија акутног абдомена.
Перфорација – пнеумоперитонеум, пнеумобилија.
Субфренични абсцес.
Хидроаерични нивои код механичког и паралитичког илеуса.
Демонстрација ехотомографског налаза код акутног холециститиса (калкулус,задебљање и раслојавање зида,присуство  перихолецистичне колекције).
Демонстрација ЦТ налаза код акутног панкреатитиса ( увећање, хиподензност, присуство течности и некрозе).
Иригографски знаци дивертикулитиса.
Ехотомографски и ЦТ налази апендицитиса ( задебљање зида, хипоехогеност  или хиподензност, раслојавање зида, околна течност ).

 

Хепатобилијарни  тракт       

Теоријска настава – 2 часа                            – I –
1. час
Методе прегледа ( нативни снимак, ехотомографија, ЦТ, МР, контрастне методе).
Имиџинг анатомија јетре, жучне кесе, билијарних путева и панкреаса.

2. час
Патолошке промене јетре ( запаљења, васкуларне промене, туморске промене), жучне кесе (калкулоза и тумори), билијарних путева ( калкулоза и тумори), панкреаса ( хронични панкреатитиси и тумори).

Практична настава –  2 часа                         – Р –
1. час
Демонстрација нормалне слике јетре, жучне кесе, жучних путева и  панкреаса на ехотомографији и  ЦТ. ( лобарна и сегментна анатомија јетре, разликовање васкуларних од билијарних структура у јетри, анатомија интра и екстрахепатичних жучних водова, приказ делова жучне кесе, изглед зида, величина и облик панкреаса и појединих делова, однос панкреаса према околним структурама).

2.час
Приказ увећања јетре и промене ехогености и  дензитета  кода запаљенских процеса.
Приказ проширења крвних судова јетре  код срчаних декомпензација и  портне хипертензије.
Приказ хепатоцелуларног карцинома и метастатских промена у јетри.
Приказ калкулуса у жучној кеси.
Приказ калкулуса и  тумора у жучним водовима.
Приказ интрахепатичне  холестазе.
Приказ калцификација код хроничног  панкреатитиса,смањење величине панкреаса код хроничног панкреатитиса, хетероехогеност и хетеродензност код хроничног панкреатитиса.
Приказ тумора панкреаса ( фокалне промене).

 

Радиологија  уринарног тракта

Теоријске наставе  –   2 часа
Практичне наставе  –  2 часа

Теоријска настава –  2 часа                             – I –
Први час
Радиолошке методе прегледа – нативни снимак уротракта, ИВУ, УЗ, ЦТ, МР.
Индикације и припрема болесника за преглед.
Рендгенанатомија уринарног тракта-бубрега, уретера, мокраћне бешике и уретре.
Елементи рендген дијагностике патолошких стања.

Други час
Аномалије  уринарног система.
*Клиничка класификација најчешћих аномалија.
Упалне болести уринарног тракта.
Тумори уринарног тракта.
Цисте бубрега.
Траума уринарног тракта.
Васкуларне бубрежне болести.

Практична настава   –   2 часа                        – Р –
Први час
Приказ и анализа радиолошких метода прегледа – нативни снима уротракта,ИВУ,УЗ, ЦТ, МР.
Демонстрација нормалног налаза на интравенској урографији ( морфолошки и  функционални елементи дијагностике уринарног тракта).
Демонстрација нормалне ултразвучне слике бубрега и мокраћне бешике.
Демонстрација нормалне ЦТ слике бубрега,уретера  и  мокраћне бешике.Однос ових органа према околним структурама.
Демонстрација нормалне МР слике бубрега, уретера и мокраћне бешике и њихов  однос према околним структурама.

Други час
Демонстрација појединих патоморфолошких субстрата на нативном снимку, УЗ, ЦТ и МР прегледу.

 

Интервентна радиологија

Теоријаска настава – 2 часа                         – I –
Историјат интервентне радиологије.Значај интервентне радиологије и интервентног радиолога у мултидисциплинарном приступу лечењу  различитих патоморфолошких субстрата. Улога интервентног радиолога у минимално инвазивном третману различити патолошких стања. Подела интервентне радиологије. Неваскуларна интервентна радиологија: перкутане биопсије,перкутане дренаже,дилатације у гастроинтестиналном, хепатобилијарном и урогениталном тракту… Васкуларна интервентна радиологија: перкутане транслуминалне ангиопластике, перкутана интраваскуларна транскатетерска терапија….

Практична настава   – 2 часа                       – I –
Демонстрација технике извођења  и  постигнутих резултата код примене неваскуларних интервентних процедура на урогениталном тракту. Демонстрација  технике извођења и  резултата код примене интервентних процедура  на хепатобилијарном и гастроинтестиналном тракту. Демонстрација технике извођења  и  постигнутих резултата  код примене васкуларних интервентних процедура. Демонстрација технике извођења најчешћих перкутаних транслуминалних ангиопластика, транскатетерске терапијске емболотерапије малигних тумора и васкуларних аномалија.

 

Ултразвук, ЦТ , МР

Теоријска настава   –  1 час                         – I –
Индикације за преглед  ултразвуком, ЦТ и  МР-ом.
Припрема  пацијената за преглед.
Ултразвучна, ЦТ и МР слика нормалних органа ( паренхимски органи абдомена, органи мале карлице), опис елемената дијагностике ( ехогеност, дензитет, интезитет сигнала). Нормална ЦТ и МР слика костију, мишића и неуролошких структура.
Предности и недостатци ултразвука, ЦТ и МР – а у експлорацији појединих органа и система.

 

Практична настава  –  1 час                     – I –
Демонстрација нормалне слике абдоминалних и карличних органа на ултразвуку, ЦТ и МР.
Демонстрација нормалне слике мишића, костију и  неуроструктура на ултразвуку, ЦТ и МР.
Демонстрација артефаката у  ултразвучној, ЦТ и МР слици.

 

Контрастна средства и  ендографске методе

Теоријска настава   –  1 час                  – I –
Контрастна средства у конвенционалној радиологији и  ангиографији.
– негативна контрастна средства
– позитивна контрастна средства
– индикације за примену контрастних средстава
– нуспојаве након примене контрастних средстава
Контрастна средства за ултразвук, ЦТ и МР.
Приказ различитих ендографских метода.

Практична настава   –  1 час                – I –
Историјат контрастних средстава.Врсте и начини примене контрастних средстава.Могуће нус појаве њихове примене. Презентација ендографских метода за експлорацију различитих система. Приказ ЦТ прегледа без и са интравенски апликованим контрастним средством. Приказ ЦТ прегледа са перорално датим контрастним средством. Приказ МР прегледа без и са интравенски апликованим контрастним средством.Приказ ехотомографског прегледа уз примену контрастног средства.

 

Програм  коштано зглобног система

Теоријска настава – 4 часа                          – I –
Први  час
1. Радиолошке методе у дијагностици патологије коштано-зглобног система
Улога радиографије, компјутеризоване томографије, магнетне резонанце, ултразвука, артериографије, артрографије. Коштана грађа И и ИИ реда. Нормална рендген анатомија коштано-зглобног система.

Други час
1. Основни поремећаји функције остеобласта и остеокласта:Коштана атрофија, хипертрофије, дистрофија. Урођене аномалије скелета : Агенезија, аплазија,хипоплазија, хиперплазија.

Трећи час
1. Траума костију и зглобова. трауматске и патолошке фрактуре, сублуксације и луксације.
2. Запаљенски процеси костију : Остеомијелитиси, ТБЦ ..
3. Запаљенски  и  дегенеративни процеси  зглобова  –  артритиси (реуматоидни артритис) и  артрозе  ( коксартроза, гонартроза,спондилоартроза).

Четврти  час
1. Тумори костију :  радиолошки знаци бенигних (остеом, хондром), примарних  (остеосарком и мултипли мијелом)  и секундарних ( остеобластичне и  остеолитичне метастазе) малигних тумора.
Практична настава – 4  часа                        – Р –

Први час
1.  Демонстрација рендгенских снимака  нормалне рендгенанатомије коштано-зглобног система. Приказ нормалне морфологије цевастих и пљоснатих костију.
2. Упознавање са  нормалном коштаном грађом – кортекс,компакта, спонгиоза. Демонстрација изгледа нормалне зглобне шупљине.Демонстрација слике коштано-зглобног система  на ултразвуку, ЦТ и МР -у.

Други час
1.  Демонстрација  рендгенских снимака основних поремећаја коштане грађе: коштана атрофија ( остеопороза,остеонекроза,остеолиза); коштана хипертрофија(ендостална хипертрофија и периостоза).
Трећи  и четврти  час
1.  Демонстрација снимака типичних патолошких промена:фрактуре и луксације;остеомијелитис, ТБЦ,бенигни и малигни тумори, дегенеративне болести.

 

Програм радиотерапије ( радиационе онкологије)
Предавања  5  часова, вежбе 5 часова

Предавања :                                            – I –
Први час:   Увод, мултидисциплинарни приступ у онкологији, епидемиологија, биологија, патологија, етиологија канцера. Стагинг и класификације канцера.

Други час:  Принципи лечења: хирургија, радиотерапија, хемиотерапија, хормонотерапија, имунотерапија канцера. Водичи тј. протоколи за лечење. Принципи превенције и скрининга. Клиничка истраживања у онкологији, палијативна терапија.

Трећи час: Принципи радиационе онкологије, основи радиобиологије, појам дозе и фракционирање исте, врсте радиотерапије. Спољња ( транскутана)  радиотерапија, извори зрачења  –  апарати, електронска терапија. Планирање радиотерапије, акутне и касне секвеле радиотерапије, радиосензитивност  и  радиокурабилност.

Четврти час : Основи брахитерапије, предности и ограничења, врсте брахитерапије и индикације за исту, радионуклиди, апарати за зрачење, планирање и дозометрија. Интраоперативна радиотерапија, ТБИ, ТНИ, нове методе у радиотерапији ( конформална).

Пети час :   Радиотерапија солидних тумора и лимфома, место и улога у комбинованом лечењу , резултати лечења ( дојка, гинекологија, ОРЛ, плућа, дигестивни тракт, ЦНС…)

 

Вежбе:                                                 – I –
Први час:    Упознавање са радиотерапијским одељењем, организациом  рада, уређајима, тј. апаратима за радиотерапију, основима радиолошке физике и заштите, планирање радиотерапије,  рад на рачунарима.

Други час:  Одређивање волумена тумора и здравих ткива, одређивање дозе, одабир поља и метода, као и техника спољне радиотерапије.

Трећи час:    Планирање брахитерапије,упознавање са опремом и уређајима, афтерлоадинг технике, демонстрација извођења брахитерапије – апликациона сала.

Четврти  час:Демонстрација и упознавање са неким од техника спољног зрачења код најчешћих солидних тумора, демонстрација метода на апаратима  за зрачење, визита на одељењима.

Пети час:      Упознавање и демонстрација техника и метода код радиотерапије лимфома код деце и одраслих, израда заштита. Упознавање са 3 Д техникама и израчунавање дозе ( рад  на рачунару ) као и уређајима за конформалну радиотерапију. Контрола квалитета у радиотерапији.                 – Р –

 

Напомена:Уважавајући чињенице да се прегледи изводе високософистицираним и скупоценим   машинама  и  немогућност    боравка  студената у  зонама јонизујућег зрачења  то они прегледе нису у могућности да изводе самостално а сходно томе и да самостално доносе  одлуке.
Изузетак чине ургентна стања у Радиологији, која су у склопу ургентне медицине, где се од студената  очекује да препознају одређени ентитет и сходно утврђеном алгоритму упуте болесника  на  даљи дијагностичко терапијски третман.

 

У току наставе из радиологије студенти полажу два колоквијума.

Нуклеарна медицина (30 часова)

Циљ наставе из нуклеарне медицине је да се студентима дају основне информације о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и у медицинским истраживањима.
Настава из нуклеарне медицине се изводи у виду теоријске (13 часова) и практичне наставе (17 часова, 10 часова вежби и 7 семинара).

 

Теоријска настава ( 13 часова)

1. Увод у нуклеарну медицину. -И-
Историјат. Радиоактивни изотопи као биолошки обележивачи. Физиолошке основе примене радиофармака у нуклеарној медицини. 1 час

2.Инструментација у нуклеарној медицини. -И-
Стандардна гама камера, СПЕЦТ и ПЕТ. Статичка и динамска аквизиција и обрада података. 1 час
3. Нуклеарна медицина у неурологији -И-
Морфолошка, хемодинамска, метаболичка и функциона испитивања централног нервног система. 1 час

4. Нуклеарна медицина у ендокринологији -Р-
Функциона и морфолошка испитивања ендокриног система. 1 час

5. Нуклеарна медицина у кардиологији -И-
Хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање срца. 1 час

6. Нуклеарна медицина у пулмологији -Р-
Перфузиона и вентилациона испитивања плућа. 1 час

7. Нуклеарна медицина у гастроентерохепатологији -Р-

Функционо- морфолошка и хемодинамска испитивања дигестивног система и јетре. 1 час
8. Нуклеарна медицина у нефроурологији -Р-
Уродинамско, хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање уринарног система. 1 час

9. Нуклеарна медицина у испитивању костију и зглобова -Р-
Функционо- морфолошко испитивање костију и зглобова. 1 час

10. Нуклеарна медицина у хематологији -И-
Функциона и морфолошка испитивања у хематологији. 1 час

11. Нуклеарна медицина у онкологији -Р-
Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у туморским ткивима. 1 час

12. Нуклеарна медицина у откривању инфекција -И-
Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у запаљењским и инфективним жариштима.1 час

13. Радионуклидна терапија -И-
Основи примене радиоактивних лекова. 1 час

 

Практична настава (10 часова вежби и 7 часова семинара)

Вежбе (10 часова)
1. Инструментација -Р-

Упознавање са уређајима у нуклеарној медицини. 1 час
2. Статичка , динамска и томографска испитивања у нуклеарној медицини -П-
Упознавање са основама обраде статичких, динамских и томографских студија. 1 час

3. Сцинтиграфске методе у испитивању мозга -Р-
Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграма мозга 1 час

4.Функциона и сцинтиграфска испитивања штитасте жлезде, параштитастих и надбубрежних жлезда -П-
Демонстрациони приказ сцинтиграма штитасте жлезде, параштитастих и надбудрежних жлезда. 1 час

5. Радионуклидна вентрикулографија и перфузиона сцинтиграфија миокарда -Р-

Демонстрациони приказ налаза радионуклидне вентрикулографија и перфузионе сцинтиграфије миокарда. 1 час
6. Перфузиона и вентилациона сцинтиграфија плућа -П-
Демонстрациони приказ карактеристичних перфузиони и вентилационих сцинтиграма. 1 час
7. Сцинтиграфске методе у испитивање јетре -Р-
Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграфских налаза јетре. 1 час

8. Статичка и динамска сцинтиграфија бубрега -П-
Демонстрациони приказ карактеристичних статичких и динамских сцинтиграфских налаза бубрега. 1час

9.Сцинтиграфија костију -П-
Демонстрациони приказ карактеристичних налаза сцинтиграма скелета. 1 час
10. Функциона и сцинитграфска испитивања у хематологији -Р-
Демонстрациони приказ резултата функционог и сцинтиграфског испитивања у хематологји. 1 час

Семинари (7 часова)
(Активно учешће студената у припремању одређене семинарске теме и у дискусији)

1. Сцинтиграфска дијагностика тумора -Р-

Различите методе и радиофармаци са специфичним механизмима везивања у туморском ткиву.  1 час
2. Сцинтиграфска дијагностика инфекција и инфламација.-Р-
Различитих методе и радиофармаци у откривању инфекција и инфламација. 1 час

3. Нуклеарно-медицинска испитивања код деце -Р-
Специфичности примене радионуклида у дечјем узрасту. 1 час

4. Издисајни тестови и испитивање мотилитета дигестивног тракта -Р-

Основни принципи изводјења издисајних тестова у нуклеарној медицини и испитивања мотилитета дигестивног тракта. 1 час

5. Клиренси у нуклеарној медицини -Р-
Мерење клиренса радиофармака у различитим органима и системима. 1 час

6. Молекуларна испитивања у нуклеарној медицини -Р-
Примена позитронских емитера у испитивању ћелијских процеса. 1 час

7. Терапија у нуклеарној медицини -Р-Принципи лечење бенигних и малигних болести радионуклидима. 1 час

 

У току наставе из нуклеарне медицине студент полаже обавезни колоквијум.

 

Завршни испит

Положен обавезни колоквијум из физике и медицине рада је предуслов за излазак на заршни испит из предмета  Радиологија и нуклеарна медицна.

 

У току наставе из радиологије студент полаже два колоквијума, а у току наставе из нуклеарне медицине један колоквијум.

Обавезан услов за излазак на завршни тест су положена сва три колоквијума са минимум 60% тачних одговора. Резултати ових колоквијума улазе у укупну завршну оцену предмета.

 

Завршни испит  се састоји из теста.

 

Тест се састоји из 2 целине: 2/3 питања из радиологије и 1/3 питања из нуклеарне медицине. Да би студент положио испит и добио 6 потребно је да одговори тачно на 50% +1 питање на завршном тесту.

Нуклеарна медицина
Програм наставеИспитна питањаПровера знањаУџбенициНаставници

  Циљ наставе из нуклеарне медицине је да се студентима дају основне информације о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и у медицинским истраживањима.

Настава из нуклеарне медицине се изводи у виду теоријске (14 часова) и практичне наставе (16 часова: 11 часова вежби и 5 часова семинара).

 

ПРОГРАМ НАСТАВЕ

 

 

Теоријска настава ( 14 часова)

 

  1. Увод у нуклеарну медицину. –И-

Историјат. Радиоактивни изотопи као биолошки обележивачи.Физиолошке основе примене радиофармака у нуклеарној медицини                1 час

 

  1. Инструментација у нуклеарној медицини. –И-

Стандардна гама камера, СПЕЦТ и ПЕТ. Статичка и динамска аквизиција и обрада података.         1 час

                                                                                                        

  1. Нуклеарна медицина у неурологији -И-

Морфолошка, хемодинамска, метаболичка и функциона испитивања централног нервног система.      1 час

                                                           

  1. Нуклеарна медицина у ендокринологији -Р-

Функциона и морфолошка испитивања ендокриног система                1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у кардиологији -И-

Хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање срца                1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у пулмологији -Р-

Перфузиона и вентилациона испитивања плућа.                                     1 час

                                                                                                                       

  1. Нуклеарна медицина у нефроурологији -Р-

Уродинамско, хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање  уринарног система      1 час

                                                                                   

                                                                                                                       

  1. Нуклеарна медицина у испитивању костију и зглобова –Р-

Функционо- морфолошко испитивање костију и зглобова           1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у хематологији –И-

Функциона и морфолошка испитивања у хематологији.                  1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у откривању инфекција и инфламација –И-

Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у запаљењским и инфективним жариштима      1 час

 

 

  1. Нуклеарна медицина у гастроентерохепатологији –Р-

Функционо- морфолошка и хемодинамска испитивања дигестивног система и јетре      1 час                                                                                                              

 

  1. Нуклеарна медицина у онкологији –Р-

Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у туморским ткивима     1 час

                                                                                                                                   

  1. Молекуларна испитивања-Позитронска емисиона томографија –И-

Примена позитронских емитера у испитивању ћелијских процеса       1 час

 

  1. Радионуклидна терапија –И-

Основи примене радиоактивних лекова.                     1 час

                                                                                                                       

                                                                                                           

Практична настава (11 часова вежби и 5 часова семинара)

 

Вежбе (11 часова)

 

  1. Инструментација –Р-

Упознавање са уређајима у нуклеарној медицини      1 час

 

  1. Статичка , динамска и томографска испитивања у нуклеарној медицини

Упознавање са основама обраде статичких, динамских и томографских студија.     2 часа

 

  1. Сцинтиграфске методе у испитивању мозга –Р-

Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграма мозга      1 час

 

4.Функциона и сцинтиграфска испитивања штитасте жлезде,
параштитастих и надбубрежних жлезда –П-

Демонстрациони приказ сцинтиграма штитасте жлезде, параштитастих и надбудрежних жлезда   1 час

 

  1. Перфузиона сцинтиграфија миокарда и тест вијабилности –Р-

Демонстрациони приказ налаза перфузионе сцинтиграфије миокарда и примене ПЕТа у дијагностици вијабилности срчаног мишића.   1 час

 

  1. Перфузиона и вентилациона сцинтиграфија плућа –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних перфузиони и вентилационих сцинтиграма.   1 час

                                                                                                                       

  1. Статичка и динамска сцинтиграфија бубрега –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних статичких и динамских сцинтиграфских налаза бубрега     1 час

 

8.Сцинтиграфија костију –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних налаза сцинтиграма скелета.

1 час

  1. Функциона и сцинитграфска испитивања у хематологији –Р-

Демонстрациони приказ резултата функционог и сцинтиграфског испитивања у хематологји.            1 час

 

  1. Сцинтиграфске методе у испитивање јетре и дигестивног система –Р-

Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграфских налаза јетре и дигестивног система       1 час

 

Семинари (5 часова)

(Активно учешће студената у припремању одређене семинарске теме и у дискусији)

 

  1. Сцинтиграфска дијагностика инфекција и инфламација   -Р-

Различитих методе и радиофармаци у откривању инфекција и инфламација       1 час

 

  1. Сцинтиграфска дијагностика тумора –Р-

Различите методе и радиофармаци са специфичним механизмима везивања  у туморском ткиву.       1 час

 

  1. Молекуларна испитивања у нуклеарној медицини –Р-

Примена позитронских емитера у испитивању ћелијских процеса.     1 час

 

  1. Нуклеарно-медицинска испитивања код деце –Р-

Специфичности примене радионуклида у дечјем узрасту       1 час

 

  1. Терапија у нуклеарној медицини –Р-

Принципи лечење бенигних и малигних болести радионуклидима   1 час

 

У току наставе из нуклеарне медицине студент полаже обавезни колоквијум.

Пре завршног испита из Нуклеарне медицине потребно је положити колоквијум који се одржава у X недељи наставе, а полаже се у виду теста. Максималан број бодова на колоквијуму је 20. Активност у настави доноси највише 10 бодова. Завршни испит се састоји од практичног дела (максимум 20 бодова) и усменог дела (максималан броја бодова 50).

  1. Нуклеарна медицина, уредници: Хан Р, Обрадовић В,Павловић С. Медицински факултет у Београду, 2008.

Проф. др Драгана Шобић Шарановић
Проф. др Вера Артико
Проф. др Мила Тодоровић-Тирнанић
Проф. др Слободанка Беатовић
Проф. др Небојша Петровић
Клинички асистент др Страхиња Одаловић
Клинички асистент др Исидора Гроздић Милојевић

Патологија
План наставеПровера знањаИспитна питањаУџбеници

План наставе

Настава се одржава у V и VI семестру

V семестар: 9 часова недељно (4 + 5)

VI семестар: 6 часова недељно (2 + 4)

Укупан број часова: 225 (90 часова теоријске и 135 часова практичне наставе)

Врсте наставе на патологији:

1. Предавања

2. Семинари

3. Патохистолошке вежбе

4. Обдукцијске вежбе

Организација наставе на патологији:

1. ПРЕДАВАЊА:

број часова: 90

број група: 5

предавања се понављају 5 пута

Програм теоријске наставе са бројем часова предавања по појединим областима

 

ОПШТА ПАТОЛОГИЈА

1.Увод у патологију – 1 час

Дефиниција и предмет изучавања патологије. Историјски развој. Методе у патологији. Задаци и значај патологије у дијагностици, терапији и прогнози болести.

2. Патологија ћелије и међућелијских структура – 6 часова

Узроци оштећења ћелија. Механизам ћелијског оштећења. Ултраструктурне промене оштећене и мртве ћелије. Апоптоза. Некроза. Хипертрофија. Хиперплазија. Атрофија. Метаплазија. Интрацелуларна акумулација воде, липида и угљених хидрата. Хијалина промена. Амилоидоза. Патолошка пигментација. Патолошка калцификација. Стварање каменова.

3. Патологија поремећаја циркулације – 4 часа

Патологија едема. Патологија хиперемије и конгестије. Патологија крварења. Патологија тромбозе и емболије. Патологија исхемије и инфаркта. Патологија шока.

4. Процеси репарације ткива  – 1 час

Регенерација. Репарација везивним ткивом. Зарастање рана. Организација

5. Патологија запаљења – 6 часова

Терминологија и знаци запаљења. Компоненте запаљења (алтерација, ексудација, пролиферација). Васкуларне промене. Класификација запаљења. Акутно ексудативно запаљење. Хронично запаљење. Ширење запаљења и сепса. Излечење запаљења. Грануломатозна запаљења: туберкулоза, саркоидоза, сифилис. Актиномикоза. Вирусна запаљења. Гљивична запаљења. Паразитарна запаљења.

6. Морфолошке промене код болести имунитета – 2 часа

Хиперсензитивност типа И. Хиперсензитивност типа ИИ. Хиперсензитивност типа ИИИ. Хиперсензитивност типа ИВ. Аутоимунске болести. Урођене и стечене имунодефицијенције.

7. Општа патологија тумора – 6 часова

Терминологија и класификација. Грађа и секундарне промене тумора. Опште карактеристике бенигних и малигних тумора: диферентованост, атипија и плеоморфизам, пролиферативна активност, локални раст, метастазе. Опште карактеристике епителних и мезенхимних тумора. Локално и системско штетно дејство тумора. Туморска епидемиологија. Биологија туморског раста: туморски раст и ангиогенеза, молекуларна основа метастаза, градирање и одређивање стадијума. Молекуларна основа неоплазија: протоонкогени, онкогени, тумор-супресорни гени и њихова активација, гени регулатори апоптозе и ДНК поправке, теломере и испад имунског надгледања, вишестепена малигна трансформација. Канцерогенеза: молекуларна основа канцерогенезе, хемијска, зрачна и вирусна канцерогенеза. Имунитет и неоплазија. Дијагностичке методе у онколошкој патологији.

8. Патологија трансплантације – 1 час

Морфологија одбацивања графта.

9. Поремећаји развоја. Патологија генетски условљених болести. Оштећења изазвана утицајима из спољашње средине. Патологија нутритивних болести. Педијатријска патологија (тумори) – 4 часа

Етиолошка класификација и морфолошки облици поремећаја развоја. Класификација генетских болести. Дијагностика генетских болести. Термичка и радијациона оштећења. Патологија протеинске и енергетске малнутриције. Морфолошке промене код дефицита витамина и елемента у трагу. Морфолошке промене код гојазности. Епидемиологија и етиопатогенеза тумора дечијег доба. Бенигни тумори. Малигни тумори: неуробластични тумори, нефробластом (Wилмс-ов тумор), рабдомиосарком, лимфоми.

 

СПЕЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА:

1. Кардиоваскуларни систем – 6 часова

Болести артерија: дегенеративне и метаболичке, атеросклероза, хипертензивне лезије артерија, дијабетесне васкулне лезије, васкулитиси, анеуризме. Болести вена, капилара и лимфних судова. Промене срца условљене годинама. Срчана инсуфицијенција. Патологија пролазног овалног отвора. Урођене срчане мане. Исхемијска болест срца: ангина пецторис, акутни инфаркт миокарда, хронична исхемијска болест миокарда, напрасна срчана смрт. Хипертензивне болести срца: системска артеријска хипертензија, плућна хипертензија (акутно и хронично плућно срце). Болести валвула: дегенеративне промене, реуматска грозница, хронична валвулна болест (стечене срчане мане), инфективни и неинфективни ендокардитиси, компликације уграђених вештачких срчаних валвула. Кардиомиопатије. Тумори срца. Болести перикарда.

2. Респираторни систем  – 6 часова

Патологија бронхија: запаљења, хронична опструктивна болест плућа, бронхијална астма, промене лумена бронха (бронхостеноза и бронхиектазије). Циркулаторни поремећаји у плућима: едем, емболија и инфаркт плућа, крварење. Промене садржаја ваздуха у плућима: ателектаза, емфизем. Респираторни дистрес синдром: акутни респираторни дистрес синдром – АРДС, респираторни дистрес синдром новорођенчади. Запаљења плућа: лобарна пнеумонија, бронхопнеумонија – лобуларна пнеумонија, апсцес, гангрена, интерстицијална пнеумонија, гљивична и паразитарна запаљења, туберкулоза. Рестриктивни синдром: фиброзе плућа непознате етиологије, пнеумокониозе. Патологија плеуре: запаљење, страни садржај у плеуралној шупљини. Тумори плеуре и плућа: тумори епитела: бенигни, малигни, мезотелиом, метастатски тумори.

3. Јетра и билијарни тракт  – 4 часа

Јетра: Оштећења јетре. Конгениталне аномалије и болести јетре у деце. Дисметаболичке хепатопатије. Циркулацијски поремећаји и васкуларне болести јетре. Акутни вирусни хепатитис. Апсцеси јетре. Оштећење јетре лековима. Алкохолна болест јетре. Хронични хепатитис. Холестаза. Болести јетре трудница. Цироза јетре. Тумори јетре. Екстрахепатични билијарни тракт: Холелитијаза. Холециститис. Стечене болести билијарних дуктуса. Тумори. Транспалнтацијска патологија хепатобилијарног тракта: Одбацивање алографта јетре. Неимунолошке компликације. Оштећење јетре код трансплантације других ткива и органа.

4. Бубрег и доњи мокраћни путеви – 6 часова

Конгениталне аномалије бубрега. Болести гломерула: етиопатогенеза примарних болести гломерула. Примарни гломерулонефритиси који се клинички испољавају као нефротски синдром: минималне промене, фокално сегментна гломерулосклероза, мембранозни (перимембранозни) гломерулонефритис. Примарни гломерулонефритис који се клинички испољава као нефритички синдром: фокални громерулонефритис, дифузни мезангиопролиферативни гломерулонефритис, дифузни пролиферативни ендокапиларни гломерулонефритис, дифузни мембранопролиферативни гломерулонефритис, гломерулонефритис са стварањем полумесечастих формација, рапиднопрогресивни гломерулонефритис, анти-ГБМ обољење. Промене на бубрезима код системских болести: системске болести везивног ткива, метаболичке болести, системске инфекције. Васкулопатије, васкулитиси. Тубулоинтерстицијски нефритиси (пијелонефритиси), тубулоинтерстицијске нефропатије (Балканска ендемска нефропатија). Опструкција уринарног тракта. Акутна бубрежна инсуфицијенција, хронична бубрежна инсуфицијенција. Трансплантација бубрега. Тумори бубрега. Мокраћна бешика: запаљења, тумори.

5. Централни нервни систем  – 6 часова

Основне морфолошке карактеристике и патологија ћелија и ткива. Повишен интракранијални притисак, едем мозга и хидроцефалус. Конгениталне малформације. Траума мозга и кичмене мождине. Перинатално трауматско оштећење мозга. Церебро-васкуларне болести. Инфективна обољења. Прионске болести. Демијелинизирајуће болести. Неуродегенеративне болести. Уродјене болести метаболизма. Стечена метаболичка и токсична обољења. Хипофиза и хипоталамус. Тумори централног нервног система..

6. Периферни нерви и мишићи – 1 час

Базични патолошки процеси периферног нерва. Инфламаторне, метаболичке, токсичне и хередитарне неуропатије. Општа патологија мишића. Патологија неуромишићних болести. Тумори периферног нервног система и неурокутани синдроми

7. Генитални систем  – 6 часова

Женски генитални систем: Вулва: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Вагина: конгениталне аномалије, цисте, тумори. Цервикс: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Утерус: конгениталне аномалије, абнормално крварење из материце, запаљења, ендометриоза, хиперплазија ендометријума, тумори. Јајоводи: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Јајници: конгениталне аномалије, запаљења, ненеопластичне цисте и тумори. Гестационе болести и болести плаценте: поремећаји ране трудноће, поремећаји касне трудноће, абнормалности плаценте и близаначке плаценте, инфламације и инфекције плаценте, токсемија трудноће (прееклампсија и еклампсија), гестационе трофобластне болести. Мушки генитални систем: Пенис и скротум: развојне аномалије, запаљење, тумори. Тестис, епидидимис и вас деференс: развојне аномалије, стечене абнормалности тестиса, васкуларна оштећења, запаљење, тумори. Туника вагиналис. Простата: запаљење, бенигна хиперплазија простате, тумори.

8. Кости, зглобови и тумори меких ткива – 5 часова

Ремоделирање и регенерација кости. Остеопороза. Аномалије развоја скелета. Метаболичке болести. Пеџетова болест. Системске болести са скелетним манифестацијама. Инфективна запаљења. Примарни тумори. Метастатски тумори. Дегенеративна, инфламаторна и метаболичка обољења зглобова. Инфективна запаљења. Болести синовије, тетива и бурзи. Тумори и тумору сличне лезије зглобова.

Тумори везивног ткива. Тумори фиброхистиоцитног ткива. Тумори масног ткива. Васкулни тумори. Тумори глатког мишићног ткива. Тумори попречно пругастог мишићног ткива.

9. Ендокрини систем. Дојка  – 4 часа

Хипотиреоидизам. Хипертиреоидизам. Струме штитасте злезде. Тиреоидитиси. Тумори штитасте жлезде. Урођене аномалије тимуса. Хиперплазија тимуса. Тумори тимуса. Мијастенија гравис. Хипопаратиреоидизам. Хиперпаратиреоидизам. Дијабетес меллитус. Тумори ендокриног панкреаса. Мултипна ендокрина неоплазија. Надбубрежна жлезда: Развојне аномалије надбубрежне жлезде. Васкуларне лезије. Запаљења. Хипокортицизам (Адисонова болест). Хиперкортицизам: Кушингов синдром, Конов синдром, Адреногенитални синдром, Хиперплазија коре надбубрежне жлезде. Тумори: аденом, карцином, феохромоцитом, неуробластом, метастазе.

Запаљења дојке. Фиброцистична промена дојке. Тумори дојке: бенигни, малигни: неинвазивни, инвазивни, Пеџетова болест. Патологија мушке дојке.

10. Глава, врат и медијастинум – 1 час

Обољења и тумори носа и параназалних синуса, назофаринкса, ларинкса, фаринкса, хипофаринкса, душника, усне шупљине, пљувачних жлезда, тонзила и медијастинума.

11. Гастроинтестинални тракт  – 5 часова

Једњак: Атрезија једњака. Васкуларне и неуромускуларне промене: варикси, ахалазија, дивертикулоза. Хијатус хернија. Запаљења: инфективни езофагитис, рефлукс езофагитис. Тумори – карцином. Желудац: Хиперпластична пилоростеноза. Запаљења: акутни гастритис, аутоимуни гастритис, Хелицобацтер гастритис. Стрес улкуси. Хронични пептични улкус. Тумори: карцином, лимфом, мезенхимални тумори. Танко црево: Мецкелов дивертикул. Исхемијске лезије. Малапсорпциони синдром – целијачна болест. Инфективни ентеритиси. Црохнова болест. Тумори: лимфом, карцином, карциноид. Дебело црево: Хирсцхспрунгова болест. Дивертикулоза. Илеус. Запаљења: инфективни колитиси, улцерозни колитиси, Црохнов колитис, радијациони колитис. Тумори: бенигни епителијални тумори – полипи, карцином. Апендикс: акутни апендицитис. Тумори: карцином, карциноид. Анална регија: Хемороиди. Синуси и фистуле. Тумори: Цондyлома ацуминатум. Карцином. Панкреас: Цистична фиброза. Панкреатитис. Карцином. Перитонеум и ретроперитонеум: Запаљења. Тумори.

12. Кожа – 3 часа

Терминологија кожних болести. Инфламаторне болести коже. Болести аднекса коже. Депоновање ендогених материја у кожи. Тумори коже: тумори епидерма, меланотичне лезије коже (основни ћелијски елементи, бенигне меланотичне промене, меланоцитна дисплазија, малигне меланотичне промене), тумори аднекса коже, мезенхимни тумори, метастатски тумори. уха.

13. Чула – 1 час

Око: Обољења и тумори очних капака, сузног апарата, очне дупље, рожњаче, беоњаче, судовне опне и мрежњаче. Трахом. Катаракта. Глауком.

Ухо: Обољења и тумори  ушне шкољке, спољашњег, средњег и унутрашњег

 

14. Лимфоидни и хематопоетски систем  – 5 часова

Реактивне промене лимфног ткива. Лимфоми: етиологија, патогенеза, клинички знаци, одређивање стадијума. Нон Ходгкин лимфоми: класификација и главне карактеристике Б ћелијских лимфома. Класификација и главне карактеристике Т/НК ћелијских лимфома. Ходгкинов лимфом: класификација, одређивање стадијума. Анемије. Полицитемије. Акутне леукемије. Мијелодиспластични синдроми. Хроничне мијелопролиферативне болести.

Обољења слезине: спленомегалија, инфаркт, конгениталне аномалије, руптура и неоплазме.

 

2. СЕМИНАРИ

број семинара: 15

трајање појединачног семинара: 4 часа

број часова: 60

број група: 10

број студената у групи: 30-50

семинари се понављају 10 пута

Називи семинара:

Основи патологије ћелије и међућелијских структура

Патологија поремећаја циркулације

Патологија запаљења и процеси репарације ткива

Општа патологија тумора

Кардиоваскуларна патологија

Патологија респираторног система

Одабрана поглавља из опште и специјалне неуропатологије

Конгениталне малформације и патологија гломерулопатија

Општа патологија јетре

Патологија тумора мушког и женског гениталног система

Патологија везивног ткива и локомоторног система

Патологија штитасте жлезде и дојке

Примарни тумори коже и кутане метастазе

Патологија лимфома

Одабрана поглавља из гастроинтестиналног тракта и егзокриног панкреаса

 

 

3. ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ

број патохистолошких вежби: 15

трајање појединачне патохистолошке вежбе: 4 часа

број часова: 60

број студената у групи: 30-50

патохистолошке вежбе се понављају 10 пута

НАПОМЕНА: У току четвртог часа патохистолошких вежби наставник задужен за одговарајућу област ће припремити одговарајући број питања (са сликама, без слика; са одговорима, без одговора) на које ће одговарати цела група и одговори ће се дискутовати.

ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ:

I. Патохистолошке промене основних оштећења ћелије и међућелијске супстанце

Ознака препарата         Назив препарата

1.            Atrophia et sclerosis testis

2.            Atrophia fusca hepatis

3.            Amyloidosis renis

4.            Amyloidosis lienis

5.            Hyalinosis vasorum lienis

6.            Infiltratio adiposa myocardii

7.            Metamorphosis adiposa hepatis diffusa

II Патохистолошке промене поремећаја циркулације

Ознака препарата         Назив препарата

8.            Hyperaemia pulmonis passiva chronica

(Haemosiderosis pulmonum)

9.            Necrosis hepatis centralis haemorrhagica

10.         Hyperaemia passiva lienis chronica

11.         Thrombus venae in organisatione

12.         Infarctus anaemicus renis

13.         Infarctus haemorrhagicus pulmonis

III Патохистолошке промене код запаљења

Ознака препарата         Назив препарата

14.         Pleuritis fibrinoso-purulenta

15.         Abscessus hepatis

16.         Phlegmone cutis

17.         Appendicitis phlegmonosa

18.         Lymphadenitis TBC

19.         Cysticercosis cerebri

20.         Granuloma corporis alieni

IV Основна патохистологија тумора

Ознака препарата         Назив препарата

21.         Papilloma mucosae oris

22.         Polypus cervicis uteri

23.         Adenoma tubulare intestini coli

24.         Maligne ćelije u razmazu

25.         HSIL cervicis uteri

26.         Carcinoma planocellulare invasivum cervicis uteri

27.         Adenocarcinoma pulmonis

28.         Carcinoma metastaticum in medulla ossis

29.         Carcinoma metastaticum in nodo lymphatico

V  Патохистолошке промене кардиоваскуларних болести

Ознака препарата         Назив препарата

30.         Myofibrosis cordis

31.         Myocarditis virosa

32.         Nephrocirrhosis arterio et arteriolosclerotica

33.         Atherosclerosis aortae

34.         Infarctus myocardii

35.         Polyarteritis nodosa

VI  Патохистолошке промене болести плућа

Ознака препарата         Назив препарата

36.         Pneumonia fibrinosa s. cruposa (st. hepatisationis griseae)

37.         Bronchopneumonia fibrinoso-purulenta

38.         Bronchopneumonia caseosa tuberculosa

39.         TBC miliaris pulmonis

40.         Membranae hylineae pulmonum (ARDS)

41.         Emphysema pulmonum

42.         Sitnoćelijski karcinom bronha.

VII  Патохистолошке промене болести нервног система

Ознака препарата         Назив препарата

101.       Haemorrhagia cerebri hypertensiva

102.       Infarctus cerebri

103.       Leptomeningitis purulenta

104.       Leptomeningitis tuberculosa

105.       Encephalitis virosa

106.       Meningioma

107.       Glioblastoma multiforme

VIII  Патохистолошке промене болести бубрега и уринарног система

Ознака препарата         Назив препарата

63.         Pyelonephritis purulenta

64.         Glomerulonephritis endocapillaris s. acuta

65.         Nephropathia diabetica

66.         Carcinoma transitiocellulare (urotheliale) papillare

67.         Carcinoma lucidocellulare renis

68.         Wilmsov tumor

IX  Патохистолошке промене болести јетре

Ознака препарата         Назив препарата

50.         Cholestasis

51.         Adenocarcinoma ventriculi metastaticum in hepate

52.         Hepatitis virosa

53.         Cirrhosis hepatis

54.         Carcinoma hepatis hepatocellulare

X Патохистолошке промене болести мушког и женског гениталног система

Ознака препарата         Назив препарата

69.         Epididymitis purulenta subacuta

70.         Seminoma testis

71.         Hyperplasia nodularis prostatae

72.         Graviditas tubaria

73.         Hyperplasia endometrii simplex nonatypica

74.         Adenocarcinoma endometrii

75.         Cystadenoma ovarii serosum

76.         Mola hydatidosa

77.         Choriocarcinoma

78.         Teratoma maturum

XI Патохистолошке промене болести коштано-зглобног система и тумора меких ткива

Ознака препарата         Назив препарата

91.         Synovitis chronica

92.         Osteomyelitis chronica

93.         Chondroma

94.         Sarcoma Ewing

95.         Tumor gigantocellulare

96.         Osteosarcoma

97.         Lipoma

98.         Leiomyoma

99.         Rhabdomyosarcoma

100.       Leiomyosarcoma

XII Патохистолошке промене болести ендокриног система и дојке

Ознака препарата         Назив препарата

55.         Struma colloides glandulae thyreoideae

56.         Hashimoto thyreoiditis (struma lymphomatosa)

57.         Carcinoma papillare glandulae thyreoideae

58.         Carcinoma folliculare glandulae thyreoideae

59.         Pheochromocytoma

60.         Fibrocistična promena dojke

61.         Fibroadenoma mammae

62.         Carcinoma mammae ductale invasivum

XIII  Патохистолошке промене болести коже

Ознака препарата         Назив препарата

84.         Naevus naevocellularis

85.         Keratosis seborrhoica

86.         Dermatofibroma

87.         Haemangioma cutis

88.         Melanoma malignum

89.         Carcinoma planocellulare cutis

90.         Carcinoma basocellulare cutis

XIV Патохистолошке промене болести лимфохематопоезног система

Ознака препарата         Назив препарата

79.         Hyperplasia follicularis lymphonodi

80.         Hodgkinov limfom

81.         Limfom malih limfocita-SLL

82.         Difuzni limfom krupnih B ćelija

83.         Burkittov limfom

XV Патохистолошке промене болести гастроинтестиналног тракта, пљувачних жлезда и панкреаса

Ознака препарата         Назив препарата

43.         Adenoma pleomorphe

44.         Gastritis chronica

45.         Adenocarcinoma ventriculi

46.         Ulcus ventriculi chronicum

47.         Colitis ulcerosa chronica

48.         Adenocarcinoma intestini coli

49.         Carcinoma pancreatis

4. ОБДУКЦИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Студент мора у обдукционој сали да види 3 обдукције са вађењем и макроскопским прегледом свих органа. Поред тога, студент ће у електронској учионици под руководством наставника или сарадника анализирати и 3 комплетно обрађена аутопсијска случаја укључујући микроскопски налаз и дефинитивни закључак о основној болести и узроку смрти. Вежбе у електронској учионици ће бити организоване 4 недеље након одрађене вежбе у обдукционој сали.

трајање вежбе у обдукционој сали: 3 часа

трајање вежбе у електронској учионици: 2 часа

број часова: 15

број студената у групи: 10

број група: 40-50

укупно обдукција: 120 -150

Провера знања

 

Катедра патологије

Медицински факултет

Универзитет у Београду

 

 

Начин оцењивања и стицања поена на предмету Патологија

 

  1. Уредност похађања наставе (6 поена)

 

–          Присуство на предавањима

октобар, новембар                1 поен

децембар, јануар                   1 поен

фебруар, март                        1 поен

април, мај                               1 поен

 

–          Присутност на свим хистолошким вежбама и семинарима без надокнађивања, као и присуство на три обдукције

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

 

 

  1. Активност на настави (4 поена)

 

–          Одговор на постављено питање на хистолошким или обдукционим вежбама

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

–          Одговор на постављено питање на семинарима

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

 

 

  1. Колоквијуми (укупно 20 поена за 3 обавезна колоквијума)

–          Положени колоквијуми (у виду теста са 20 питања) су услов за полагање усменог испита.

Поени на тесту    Оцена на тесту          Поени за усмени испит

0-10                             5                                  0

.                       11-12                           6                                  4

13-14                           7                                  4.67

15-16                           8                                  5.33

17-18                           9                                  6

19-20                           10                                6.67

 

 

 

  1. Хистолошки испит (20 поена)

–          Положен хистолошки испит (5 хистолошких препарата) је услов за излазак на усмени испит

0- 2 тачно одговорена препарата    0 поена

3 тачно одговорена препарата         12 поена

4 тачно одговорених препарата      16 поена

5 тачно одговорених препарата      20 поена

 

 

  1. Усмени испит (50 поена)

–          На свако од 4 извучена питања студент мора одговорити бар за оцену 6 да би положио усмени испит

Оцена                   Поени за једно питање                     Укупан број поена

6                            1.25                                                     26-30

7                            2.5                                                       31-35

8                            3.75                                                     36-40

9                            5                                                          41-45

10                          6.25                                                     46-50

 

 

  1. Закључна оцена испита

 

Укупан број поена (тачке 1-5)

0-50                                                     5          (није положио, положила)

51-60                                                   6          (довољан, довољна)

61-70                                                   7          (добар, добра)

71-80                                                   8          (врло добар, врло добра)

81-90                                                   9          (одличан, одлична)

91-100                                                 10        (одличан-изузетан, одлична-изузетна)

 

 

 

 

 

Земеник Шефа катедре патологије

Доц. др Драган Митровић

 

У Београду,

22. октобра 2012. године

 

————————————————————————————————————————

Колоквијум
Током школске 2010/11 године, за студенте треће године, биће организоване три (3) провере знања (у облику теста) из одређених области патологије. У зимском семестру ће бити једна (1) провера знања, а у летњем две (2).

I колоквијум – општа патологија и општа патологија тумора – око 15. јануара 2011.
II колоквијум – специјална патологија И – око 15. марта 2011.
III колоквијум – специјална патологија ИИ – око 15. маја 2011.

 

Студенти ће благовремено бити обавештени која ће поглавља из уџбеника бити садржана у сваком колоквијуму.
Студент који не положи колоквијум у првом термину имаће могућност да га полаже у још једном термину (7-10 дана након првог полагања).

 

Испит
Студент приступа полагању испита из патологије уколико је током школске године положио сва три колоквијума (у облику теста), један у петом и два у шестом семестру.
Испит се састоји из два дела:

 

1. Практични део – Патохистолошки испит
Студент добија 5 препарата водећи рачуна да су на препаратима заступљени различити патолошки процеси. За прелазну оцену студент мора препознати 3 препарата и написати тачну (код највећег броја препарата латинску) дијагнозу. Патохистолошки испит траје 50 минута.

Оцењивање патохистолошког испита
Препозната три препарата са исправно написаном дијагнозом…….. 6
Препозната четири препарата са исправно написаном дијагнозом ….8
Препознато пет препарата са исправно написаном дијагнозом ……10

Уколико студент препозна 4 односно 5 препарата, али има у једном од њих словних грешака у писању дијагнозе добиће оцену 7, односно 9.

Уколико студент не положи патохистолошки испит не може наставити испит.
Положен практични испит важи закључно са октобарским испитним роком.

 

2. Усмени део испита – Студент извлачи четири питања и мора да одговори бар делимично на свако од питања.
Једно питање је из опште патологије, једно из опште и специјалне патологије тумора и два питања из специјалне патологије.
Оцена 5 на једном усменом питању инкомпатибилна је са полагањем испита ( то значи да студент није научио једну област).
У коначној оцени на испиту колоквијуми учествују са 30%, практични испит 20%, а усмени 50%.

Уџбеници

  1. Уџбеник „Патологија“ који је издала Катедра за патологију 2003.год. и прештампано издање 2006. и 2009. год.
  1. Атлас патологије Роббинс и Цотран,. Издање на српском језику. Дата статус, Београд, 2007.
Патолошка физиологија
Испитна питањаКолоквијумиНачин формирања оцене

КОЛОКВИЈУМИ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Током школске године Катедра за патолошку физиологију организује три генерацијска колоквијума: први генерацијски колоквијум одржава се у петом семестру и на њему је заступљено градиво опште патолошке физиологије, други и трећи генерацијски колоквијуми одржавају се у зимском семестру и на њима је заступљено градиво специјалне патолошке физиологије.

На свим колоквијумима је заступљено градиво, које је се обрађује на предавањима, семинарима и вежбама из Патолошке физиологије.

Распоред полагања по колоквијума по групама, благовремено ће бити објављен у Институту за патолошку физиологију у др Суботића 9, као и на интернет страници Медицинског факултета.

На колоквијум је неопходно понети индекс.

 

Присуство на колоквијумима је обавезно!

 

Сваки колоквијум садржи 20 питања са 5 понуђених одговора, од којих је само један тачан. Међу поменутим питањима, у оквиру сваког колоквијума ће бити и два до три проблемска задатка („вињете“), која ће од студената изискивати проблемско размишљање, сусрет са клиничким случајевима и разматрање патофизиолошких основа описаних поремећаја. Студент је положио колоквијум, уколико тачно одговори на најмање 11 питања.

Број предиспитних бодова које студент стиче на сваком колоквијуму одређује се тако што се број поена на колоквијуму, који је положен, множи са 20 (максималан број предиспитних бодова за колоквијуме), а потом подели са 60 (максималан број поена на три генерацијска колоквијума):

 

Број предиспитних бодова за колоквијум = Број поена на колоквијуму / 3

 

Уколико не положи колоквијум, студент има право да изађе на поправни колоквијум, који се организује у року од седам дана од редовног термина. Уколико положи поправни колоквијум, број бодова које осваја умањује се за 20%:

 

Број предиспитних бодова за колоквијум = Број поена на колоквијуму * 0.8 / 3

 

Предиспитни бодови освојени на положеним колоквијумима важе две школске године.

 

ПРВИ КОЛОКВИЈУМ  ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на првом генерацијском колоквијуму су:

  •   општа патолошка физиологија
  •   патофизиолошки аспекти ћелијске адаптације и ћелијског оштећења
  •   поремећаји међућелијске комуникације
  •   патофизиологија дијабетеса
  •   патофизиолошки аспекти гојазности и потхрањености
  •   патофизиологија хипо- и хипервитаминоза
  •   патофизиолошки аспекти атерогенезе

 

ДРУГИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на другом генерацијском колоквијуму су:

  •  поремећаји ацидо-базне равнотеже
  •  патофизиолошке основе шока
  •  патофизиологија кардиоваскуларног система
  •  патофизиологија респирацијског система
  •  патофизиологија крви
  •  патофизиологија дигестивног тракта и панкреаса
  •  патофизиологија јетре
  •  патофизиологија замора

 

ТРЕЋИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на трећем генерацијском колоквијуму су:

 

  • патофизиологија уринарног система (укључујући и литијазу)
  • патофизиологија ендокриног система (укључујући и менопаузу)
  • патофизиологија болести зависности
  • патофизиолошке основе остеопорозе
  • патофизиологија аутономног нервног система,
  • патофизиологија нервног система која је обрађена до термина колоквијума

 

 

ДЕФИНИСАЊЕ ЗАВРШНЕ ОЦЕНЕ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

 

Завршна оцена из Патолошке физиологије за студенте се формира на основу резултата показаних у оквиру предиспитних обавеза, као и знања показаног на практичном и усменом испиту. На испиту се максимално може освојити 100 бодова. Предиспитне обавезе (колоквијуми и похађање наставе) чине 30% оцене, практични испит 20%, а усмени испит 50% завршне оцене из Патолошке физиологије.

 

  1. Колоквијуми – до 20 бодова

 

Знање из Патолошке физиологије се у току године прати на три генерацијска колоквијума – један у зимском семестру (општа патолошка физиологија) и два у летњем семестру (специјална патолошка физиологија).

Излазак студента на колоквијум је обавезан.

Провера знања на колоквијумима обухвата градиво обрађено на предавањима, вежбама и семинарима до тог колоквијума. Сваки колоквијум садржи 20 питања са 5 понуђених одговора, од којих је само један тачан. Међу поменутим питањима, у оквиру сваког колоквијума ће бити и два до три проблемска задатка („вињете“), која ће од студената изискивати проблемско размишљање, сусрет са клиничким случајевима и разматрање патофизиолошких основа описаних поремећаја.

Студент је положио колоквијум, уколико тачно одговори на најмање 11 питања.

Број предиспитних бодова које студент стиче на сваком колоквијуму одређује се тако што се број поена на колоквијуму, који је положен, множи са 20 (максималан број предиспитних бодова за колоквијуме), а потом подели са 60 (максималан број поена на три генерацијска колоквијума):

 

Број предиспитних бодова (колоквијум) = Број поена на колоквијуму / 3

 

 

Уколико не положи колоквијум, студент има право да изађе на поправни колоквијум, који се организује у року од 7 дана од првог термина. Уколико положи поправни колоквијум, број бодова које освоји умањује се за 20%:

 

Број предиспитних бодова (колоквијум) = Број поена на колоквијуму * 0,8 / 3

 

Предиспитни бодови остварени на положеним колоквијумима важе две школске године.

 

  1. Уредност у похађању наставе – до 10 бодова

 

У оквиру предиспитних обавеза студент може да оствари до 10 бодова за редовност у похађању наставе и активно учешће на семинарима и вежбама. За редвност у похађању наставе, студент може да, током школске године, добије до 6 бодова (2 на предавањима, 2 на семинарима и 2 на вежбама), а за активно учешће на семинарима и вежбама до 4 бода (2 на семинарима и 2 на вежбама). Бодови за редовност у похађању наставе се распоређују равномерно на предавања, семинаре и вежбе, тако да студент може да добије по 1 бод за похађање сваког од ова три облика наставе по семестру.

 

  1. Практични испит – до 20 бодова

 

Практични испит из Патолошке физиологије се састоји од два питања: једног из опште и једног из специјалне патолошке физиологије. На практичном испиту студент би требало да покаже основно теоријско познавање поремећаја који је наведен у испитном питању, треба да опише принцип вежбе, експерименталну процедуру или да самостално изведе вежбу уколико је то могуће, као и да објасни значај одређене вежбе. На практичном испиту студент добија оцену од 6 до 10, која се бодује на начин приказан у табели 1.

 

Табела 1. Начин стицања предиспитних бодова на практичном испиту

 

ОЦЕНА НА ПРАКТИЧНОМ ИСПИТУ

БРОЈ ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

5

0

6

12

7

14

8

16

9

18

10

20

 

Предиспитни бодови освојени на положеном практичном испиту важе једну школску годину (практични испит положен у јунском испитном року, важи до октобарског испитног рока те школске године, закључно са њим). Уколико студент обнови годину, неопходно је да поново приступи полагању практичног испита.

 

  1. Усмени испит – до 50 бодова

 

Усмени испит из Патолошке физиологије се састоји од 4 питања: два из опште и два из специјалне патолошке физиологије. Студент мора да покаже минимално знање на сваком питању како би добио оцену 6. Максималан број бодова који студент може да стекне на усменом испиту је 50 и зависи од добијене оцене на усменом испиту. Начин стицања бодова на усменом испиту је приказан у табели 2.

 

Табела 2. Начин стицања предиспитних бодова на усменом испиту

 

ОЦЕНА НА УСМЕНОМ ИСПИТУ

БРОЈ ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

5

0

6

30

7

35

8

40

9

45

10

50

 

  1. Формирање коначне оцене

 

Коначна оцена из Патолошке физиологије се формира на основу збира предиспитних бодова остварених током предиспитних обавеза и током практичног и усменог испита. Максималан број бодова које студент може остварити испуњавањем свих горе наведених обавеза је 100. Начин формирања коначне оцене је дат у табели 3.

 

Табела 3. Формирање коначне оцене из Патолошке физиологије

 

ЗБИР ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

КОНАЧНА ОЦЕНА

До 50

5 (није положио)

51-60

6 (довољан)

61-70

7 (добар)

71-80

8 (врло добар)

81-90

9 (одличан)

91-100

10 (одличан-изузетан)

 

 

 

Медицинска статистика и информатика
Инфективне болести
Начин формирања оцене

Инфективне болести

12.09.2019.године

Настава на предмету Инфективне болести траје два сесместра и њен садржај налази се на сајту Катедре. Одвија се у Клиници за инфективне болести. Предавања се одржавају у слушаоници Клинике, а вежбе на клиничким одељењима.

Студент је дужан да присуствује свим предавањима и вежбама. Провера присуства предавањима обавља се прозивањем студената на крају предавања, а присуство потврђује печатом у картону, који је студент дужан да редовно носи са собом. Присуство вежбама потврђује се на крају вежби потписом у картону од стране наставника односно сарадника који практичну наставу изводи. Вежбе се одвијају у групи коју води наставаник односно сарадник, један или два семестра.

Студент може оправдано изгубити највише две вежбе, које надокнадјује у договору са наставником.Присуство предавањима је такође обавезно, а изгубљена предавања, којих може бити највише 20%, студент надокнађује тако што у договору са наставником односно сарадником пише писмени рад којим обрађује материју која је била предмет предавања.

За вежбе на клиничким одељењима студент користи искључиво платнени мантил Катедре, који добија пре почетка предавања, и дужан је да га врати на крају вежби. Мантил добија у гардероби Клинике, при чему у њој оставља своје ствари за које узима број, а ако ствари нема дужан је да остави одговарајући идентификациони документ који подиже при враћању мантила. Невраћање мантила сматра се крађом, па се одлуком Декана строго кажњиво и повлачи мере дисциплинксе и материјалне одговорности. Студент не оставља у гардероби ствари од вредности, новац мобилне телефоне и слично, и Катедра за њих не одговара ако се оставе у гардероби. Употреба мобилних телефона забрањена је за време наставе, као и пушење у простору Клинике за инфективне болести.

Поред платненог мантила студент за сваку вежбу добија маску за једнократну употребу и дужан је да је носи све време одвијања практичне наставе.
За вежбе на одељењу са великим ризиком инфекције студент поред платненог мантила добија и додатни заштитни мантил за једнократну употребу а по потреби и ПВЦ рукавице које користи за преглед, о чему се посебно брине рукоковдилац вежби, који даје и сва друга упутства о потребним мерама заштите од инфекције.

У оквиру наставе планирана су три коликовијума која тематиком прате спроведену теоријску наставу. Предмет колоквијума, место и време њиховог одржавања објављује се најмање две недеље раније на сајту и огласној табли Катедре, која се налази у ходинику слушаонице, Студент је дужан да положи сва три колоквијума пре испита. После сваког колоквијума постоји и поправни, који се одржава до две недеље по редовном колоквијуму.
На почетку школске године Катедра објављује теме изборне наставе. Како је број студената који могу да обаве изборну наставу ограничен заинтересовани студентни треба да се јаве одмах по објављивању тема надлежном наставнику, односно адиминстратитвном секретару катедре. Пред и рокови изборне наставе налазе се и на сајту Катедре.

Испит из инфективних болести одвија се у роковима које одредјује Статут факултета.
Спискови за испит објављују се на огласној табли катедре.
Распоред студената по наставницима који их испитију долази из Деканата Медиинског факултета, где се прави на основу посебно заштићеног компјутерског програма и Катедра нема утицаја на то. Шеф Катедре изузетно може у случају изненадне спречености наставника одредити другог који обавља испит.

Распоред по датумима објављује наставник по добијању списка студената и евентуална корекција датума полагања врши се изузетно, само из оправданих разлога уз договор наставника и студента, и то само у време трајања рока.
Испит је јаван и одвија се у просторијама Клинике односно на одељењу наставника који испитује. Испит се састоји из практичног дела у којем студент узима анамнезу и врши физички преглед болесника и то уноси у посебан формулар који добија на почетку испита.
На теоретском делу испита студент извачи три питања из „банке питања“ која је идентична за све испитиваче, а обухвата све области инфектологије обрадјене на предавањима и практичној настави.
Оцена поред резултат практичног и теоретског дела испита обавезно укључује и оцене са колоквијума, односно податке о присуству практичној и теоретској настави,унесене у картон који је студент дужан да на испиту прикаже.
Испит се потврдјује дан пред полагање, односно у петак за понедељак, најдаље до 13 часова, када се предаје индекс. Услов за полагање испита је и положен колоквијум из специјалне епидемиологије.
Поништавање испита, одсно жалбе на његову регуларност, врши се у складу са Статутом факултета.
Све актуелне податке који се односе на наставу Катедра благовремено објављује на сајту односно огласној табли, и саопштавају их благовремено наставници и сарадници.

 

Актуелни шеф катедре је Проф.др Јован Ранин, који се налази на Одељењу за ХИВ и АИДС, заменик шефа је Доц.др Јасмина Полуга, а секретар Кл.Асс. др Никола Митровић, којима се студенти могу обратити за све додатне информације

Интерна медицина
Спецификација предметаПрепоручен алитератураCписак лица код којих се налазе печати за оверу оцена

Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ИНТЕРНА МЕДИЦИНА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. Др Нада В. Ковачевић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 30
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Интерна медицина бави се проучавањем, спречавањем  и лечењем болести унутрашњих органа човека (болести срца, крви и крвних судова, органа за варење, плућа и др). Циљ предмета Интерна медицина је да студентима омогући упознавање са:

  • узроцима који доводе до обољења унутрашњих органа
  • патогенетским процесима који доводе до развоја болести
  • клиничким манифестацијама болести и
  • савременим дијагностичким методама које омогућавају постављање што раније и тачније дијагнозе болести
  • савременим принципима превенције и лечења обољења унутрашњих органа
Исход предмета
Знање стечено у току наставног процеса на предмету Интерна медицина омогућиће доктору медицине да реши здравствени проблем који се појавио тако што ће :

  • схватити узроке и механизме настанка болести унутрашњих органа
  • препознати симптоме и знаке интернистичких болести и што рационалније употребити расположиве дијагностичке методе како би поставио што ранију и тачнију дијагнозу болести
  • применити принципе превенције и адекватног лечења болести унутрашњих органа и тако решити здравствени проблем појединог болесника
Садржај предмета

Таеоријска наставаПравилан однос лекар-болесник. Методе клиничког прегледа интернистичких болесника: анамнеза, инспекција, палпација, перкусија. Специфичности прегледа различитих система у организму. Савремене дијагностичке методе у раном и тачном постављању дијагнозе

Пулмологија. Етиологија плућних болести. Механизми њиховог настанка. Методе што ранијег откривања и лечења ових болести.

Гастроентерологија и хепатологија. Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења Кардиологија. Етиологија кардиоваскуларних болести. Патогенеза њиховог настајања.  Клиничка слика срчаних оболења. Дијагностичке методе и дијагностички алгоритми за што раније и тачније откривање кардиоваскуларних болести. Савремени принципи превенције и терапије ових болести. Нефрологија. Етиологија и патогенеза бубрежних болести. Алгоритми раног откривања и дијагностиковања ових болести и принципи њиховог лечења. Ендокринологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Хематологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Реуматологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Клиничка имунологија: упознавање са имунопатогенетским механизмима настанка имунолошких болести. Балнеоклиматологија: значај климатских фактора на болести људи.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Практични рад са болесником који болује од болести о којој се говорило на теоријској настави. Разговор, комплетни клинички преглед, израда и спровођење дијагностичког и терапијског плана. Анализа лабораторијских налаза и резултата дијагностичких процедура. Посматрање дијагностичких процедура и анализа терапијских поступака.

Литература

  1. Интерна медицина- главни уредник Проф. Др Д. Манојловић
  2. Превод 15-тог издања Харрисон-овог уџбеника интерне медицине
  3. Интерна пропедевтика- главни уредник Проф. Др Д. Манојловићш
  4. Уџбеник: Лалевић-Васић БМ, Меденица ЉМ, Николић ММ. ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА СА ПРОПЕДЕВТИКОМ. В издање, Савремена аминистрација,  Београд, 2008.
  5. Остала литература: Сајт www.dermis.net Универзитета у Ерлангену са више хиљада фотографија великог броја дерматоза.

Списак се односи и на клинички стаж и општу медицину.
Наставник који даје потпис, преко његовог потписа се ставља печат из те области интерне медицине.

 

1. Хематологија и алергологија : секретарица Ристић Љиља (интерна А )
2. Пулмологија писарница ТБЦ:  Павловић Зорица
3. Гастроентерологија:  Мирковић Драган  – поликлиника (гастро 1 спрат)
4. Кардиологија: Димитријевић Каћа  –  поликлиника дневна Б. 1 спрат
5. Нефрологија: Тимотијевић Јелена 2 спрат
6. Реуматологија:  Софић Зорка 3 спрат
7. Ендокринологија:  Петровић Слободан –  тех.секретар катедре
8. КБЦ Звездара:  Сузана Недељков
9. КБЦ Земун:  Олга Снешков
10. КБЦ  др Мишовић:  Марчетић Љиља
11. КВБ  Дедиње:  Влаховић Јадранка
12. КБЦ  Б.Коса:  Поповић Милкица
Клиничка микробиологија
Cпецификација предметаПровера знањаПравила наставе и полагања испитаПрезентацијеЛитература
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др др Наташа Опавски
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године
Циљ предмета

Циљ предмета Клиничка микробиологија је да студентима, који имају основна знања из микробиологије и имунологије, пружи увид у:

  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • проблем интрахоспиталних инфекција, основне начине њихове трансмисије у болничкој средини и улогу микробиолошке лабораторије у контроли и превенцији ових инфекција
  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • микробиолошку дијагностику нових и претећих инфекција
  • практичне препоруке за тумачење резултата микробиолошке дијагностике
Исход предмета
Знање стечено у току наставе из Клиничке микробиологије омогућава доктору медицине да:

  • на основу познавања различитих микробиолошких тестова и њихових карактеристика изврши исправан избор теста у конкретној клиничкој ситуацији
  • изврши или препоручи узимање одговарајућих узорака за микробиолошку дијагностику
  • исправно интерпретира и користи у клиничком раду резултате микробиолошких анализа
Садржај предмета

Настава се изводи као семинарска  уз одговарајуће припремљене презентације, активно учешће студената у дискусији о конкретним појединачним примерима.

Студенти ће у оквиру наставе из предмета Клиничка микробиологија бити упознати са:

  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • принципима и могућностима микробиолошке дијагностике импортованих, нових и претећих инфекција
  • проблемом интрахоспиталних инфекција и улогом микробиолошке лабораторије у превенцији трансмисије и контроли ових инфекција
  • практичним препорукама за тумачење резултата микробиолошких тестова

Предвиђен начин провере знања након одслушаног предмета је тест од 30 питања.

Резултат се изражава као положио-ла/није положио-ла, а за позитиван резултат потребно је најмање 16 тачних одговора.

КЛИНИЧКА МИКРОБИОЛОГИЈА

ПРАВИЛА НАСТАВЕ И ПОЛАГАЊА ИСПИТА

школска 2019-2020. година

 

Настава из клиничке микробиологије одржава се у вежбаоницама Института за микробиологију и имунологију у следећим терминима:

 

  • понедељак, уторак, среда, четвртак и петак 11:30 - 13:45

 

Наставу из клиничке микробиологије студенти слушају сваке друге недеље према распореду који је истакнут на огласној табли Института и сајту факултета. Присуство на настави је обавезно. Дозвољен је максимално један изостанак без надокнаде по семестру и једна надокнада у вежбаоници у којој студент иначе слуша наставу. Студенти који имају више од једног изостанка моћи ће да надокнаде пропуштену наставу тек након одобрења молбе за надокнаду, коју подносе Катедри за микробиологију. Уз молбу се мора приложити одговарајуће лекарско оправдање. Надокнада ће бити организована током последње недеље VII семестра у термину који ће одредити Катедра и биће у форми писменог рада.

 

ИСПИТ из клиничке микробиологије полаже се у виду теста од 30 питања и на њему се максимално може освојити 30 бодова. Положен испит (16 или више бодова) оцењује се описно (положио/није положио) и представља услов за излазак на испите из предмета V године студија.

  • Уџбеници из области бактериологије, вирулосогије и паразитологије у оквиру предмета Микробиологија и имунологија
  • Презентације свих наведених семинарских тема на сајту Медицинског факултета у Београду
  • Murray P. R., Rosenthal K. S., Pfaller M. A. Medical Microbiology, 2009.
  • Goering R., Dockrell H., Zuckerman M., Roitt I., Chiodini P. L. Mims' Medical Microbiology, 2012.
Клиничка биохемија
Спецификација предметаПровера знања и испитЛекцијеЛитература
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др Наташа Петронијевић
Руководилац предмета: проф. др Александра Исаковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Циљ предмета Kлиничка биохемија јесте да студенте четврте године упозна са основним биохемијским анализама које се користе у савременој лабораторијској дијагностици као и да их оспособи да правилно интерпретирају резултате биохемијских тестова у складу са одговарајућом хуманом патологијом. Ово би додатно омогућило студентима да, узимајући у обзир анамнестичке податке и клиничко стање пацијента, препознају и циљано траже одговарајуће лабораторијске анализе.

 

Исход предмета

Знање стечено у току наставе клиничке биохемије, омогућава будућем доктору медицине да:

а) циљано тражи одговарајуће лабораторијске анализе у складу са анамнестичким подацима и клиничким стањем пацијента

б) правилно интерпретира добијени биохемијски налаз

 

Садржај предмета

Настава из клиничке биохемије се реализује у форми online курсa на порталу МФУБ за online наставу (http://reticulum.med.bg.ac.rs) кроз 10 лекција (15 часова интерактивне наставе). Лекције се отварају према актуелном распореду за текућу школску годину и то понедељком. Сваког наредног понедељка отвара се нова лекција. Интерактиван приступ лекцији тј. учење и одговарање на постављена питања, је могуђ током две недеље. По истеку две недеље, лекције остају доступне за учење али је интерактивни приступ онемогућен.

Поред прегледа референтних интервала основних биохемијских аналита и тумачења добијених вредности биохемијских тестова у циљу дијагностиковања и праћења појединих обољења, акценат ове наставе је и на интерпретацији вредности специфичних биохемијских аналита у оквиру одабраних клиничких целина а у складу са предзнањем студента четврте године и потребама лекара опште праксе, и то: хематолошких параметара, биохемијских показатеља инфламације, биохемијских параметара који се користе за испитивање функције јетре, бубрега и ендокриног система,  биохемијских промена у акутном инфаркту миокарда, туморских маркера и биомаркера обољења коштано-зглобно-мишићног система као и упознавање са специфичностима биохемијских параметара у различитим животним добима.

Испит из овог предмета се полаже у виду теста који се састоји од две клиничке вињете и укупно 10 постављених питања (по 5 уз сваку вињету) кроз које студент тумачи одговарајуће биохемијске лабораторијске параметре. Сматра се да је студент положио тест уколико одговори тачно на најмање 6 питања.

Завршна оцена се дефинише као описна положио/није положио.

Испит из овог предмета се може полагати у свим редовним испитним роковима у текућој школској години након пријаве по стандардној процедури.

Студент је у обавези да потврди излазак на испит на Институту за медицинску и клиничку биохемију у за то одређеном термину (обавештења о томе су на нашим огласним таблама и сајту МФУБ) и да том приликом ОБАВЕЗНО приложи белу пријаву. Без ове пријаве није могућ излазак на испит.

1. Стандардни биохемијски тестови и референтни интервали основних биохемијских аналита
2. Стандардни хематолошки параметри
3. Биохемијски маркери инфламације
4. Испитивање функције кардиоваскуларног система
5. Испитивање функције јетре
6. Испитивање функције бубрега
7. Испитивање функције коштано-зглобно-мишићног система
8. Туморски маркери
9. Испитивање функције ендокриног система
10. Специфичности биохемијских параметара у различитим стањима/животним добима (трудноћа, дечији узраст, старост)


Образац молбе за надокнаду пропуштених лекција из клиничке биохемије

Уџбеници и остала литература који се препоручују студентима за припрему испита из клиничке биохемије:
1. Ауторизоване лекције на ретикулуму
2. Tietz, Workbook of clinical chemistry, 5th edition, Philadelphia, 2012- одабрана поглавља.
3. Marshall WJ, Baugert SK. Clinical Biochemistry, 6th edition, Elsevier Limited, Philadelphia, 2008 – одабрана поглавља.

Гинекологија са акушерством
Програм наставеНачин формирања оценеПрепоручена литература

Програм наставе

Настава из гинекологије и акушерства за студенте Медицинског факултета обавља се у IX и X семестрау у виду теоријских предавања и практичних вежби, који се одвијају сваки дан, по систему паралелне наставе. Теоријска настава одржава се  на Клиници за Гинекологију и акушерство  Клиничког центра Србије свакодневно,  а студенти су подељени у пет група. Практична настава за две трећине студената одвија се на Клиници за Гинекологију и акушерство КЦС. Једна трећина студената практичну наставу има на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни Фронт“. Клиничке вежбе воде сви наставници и асистенти. У IX семестру  сваки студент недељно има 2 часа теоријске наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, 2 часа практичне наставе из гинекологије и  1 час  акушерских вежби на фантому.  Студенти  имају  8  семинара, 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.  У X семестру сваки студент  недељно има 2 часа теоријске  наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, и 3  часа практичне наставе из гинекологије. У X семестру студенти полажу колоквијум из целокупног градива за IX и X семестар. У IX и X семестру студенти имају изборну наставу из гинекологије и акушерства  и то  из 9 изборних предмета. У оквиру редовне наставе студенти проводе  и 7 дана интернатске наставе и вежби у породилишту.

 

Циљеви предмета са очекиваним исходом
Циљ нашег предмета је да студенти стекну основна теоретска и практична знања из гинекологије и акушерства која ће им послужити као лекарима опште праксе да успешно реше проблеме и ситуације са којима се буду сусретали у свом раду.

 

Садржај предмета – глевне области:
Предмет гинекологија и акушерство се састоји из три целине односно три дела. То су Гинекологија, Акушерство и Практично породиљство и акушерске операције.
У IX семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе и то 15 часова из гинекологије и 15 часова  из акушерства. Поред тога студенти имају 8 семинара и то 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.Сваки студент у IX семестру има 30 часова клиничких вежби из гинекологије и 15 часова акушерских вежби на фантому. Студенти који се одлуче за изборну наставу из гинекологије и акушерства имају 30 часова наставе и то 15 часова предавања и 15 часова  вежби и семинара. Сваки студент је обавезан да у току IX или X семестра одвежба и 7 дана интернатских вежби у породилишту. У X семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе тј 15 часова предавања из гинекологије и 15 часова предавања из акушерства. Сваки студент има и 45 часова клиничких вежби из гинекологије.

 

Клиничке вежбе
После вежби на фантому студенти се деле у мање групе од 4-5 студената за клиничке вежбе из гинекологије. Клиничке вежбе се обављају у наставним базама и то у амбулантама поликлинике, дневне болнице, гинеколошким одељењима, одељењу за преоперативну припрему пацијената, одељењу за високоризичне трудноће, одељењу стерилитета и кабинету за ултразвук. Овим вежбама руководе асистенти и наставници. Оне се састоје из гинеколошких бимануелних прегледа, прегледа под спекулумом, спољњег и унутрашњег прегледа трудница и узимања анамнезе. Истовремено се студентима приказују мање гинеколошке операције: експлоративне киретаже, завршавање некомплетних побачаја, биопсије, пункције Доугласовог простора. Студенти асистирају при овим интервенцијама.

 

Вежбе на фантому
Ове вежбе воде  професори и доценти. Студенти се на фантому упознају  са физиологијом нормалног порођаја, близаначке трудноће, карличног става као и порођајима код патолошких положаја плода, налегања и ротације главе. Затим се увежбавају акушерске операције  као што су апликација клешта, вакум-екстрактора, спољни, унутрашњи и комбиновани окрет, ембриотомије. Приказују се и филмови из напред наведеног градива. У току наставе на фантому нарочито се инсистира на активном учешћу студената.Вежбе на фантому су поред осталог припрема за праћење наставе у интернату.

 

Интернатске вежбе
Да би се упознали са порођајем, пратили његов ток и практично га спроводили, студенти проводе по 7 дана у току IX или  X семестра у интернату смештеном у својим потпуно одвојеним просторијама  уз породилиште. Приликом ступања у интернат сваки студент пред наставником полаже приступни колоквијум из физиологије порођаја и трудноће. Последњег дана боравка у интернату полаже се  колоквијум у виду теста, који обухвата градиво патологије трудноће и порођаја.  Приступни колоквијум има циљ да стимулира студенте да спремни прате практични део наставе у интернату. Према нашем досадашњем искуству, овај вид наставе знатно помаже студентима да савладају наставу из акушерства. У току интернатских вежби студенти пре свега раде у породилишту, вршећи спољне и унутрашње прегледе трудница, обављајући мање акушерске операције- мануелне ревизије материчне дупље и екстракције постељице и асистирајући при већим операцијама. За интернатске вежбе је посебно задужен један наставник. Студентима је у току боравка у интернату забрањено да одлазе на друга одељења клинике и да примају посете.Ова мера је неопходна превенција против ширења интрахоспиталне инфекције. Пре ступања у интернат над студентима се врши бактериолошки преглед грла и носа, ради проналажења клицоноша и онемогућавања њиховог додира са породиљама и новорођенчадима. Инфицирани студенти се лече, па им се тек после контролног негативног налаза бриса дозбољава улазак у интернат.

У току извођења наставе врши се провера знања студената кроз семинаре, колоквијуме и тестове. Пре уласка студената у интернат студенти полажу улазни колоквијум а по завршеном интернату полажу тест. Провера теоретског знања у IX семестру врши се кроз семинаре. Студенти на крају X семестра полажу колоквијум у виду теста из целокуног теоретског  градива из гинекологије и акушерства за IX и X семестар. У току извођења практичне наставе инсистира се на активном учешћу студената при чему се свакодневно проверава знање студената.


Завршни испит

Услов за полагање испита из гинекологије и акушерства је да је студент редовно присуствао предавањима и вежбама, да је положио колоквијум у X семестру, да је одвежбао интернат  и положио колоквијум у интернату, као и да је положио друге  предмете који су одређени  Статутом факултета. Испити се састоје из практичног и теоријског дела. У оба дела учествују само наставници- доценти и професори. У практичном делу испита студент узима самостално историју болести, врши спољни и унутрашњи акушерски преглед или бимануелни гинеколошки преглед и преглед под спекулумом. Незадовољавајући одговор на практичном испиту онемогућава излазак на теоријски део испита. На теоријском делу испита студент извлачи пет питања: једно из акушерских операција, једно из физиологије трудноће и порођаја, једно из патологије трудноће и два из гинекологије. Систем испита је тако организован да се што је могуће више објективизира овај део наставног процеса.

Данас постоји већи број уџбеника и практикума  из акушерства и гинекологије који служе студентима. Наставници и сарадници Катедре су написали уџбеник из Гинекологије и акушерства за студенте медицине. Прво издање  уџбеника је  штампано 2005. године а друго  допуњено издање 2006. године. Обавезна литература за студенте:

 

  1. Катедра за Гинекологију и акушерство.Уредници: Д. Плећаш, Б.Станимировић, А. Станковић, М.Васиљевић. Гинекологија и Акушерство. Уџбеник  за студенте медицине.,  друго  допуњено издање, Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2006.
  2. Живановић Жељко.: Увод у породиљство. Практикум. Елит Медица, Београд, 1996.

 

Поред горе препорученог  обавезног уџбеника и практикума студенти који желе  могу да погледају и доле наведене уџбенике које су написали наставници катедре:

 

  1. Светислав Барјактаровић.: Акушерство. Научна књига, Београд, 1950.
  2. Франц Новак.: Физиологија трудноће. Научна књига, Београд, 1950.
  3. Уредници: Б.Милошевић, Б.Рајхвајн и Б.Берић.: Породиљство, Медицинска књига, Београд-Загреб, 1973.
  4. Уредници: П.Дробњак, Б.Берић и В. Шуловић.: Гинекологија. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1980.
  5. Михаило Чемерикић и Војислав Паљић.: Основи практичног породиљства. Научна књига, Београд, 1983.
  6. Драгомир Младеновић.: Гинеколошке операције. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988.
  7. У редакцији Душана С. Динуловића.: Опстетриција И и ИИ. Издавач Новинско издавачка установа Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
  8. Спасоје Петковић главни уредник.: Гинекологија. Елит Медица, Београд, 2004.
Хирургија са анестезиологијом
Спецификација предметаЛитератураИспитна питања и комисије
Студијски програм/студијски програми :Интегрисан студије медицине студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ХИРУРГИЈА
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити четврте  године студија
Циљ предмета

Циљ наставе из хирургије је да се студент упозна са свим савременим областима хирургије, општом, абдоминалном, кардиоваскуларном, дечјом, ендокрином, грудном, пластичном, онколошком, ортопедском, трауматолошком,  неурохирургијом и урологијом, као и принципима анестезије и реанимације витално угрожених болесника:

а) патофизиолошким механизмима развоја обољења која се могу лечити хируршким путем;

б) савременим принципима клиничке, биохемијске и радиолошке дијагностика према појединим областима;

в) патогенетским механизмом развоја и лечења компликација различитих хируршких обољења;

г) постоперативним третманом хируршких болесника;

д) анестезиолошким и реаниматолошким принципима у третману не само хируршког болесника.

Исход предмета

Знање стечено у току наставе из хирургије омогућава доктору опште медицине да:

а) препозна акутна хируршка обољења и обави основне диференцијално дијагностичке процедуре у циљу потврђивања дијагнозе;

б) препозна компликације основних потенцијално хируршких болести;

в) правовремено упути пацијента на адекватна додатна испитивања;

г) збрине мање повреде и опекотине у амбулантним условима по савим хируршким принципима поштовања асепсе и антисепсе и антитетанусне заштите;

д) на време препозна евентуалне компликације у постоперативном току пацијената који су отпуштени на кућно лечење;

Садржај

Општа хирургија – принципи хируршке дијагностике, методи хируршке профилаксе, повреде и ране, хируршке инфекције, крвављење и хемостаза, преоперативно лечење хируршких болесника, хирургија масовних несрећа.

Анестезиологија и реаниматологија – кардиопулмонална и церебрална реанимације, шок, баланс воде и електролита, ацидобазна равнотежа, трансфузија крви, анестезија, терапија болних стања.

Дигестивна хирургија – клиничка слика, дијагностика и хирургија једњака и дијафрагме, желудца и дуоденума, танког црева и апендикса, жучне кесе и жучних путева, јетре, панкреаса и слезине, колона, аноректума, кила, трбушног зида ретроперитонеума, синдрома акутног абдомена, перитонитиса, повреда абдомена и синдрома интестиналне опструкције.

Васкуларна хирургија – класификација васкуларних обољења, клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија повреда крвних судова, акутне исхемије, хроничне исхемије, анеуризматске болести, исхемијских болести мозга, акутних и хроничних обољења вена. Принципи ендоваскуларне хирургије.

Кардиохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија коронарне болести, стечених срчаних мана, болести срчаних валвула, протезис ендокардитиса, уродјених срчаних мана одраслих, болести асцендентне аорте и лука аорте, повреда перикарда, срца и великих крвних судова, тумора срца и перикардитиса.  Нефармаколошки третман поремећаја срчаног ритма, трансплантација срца.

Ендокрина хирургија – клиничка слика, дијагностика, индикације и хируршко леченје болести штитасте и паратиреоидних жлезда, надбубрежних жлезда и ендокриног панкреаса. МЕН синдроми.

Грудна хирургија – патофизиолошка основа операција у грудном кошу, оперативни приступи, клиничка слика, дијагностика индикације и хирургија тумора плућа, плеуре и медијастинума, спонтаног пнеумоторакса, повреда грудног коша, инфекција плућа плеуре и медијастинума. Компликације хируршког лечења.

Ортопедија – трауматологија – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хирушко) и компликације прелома уопште, повреда шаке, руке, ноге, кичменог стуба карлице и кукова.

Ортопедија – обољења – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хируршко) и компликације коштано зглобних инфекција, тумора коштано – зглобног система, развојних поремећаја и обољења кичменог стуба, кука у дечјем, адолесцентном и одраслом узрасту, конгениталних аномалија локомоторног система, неуромускуларних обољења и обољења великих зглобова.

Урологија – клиничка слика, дијагностика, хируршко лечење и компликације аномалије бубрега и горњих уринарних путева, неурогене дисфункције донјег уротракта, инфламаторних процеса уротракта, повреда бубрега, уретера, мокраћне бешике, уретре, гениталних органа мушкарца, ТБЦа урогениталних путева, калкулозе уротракта, обољења простате (бенигне хиперплазије и карцинома), тумора бубрежног паренхима и горнјег уротелијума, тумора мокраћне бешике, обољења гениталних органа мушкарца. Инфертилитет, еректилна дисфункција, транпланстација бубрега.

Неурохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење, хирургија, компликације  интракранијалне хипертензије, краниоцеребралних повреда и повреда кичмене мождине, цереброваскуларних болести, тумора ЦНСа, дегенеративних болести кичменог стуба, конгениталних аномалије ЦНСа (дечја неурохирургија), повреда и обољења периферних нерава, инфекција ЦНСа. Хирургија бола, поремећаја покрета и епилепсије.

Пластична хирургија – клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење опекотина, дефеката кожног покривача, декубитуса, тумора коже, ураслог нокта и лимфедема.

Онколошка хирургија – принципи хирургије солидних малигних тумора, клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење, хирургија и компликације саркома меких ткива, рака дојке и меланома коже.

Дечја хирургија – пластична и реконтруктивна хирургија дечјег узраста, неонатална хирургија, патологија ингвиналног канала и сполјашнјих гениталија код деце, дечја урологија, дечја трауматологија коштано – зглобног система, дечја абдоминална хирургија, дечја ортопедија, кардиохирургија и грудна хирургија дечјег узраста, ургентна стања у дечјој хирургији

Медицина рада – процена радне способности након различитих хируршких захвата, ортопедских, гастроинтестиналних и уролошких.

Епидемиологија – епидемиолошке карактеристике трауматозима, и инфекција оперативног места.

Физикална медицина и рехабилитација – рана рехабилитација кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких, ортопедских и болесника у јединицама интензивне неге.

Општа хирургија – хируршко прање руку, припрема оперативног поља, нега хируршка ране, инцизија и дренажа површних гнојних колекција, сутура ране, привремена и трајна хемостаза, компресивни завиј, стерилизација завојног материјала и инструмената у амбулантним условима.

Анестезиологија и реаниматологија – троструки маневар отварања ваздушног пута, постављање орофарингеалног тубуса, ендотрахеална интубација, пласирање периферне венске каниле, вештачко дисање помоћу маске и амбу-балона, принципи обогаћивања гасне смесе кисеоником, прекордијалнии ударац, спољашња срчана масажа, примена реанимационих медикамената, ЕКГ дијагностика поремећаја срчаног ритма, дегибрилација срчаног мишића, давање трансфузије крви и крвних деривата,одређивање АСА скора, тумаченје оксиметрије, мониторинга вентилације плућа, извођење инфилтрационе анестезије, блока нервних плексуса, неуроаксијалних блокова. Узимање артеријске крви за гасне анализе и њихово тумачење.

Дигестивна хирургија – физикални преглед трбуха, пласирање назогастричне сонде, евентрација килних отвора, мануелна репозиција херније, дигитални преглед ампуле ректи, примена клизме, промена диска и кесе на стоми, превијанје и обрада компликованих и дехисцираних рана, скидање конаца са некомпликованих рана, припрема оперативног препарата за патохистолошку анализу, тумачење нативних радиографија трбуха, ендоскопски прегледи, ултразвучни преглед трбуха, компјутеризована томографија трбуха, анализа туорских маркера.

Васкуларна хирургија – палпација екстремитета, процена степена исхемије екстремитета, палпација периферних пулсева, преглед површног, дубоког и комуникантног венског система, палпација аорте, детекција шумова, хемостаза дигиталном компресијом, компресивних завојем, Есмарховом повреском, пнеуматском манжетом, тампонадом ране, хируршким шавом, термокаутером, лигатуром крвног суда, пласирање еластичног завоја и еластичних чарапа, извођење различитих тестова у прегледу васкуларизације екстремитета, обрада дијабетског стопала, некректомија, превијање болесника са фасциотомијом.

Кардиохирургија – инспекција врата, палпација, перкусија и аускултација плућа и срца, регистовање и тумачење ЕКГа, увођење централног венског катетера и мерење централног венског притиска, инсерција електрода за привремени пес мејкер, контрола пацијента са имплатираним пес мејкером, преглед венског система ради узимања графта, пункција перикарда, пункција и дренажа торакса, аускултација природне и механичке валвуле, вађење торакалних дренова сполјашња и унутрашња масажа срца.

Ендокрина хирургија – физикални преглед врата, физикални преглед болесника уз уочавање постојања појединих ендокринопатија, аспирациона биопсија штитасте жлезде, анализа биохемијских и хормонских налаза болесника са ендокринопатијама.

Грудна хирургија – утврђивање присуства течне колекције и ваздуха у плеуралном простору, палпација увећаних вратних и аксиларних лимфних жлезда, физикални налаз код пацијента са стенозом трахеје, анализа радиографских налаза код различитих патолошких процеса у грудном кошу, припрема стерилног система за плеуралну дренажу, транспорт болесника са дренажом грудног коша, плеуроскопија, бронхоскопија, перкутана биопсија плеуре, зида грудног коша и плућа, терапијски постпуци код повреда грудног коша, прелома ребара и грудне кости, постпуак са течним садржајем евакуисаним из плеуралног простора.

Ортопедија – труматологија – преглед коже повређеног екстремитета, процена обима покрета повређених зглобова горнјих и донјих екстремитета и кичме, мерење обима и дужине екстремитета, испитивање стабилности зглобова горнјих и донјих екстремитета, поступак са изливом у колену, пункција зглобова, имобилизација крамеровом шином горњих и доњих екстремитета, постављање осмице, мителе, фиксационих завоја зглобова, транспорт ампутираног екстремитета, процена радиографских налаза код прелома горњих и доњих екстремитета, кичме и карлице, сутура флексорних и екстензорних тетива.

Ортопедија – обољења – препознавање основних елемената клиничке слике акутне коштане инфекције, преглед пацијената са тумором локомоторног система, алгоритам дијагностике тумора локомоторног система, препознавање кифотичних и сколиотичних деформација кичме, тумаченје ултразвучног налаза дечијег кука, преглед кукова одојчета, адолесцента и одраслог, типови храмања, осовински поремећаји колена.

Урологија – палпација бубрега, бимануелна палпација бешике, дигиторектални преглед простате, физикално испитивање гениталија мушкарца, вагинално испитвање уротракта, катетеризација мокраћне бешике мушкарца и жене, пункција мокраћне бешике, испирање мокраћне бешикеузимање урина на налазие, дијагностика у урологији, перкутане и ендоскопске литотрипсије.

Неурохирургија – неуролошки преглед одраслих, преглед пацијента са поремећеним стањем свести, оврада и танспорт политрауматизованог пацијента са поремећеним стањем свести, обрада ране поглавине, привремена и стална хемостаза повреда крвних судова поглавине, евакуација поткожних епикранијалних хематома, скидање конаца, краниотомија, неуролошки преглед деце и деце поремећеног стања свести, преглед кичменог стуба, тестови истеѕања, преглед периферних нерава.

Пластична хирургија –  узимање кожног трансплантата, покривање дефекта коже режњем, неговање трансплантиране коже, припрема опеченог пацјента за транспорт, обрада опекотинске ране, припрема ураслог нокта за оперативни захват, пражњење гнојне поткожне колекције, израчунавање потребне течности код великих опекотина,

Онколошка хирургија – преглед дојке код жена и мушкараца, преглед пигментних тумора, аспирациона биопсија, ултразвучни и мамографски преглед дојке и меких ткива, тумачење нивоа туморских маркера код различитих врста малигних тумора.

Дечја хирургија – преглед и исхрана детета са рацепом усне и непца, обрада опекотина код деце, пласирање назогастричне сонде новорођенчету, клизма код новорођенчета, птрвијање омфалоцеле, дилатација ануса хегаром, преглед ингвинума и варијетета ингвиналне херније код деце, таксис, преглед акутног скротума и варикокеле, отклањање адхезија препуцијума или малих усана у локалној анестезији, супрапубична дренажа, реконструкција уретре код хипоспадија, начини узимања урина у дечјој урологији, пласирање катетера у деце, имобилизација екстремитета у дечјем узрасту, репозиција једноставних прелома, преглед абдомена код деце, ректални туше, ректални катетер, плауралне пункције код детета, постоперативна нега детета са урођеном срчаном маном, хидростатка дезинвагинација.

Медицина рада – обрада пацијента са повредама централног и периферног нервног система и после неурохируршких процедура за процену радне способности. Процена радне способности болесника са најчешћим ортопедским обљјењима и повредамам са хируршким обољењима трбуха и грудног коша , као и уролошким болестима.

Физикална медицина – рана рехабилитација хируршких болесника у интензивној и полуинтензивној нези, специфичности рехабилитације кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких и ортопедских болесника. Ортопедска помагала.

ХИРУРГИЈА – УЏБЕНИК ЗА СТУДЕНТЕ
(Главни уредник: Проф др Ж. Максимовић), Медицнски факултет, ЦИБИД, 2008. (у припреми је и Друго издање)

РАНИЈИ УЏБЕНИЦИ

1.   Лексер:  ОПШТА ХИРУРГИЈА (превод проф. др Михајло Петровић), Издавач: студенти Мед. Фак.,

2.   Де Кервен: ХИРУРШКА ДИЈАГНОСТИКА (превод проф. др М. Петровић, С. Давидовића и Р. Данић)
књига није штампана због недостатка финасијских средстава

3.   С. Давидовић и Р. Данић:ХИРУРШКИ ПОДСЕТНИК.  Удружење југословенских медицинара, 1926.

4.   Доц Боривоје Градојевић: ОРТОПЕДИЈА. Француско-српска књижара, Београд, 1934.

5.   После II светског рата, хирургија се учила из превода руских (Гирголав) и немачких (Хелнер и сар.) уџбеника.

6.   Проф. Др Нико Миљанић: АСЕПСА, медицинска књига Београд’Загреб, 1952.

7.   Проф. Др Митар Митровић: ОСНОВИ ХИРУРШКЕ ТЕХНИКЕ И ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ, Медицинска књига,
Београд – Загреб, 1955. год

8.   Проф. Војислав К. Стојановић, проф Александар Баљозовић: ПРАКТИКУМ ИЗ ХИРУРГИЈЕ,
Медицинска књига, Београд – Загреб, 1972. г

9.  Проф. др Сава Петковић, Проф. др Станислав Букуров и сар: ХИРУРГИЈА ЗА МЕДИЦИНАРЕ И ЛЕКАРЕ“,
Медицинска књига, Београд – Загреб 1973,). Први комплетан уџбеник који је написала катедра хирургије.
Књига   је имала више  издања.

10. Проф. др Зоран Герзић (главни уредник) и сар: ОСНОВЕ ХИРУРГИЈЕ“, Медицински факултет,
Београд, 1988.

11. Проф. др Драгослав М. Стевовић (главни уредник) и сар.: ХИРУРГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ И ЛЕКАРЕ,
„Савремена   администрације“, 2000., Београд.

Социјална медицина
Спецификација предметаЛитератураПровера знањаИспитна питања

Студијски програм: Интегрисане академске студије медицине
Назив предмета: Социјална медицина
Статус предмета: Обавезан
Број ЕСПБ:  3

 

Циљ предмета
Упознати студенте са:
а) основним принципима И стратегијама које се у заједници организују у циљу унапређења здравља становништва
б) методама процене здравља становништва
ц) елементима и принципима функционисања система здравствене заштите
д) планирањем и менаџментом у здравственој заштити
е) међународним организацијама и програмима за здравље

 

Исход предмета
Знање стечено у току наставе социјалне медицине омогућава доктору медицине да:
а) препозна здравствене проблеме у заједници, одреди приоритете, планира и имплементира интервенције за унапређење здравља у заједници
б) примењује методе здравствено васпитног рада у оквиру примарне, секундарне и терцијарне превенције
ц) примењује методе за процену квалитета рада у здравственој застити и мере унапређења квалитета
д) развија тимски рад и сарадњу са другим здравственим радницима и сарадницима

 

Садржај педмета
Теоријска настава
Концепт здравља и мерење здравственог стања. Савремени појам и организација здравствене заштите. Системи здравствене заштите. Здравствена политика. Менаџмент у здравственој заштити. Процена здравствених технологија и квалитет здравствене заштите. Промоција здравља. Здравствено васпитање. Међународна здравствена сарадња.
Практична настава
Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Мере здравствене заштите појединих групација становништва. Методе здравствено васпитног рада.

  1. Социјална медицина, уредник Викторија Цуцић, Савремена администрација 2000.
  2. Здравствено васпитање у школама, Весна Бјеговић и сар., Медицински факултет у Београду, УНИЦЕФ, 1999.
  3. Основе за реформу система здравствене заштите у Републици Србији, Снежана Симић и сар., Центар за проучавање алтернатива/Самиздрат Б92, 2001.
  4. Терминолошки речник квалитета у здравственој заштити, уредник Викторија Цуцић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2000.
  5. Здравствена заштита заснована на доказима, уредник Викторија Цуцић, Веларта, 2001.

Колоквијуми
У току одржавања наставе организоване су две провере знања у виду теста.
Оцењивање колоквијума:
12 бодова
13-14 бодова
15-16 бодова
17-18 бодова
19-20 бодова

 

Семинари
Током семестра студент има задатак да уради један семинарски рад на коме може добити максимално 10 поена.

 

Испити
На теоријском испиту студент извлачи три испитна питања.
На основу показаног знања могуће је добити максимално 50 поена

 

Коначна оцена се формира на основу укупног броја бодова и то:

  • 91 – 100 оцена 10
  • 81 – 90 оцена 9
  • 71 – 80 оцена 8
  • 61 – 70 оцена 7
  • 51 – 60 оцена 6
Физикална медицина и рехабилитација
Медицина рада
Судска медицина