ИАС материјали предмета

Хистологија и ембриологија
Начин формирања оценеДодатни материјали

Испит

Студент приступа полагању испита из хистологије и ембриологије уколико је током школске године уредно похађао наставу и испунио све обавезе у првом и другом семестру.

Испит из хистологије и ембриологије се састоји из два дела :

 

1. Практични део испита се састоји из два дела:

а) препознавање, цртање и обележавање основних структурних елемената органа на 3 хистолошка препарата; трајање – 1 сат. Студент обавезно мора да препозна, нацрта и обележи 2 препарата (са најмање 7 тачно обележених карактеристичних елемената) како би могао да приступи другом делу практичног испита.
б) препознавање ткива и органа на 6 хистолошких препарата постављених тако да се у видном пољу налазе карактеристични елементи грађе.

Положен практични део испита важи у испитном року у коме је положен и у следећем испитном року у оквиру једне академске године.

2. Усмени део испита – на усменом испиту студент извлачи 3 испитна питања, по једно из следећих области:

a) грађа ћелије и ткива
б) грађа органа
в) ембриологија

Начин формирања оцене

ШКОЛСКА 2018/19. година
ФОРМИРАЊЕ ЗАВРШНЕ ОЦЕНЕ НА ХИСТОЛОГИЈИ И ЕМБРИОЛОГИЈИ

Коначна оцена заснована је на укупном броју поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза: уредност у похађању наставе доноси 6 поена, активност на семинарима 4 поена, резултати колоквијума положених током године доносе максимално 20 поена, и полагањем испита: знање показано на практичном испиту доноси максимално 20 поена, а одговор на усменом делу максимално доноси 50 поена од завршне оцене.

3 колоквијума – највише 20 бодова
практични испит – најмање 10, највише 20 бодова
усмени испит – најмање 32, највише 50 бодова

Оцењивање колоквијума

Студент је у обавези да изађе на сва 3 колоквијума.

Студент излази на испит из хистологије и ембриологије са освојеним бројем поена без обзира на то да ли је пао или положио колоквијуме (укупан број поена са три колоквијума је од 0 до 20)

Колоквијуми који су положени у току наставе важе две академске године.

Уколико студент не положи испит после две академске године важност колоквијума престаје.

БОДОВНА СКАЛА ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КОЛОКВИЈУМА ИЗ ХИСТОЛОГИЈЕ

 

 

Бодовање колоквијума

I колоквијум

II i III колоквијум

Број тачних одговора

Број бодова

Број тачних одговора

Број бодова

30

8.6

20

5.7

29

8.3

19

5.4

28

8,0

18

5.1

27

7.7

17

4.9

26

7.4

16

4.6

25

7.1

15

4.3

24

6.9

14

4,0

23

6.6

13

3.7

22

6.3

12

3.4

21

6,0

11

3.1

20

5.7

10

Није положио

19

5.4

18

5.1

17

4.9

16

4.6

15

Није положио

 

 

Бодовање поновног колоквијума

I поновни колоквијум

II i III поновни колоквијум

Број тачних одговора

Број бодова

Број тачних одговора

Број бодова

30

6,8

20

4,6

29

6,6

19

4,3

28

6,4

18

4,1

27

6,2

17

3,9

26

5,9

16

3,7

25

5,7

15

3,4

24

5,5

14

3,2

23

5,3

13

3,0

22

5,0

12

2,7

21

4,8

11

2,5

20

4,6

10

Није положио

19

4,3

18

4,1

17

3,9

16

3,7

15

Није положио

 

 

Оцењивање практичног испита

Препознавање, цртање и обележавање три препарата (укупно 6 бодова)
6 препознатих препарата – 10 бодова    За сваки нацртан препарат највише 2 бода
7 препознатих препарата – 11
8 препознатих препарата – 12
9 препознатих препарата – 14       
Не признају се препараи за које је само тачно написан назив, а непрепознатљиво су нацртани и имају мање од 7 тачно обележених елемената.

 

Завршна оцена 
51 – 60 бодова    (оцена 6)
61 – 70     (оцена 7)
71 – 80     (оцена 8)
81 – 90     (оцена 9)
91 – 100   (оцена 10)		 Усмени испит
32 бода (оцена 6)
36 бодова  (оцена 7)
41 бод (оцена 8)
45 бодова (оцена 9)
50 бодова (оцена 10)

 

Хумана генетика
План наставеНачин формирања оценеИспитна питањаЛитература

План наставе

76 часовапредавања : (вежбе + семинари) = 42% : 58%предавања  15 x 2 = 30 часова
вежбе          12 x 3 = 36 часова
семинари     5 x 2 = 10 часова

 

Програм теоријске наставе (30 часова)

  1. Организација наследне основе
    Основне карактеристике наследног материјала. Структура молекула ДНК и РНК. Организација
    хроматина. Хромозоми. Хумани геном.
  1. Репликација ДНК
    Семиконзервативни модел репликације ДНК. Ензими репликације.Теломеразе.
  1. Транскрипција и транслација
    Специфичности процеса транскрипције. Постранскрипциона обрада.Типови и улога РНК.
    Генетички код. Активација аминокиселина. Иницијација, елонгација и терминација транслације.
  1. Генетска основа репродукције
    Репродуктивни процеси. Ћелијски циклус. Митоза. Мејоза. Гаметогенеза. Сексуални циклус човека.
    Оплђење.
  1. Нумеричке хромозомске аберације
    Полиплоидије. Анеуплоидије. Примарно, секундарно и постзиготно нераздвајање хромозома. Хромозомопатије аутозома.
  1. Структурне хромозомске аберације
    Узроци и механизми настанка структурних аберација. Класификација. Делеције. Дупликације.
    Изохромозоми. Инверзије. Транслокације.
  1. Мутације
    Биолошки варијабилитет. Генске мутације. Учесталост и типови генских мутација. Ефекти мутација.  Фактори који условљавају мутације.
  1. Регулација генске експресије
    Регулација на нивоу молекула ДНК. Регулација на нивоу транскрипције и пост – транскрипције. Регулација на нивоу транслације и пост-транслације.
  1. Репарација и рекомбинациј
    Механизми поправке ДНК. Наследни поремећаји узроковани грешкама у механизмима репарације. Crossing-over. Генске мапе.
  1. Основне технике молекуларне биологије
    Рестрикционе ендонуклеазе. Хибридизација. Одредјивање секвенце ДНК. Клонирање гена. ПЦР.
    Превенција наследних обољења.
  1. Молекуларна основа болести
    Принципи наследјивања моногенских болести код човека. Класификација моногенских болести према молекуларној основи, са примерима: ензимопатије, дефекти мембранских рецептора, дефекти транспортних протеина, дефекти структурних протеина, неуродегенеративне болести.
  1. Генетска основа диференцијације пола код човека
    Полни хромозоми и њихове аберације. Инактивација X хромозома. Генска контрола диференцијације пола. Поремећаји диференцијације пола.
  1. Онкогенетика
    Генетска основа малигне трансформације. Протоонкогени и механизми њихове активације. Тумор-
    супресорски гени. Поремећаји контроле ћелијског циклуса. Еволуција малигног процеса.
  1. Имуногенетика
    Фамилија гена за имуноглобулине. Специфичности организације гена за имуноглобулине и Т-ћелијске
    рецепторе. МХЦ.
  1. Популациона генетика
    Карактеристике популације у равнотежи. Хардy-Wеинбергово правило. Фактори који ремете генетску
    равнотежу. Генски полиморфизми. Значај популационо-генетичких истраживања у медицини.

 

Програм практичне наставе (36 часова)

  1. Митоза
  2. Мејоза
  3. Гаметогенеза
  4. Кариотип
  5. Нумеричке аберације  хромозома
  6. Структурне аберације хромозома
  7. Молекуларна генетика
  8. Методе молекуларне генетике
  9. Општи принципи наследјивања I
  10. Општи принципи наследјивања II
  11.  Родословна стабла
  12. Популациона генетика

 

Семинари (10 часова)

  1. област : Молекуларна биологија
  2. област : Репродукција
  3. област : Мутације
  4. област : Медицинска генетика – 1
  5. област: Медицинска генетика – 2

Поени и креирање завршне оцене

  • колоквијуми, максимално = 2×10 = 20 поена
  • семинари, максимално = 5×2 = 10 поена
  • практични испит, максимално = 20 поена
  • усмени испит, максимално = 50 поена

Уџбеници и помоћна литература

  1. Хумана Генетика, ауторизована скрипта. Р. Паповић, Љ. Луковић, И. Новаковић, М. Станић, В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, О. Стојковић, Медицински факултет, Београд, 2009. (2010.)
  2. Практикум “Хумана генетика”. В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, М. Бајчетић, Медицински факултет, Београд, 2009.
  3. “Хумана генетика” Свеска за практичне радове.  Љ. Луковић, И. Новаковић, В. Буњевачки, С. Цвјетићанин, Т. Дамњановић, Б. Јекић, В. Перовић, М. Ристановић, М. Бајчетић. Медицински факултет, Београд, 2009.
Примена информационо-комуникационих технологија у медицини

Примена информационо-комуникационих технологија у медицини

Енглески језик 1

Енглески језик 1

Епидемиологија
План наставеНачин формирања оценеИспитна питањаКолоквијуми

Прoгрaм нaстaвe

Програм наставе из епидемиологије преузмите ОВДЕ

Нaчин фoрмирaњa oцeнe

Нaчин фoрмирaњa oцeнe преузмите ОВДЕ

Koлoквиjуми

Колоквијуми

 

Медицинска биохемија
Додатни материјалиХемија у овиру предмета Медицинска биохемија и хемија

ХЕМИЈА У ОКВИРУ ПРЕДМЕТА МЕДИЦИНСКА БИОХЕМИЈА И ХЕМИЈА
(III семестар)

У оквиру предмета “Медицинска биохемија и хемија” који представља синтезу хемије и биохемије, хемија траје 9 недеља и претходи биохемији. Настава на хемији је конципирана тако да се кроз изучавање изабраних области хемије (опште, неорганске, органске и хемије природних производа) фокусирају и објасне они хемијски појмови који су неопходни за разумевање и проучавање комплексних проблема динамичке биохемије.

 

Предавања и семинари, 45 часова, 9 недеља

I НЕДЕЉА

П-1 Интра и интермолекулске везе. Ковалентне и нековалентне интеракције у биомакромолекулима. (2 часа)
С-1. Вода, водени раствори, структура биомолекула као последица интеракције са водом. Колоидни раствори. Раствори електролита. Осмотски притисак раствора електролита и неелектролита. (3часа)

 

II НЕДЕЉА
П-2. Редокс реакције. Стандардни електродни потенцијали. Нернстова једначина. Биолошки редокс системи. Парцијална редукција кисеоника као извор слободних радикала у живим системима. (2 часа)
С-2. Хемијска кинетика. Утицај концентрације, температуре, “pH”, катализатора и зрачења на брзину хемијске реакције. Прелазно стање, енергија активације. Хемијска равнотежа.  (3)

III НЕДЕЉА
П-3. Равнотежа 1: Електролити. Теорије киселина и база. Константа дисоцијације киселина и база. Ацидо базна равнотежа. Амфотерни електролити. (2 часа)
С-3. Равнотеже 2. Јонски производ воде. “pH”. Неутрализација, соли, типови соли. Хидролиза соли. Пуфери: механизам дејства, капацитет. Биолошки важни пуфери. Произвоид растворљивости. (3 часа)

 

IV НЕДЕЉА
П-4 Термодинамичке промене при хемијским реакцијама у живим системима. (2часа)
С-4. Структура органских молекула, структурна изомерија, стереоизомерија. Класификација органских молекула. Електронски ефекти у органским молекулима (индуктивни, резонанциони). (3часа)

 

V НЕДЕЉА
П-5. Реактивност двоструке везе, ароматичних једињења и хетероцикличних једињења. (2 часа)
С-5. Реактивност хидрокси групе у алкохолима и фенолима. Карбонилна група у алдехидима и кетонима.  (3 часа)

 

VI НЕДЕЉА

П-6. Карбоксилне киселине. Деривати карбоксилних киселина. Деривати угљене киселине. (2 часа)
С-6. Биолошки важне супституисане киселине. Струкура и подела протеинских аминокиселина. Сулфхидрилна група. Амини, аминоакохоли и биогени амини. (3 часа)

 

VII НЕДЕЉА
П-7.  Хемијске реакције аминокиселина. Биолошки важни пептиди. (2 часа)
С-7. Пептидна веза. Особине протеинских аминокиселина. Есенцијалне и неесенцијалне аминокиселине. Структура и особине протеина. Структурни нивои: примарна, секундарна, терцијарна и кватернерна. Домени. Конформационе промене протеина ин виво и ин витро (денатурација, ренатурација). (3 часа)


VIII НЕДЕЉА
П-8. Протеин-лиганд интеракције. Сложени протеини. Функција као последица структуре  неких фибриларних и глобуларних  протеина. Биомолекули као катализатори. (2 часа)
С-8 Угљени хидрати. Стереохемија и реактивност моносахарида. Редукујући и нередукујући дисахариди. Полисахариди. Глукозаминоглукани у медицини.  (3 часа) 

 

IX НЕДЕЉА
П-9. Хетероциклична једињења у природним производима. Структура и особине пуринских и пиримидинских база, нуклеозида и нуклеотида. Структура и особине нуклеинских киселина (РНК и ДНК). (2 часа)
С- 9. Масне киселине. Структура и особине простих и сложених липида. (3 часа)

Практичне вежбе  (3 часа)

1. Основне технике рада у лабораторији. Прављење раствора.
2. Реакције оксидо-редукција. Биолошки редокс системи: витамин Ц и глутатион. Колоидни раствори.
3. Припремање раствора пуфера.
4. Енергија активације хидролизе сахарозе у киселој средини (колориметријско одређивање)
5. Електролити у серуму. Квантитативно одређивање јона калцијума, хлорида и бикарбоната
6. Реакције хидрокси, амино, меркапто, карбоксилне функционалне групе. Реакције урее.
7. Бојене и таложне реакције протеина.
8. Редукционе реакције моно и дисахарида.
Бојене реакције моносахарида. Инверзија сахарозе. (Хидролиза скроба са хлороводоничном киселином).
9. Хидролиза триглицерида. Адиција на незасићене масне кислеине. Квантитативно одређивање холестерола и виших масних киселина.
Кисела хидролиза нуклеопротеина. Идентификовање градивних компонената нуклеопротеина.

Легенда: П- предавање, С- семинар

 

Напомена: Теоријска настава од 45 часова конципирана је кроз предавања и семинаре што се показало много ефикаснијим за праћење програмског садржаја од стране студената.

 

ЕВАЛУАЦИЈА ЗНАЊА

Укупан броју бодова које  студент стиче на хемији је 0-100, са описном завршном оценом у индексу. Студенти остварују бодове по следећем моделу:

  1. Колоквијуми, парцијалне провере знања. Раде се два теста чиме су покривене независне целине: општа хемија, органска и хемија природних производа. Присуство свим облицима наставе и активно учешће на семинарима и вежбама се такодје бодују и улазе у оквир збирног броја бодова. Студент је положио/квалификовао се за даље, тј. може да приступи испиту из биохемије ако је остварио 51 бод.
  2. Уколико студент не положи колоквијуме у току наставе, полаже у испитним роковима завршни тест који покрива одвојено три наведене целине. Студент је положио/квалификовао се за даље, тј. може да приступи испиту из биохемије ако је остварио 51 бод са завршног теста.

 

НАСТАВНИЦИ  И  САРАДНИЦИ

Проф. др Иванка Караџић
Ван. проф. др Весна Вујић
Ван. проф. др Кристина Гопчевић
Ван. проф. др Данијела Крстић
Доц. др Наташа Аврамовић
Доц. др Весна Драгутиновић
Доц. др Бранимир Радосављевић
Доц. др Лидија Израел-Живковић
Стр. сарадник Раде Башић

 

Литература која се препоручује студентима

1) ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА. др Зорана Вујовић, др Иванка Караџић, др Кристина Гопчевић, др Весна Вујић, др Ксенија Стојановић и др Данијела Крстић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2006.

 

2) ПРАКТИКУМ ИЗ ХЕМИЈЕ СА РАДНОМ СВЕСКОМ И ЗБИРКОМ ЗАДАТАКА ЗА СТУДЕНТЕ ИИ ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА. уредник: др Иванка Караџић, др Кристина Гопчевић, др Весна Вујић, др Ксенија Стојановић, др Весна Драгутиновић, др Данијела Крстић, мр Бранимир Радосављевић, мр Наташа Аврамовић, мр Лидија Израел-Живковић и Раде Башић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2006.

Медицинска физиологија
План наставеИспитна питањаПрезентацијеЛитература

Препоручена литература

 

ПРЕПОРУЧЕНИ УЏБЕНИЦИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

МЕДИЦИНСКА ФИЗИОЛОГИЈА, 11. издање. Аутори: Guyton AC, Hall JE. Превод: група преводилаца. Редактори превода: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Ђурић Д. Издавач: Савремена администрација, Београд, 2008.

ФИЗИОЛОГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ – ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ПРВИ ДЕО. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Маширевић-Драшковић Г, Рашић- Марковић А, Станојловић О. Уредник: Ђурић Д; помоћник уредника: Станојловић О.  Издавач:  ЦИБИД,  Медицински  факултет  Универзитета  у  Београду,  Београд,
2012.

ФИЗИОЛОГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ МЕДИЦИНЕ – ОДАБРАНА ПОГЛАВЉА ДРУГИ ДЕО. Аутори: Ђурић Д, Којић З, Лончар-Стевановић Х, Мазић С, Маширевић-Драшковић Г, Нешић Д, Петровић М, Рашић-Марковић А, Станојловић О, Старчевић В, Стевановић Д, Сузић С, Шћепановић Љ . Сарадници: Бркић П, Ђерић М, Хрнчић Д. Уредници: Којић З, Станојловић О.  Издавач:  ЦИБИД,  Медицински  факултет  Универзитета  у  Београду,  Београд, 2013.

 

ПОМОЋНИ УЏБЕНИЦИ

ПРАКТИКУМ ЗА МЕДИЦИНСКУ ФИЗИОЛОГИЈУ са радном свеском (I део), допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Редактор и уредник: Јовановић Т. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.

ПРАКТИКУМ ЗА МЕДИЦИНСКУ ФИЗИОЛОГИЈУ са радном свеском (II део), допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредници: Ђурић Д, Митровић Д, Сузић С. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.

ЗБИРКА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ МЕДИЦИНСКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ, допуњено и прерађено издање. Аутори: Група аутора, Катедра за медицинску физиологију. Уредници: Старчевић В, Маширевић-Драшковић Г, Станојловић О, Ђурић Д. Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.

ФИЗИОЛОГИЈА ЕКСЦИТАБИЛНИХ ТКИВА, 1. издање. Аутор: Маширевић-Драшковић Г.
Издавач: Маширевић-Драшковић Г, Београд, 2010.

 

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

МЕДИЦИНСКА ФИЗИОЛОГИЈА – КЛИНИЧКИ ПРИКАЗ. И издање. Аутори: Kibble J. & Halsey C. Редактор превода: Којић З. Издавач: Дата Статус, Београд, 2013.

ОСНОВИ ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА, В издање. Аутори: Митровић Д. и сар. Издавач: Душан Митровић, Београд, 2009.

ФИЗИОЛОШКИ АТЛАС У БОЈИ. Аутори: Despopoulos A, Silbernagl S. Превод петог енглеског издања прерађеног и допуњеног. Превод: група преводилаца. Издавач: Медицински факултет Универзитета у Нишу, 2009.

 

ПРЕПОРУЧЕНИ УЏБЕНИЦИ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

GUYTON AND HALL TEXTBOOK OF MEDICAL PHYSIOLOGY, 12th Edition, Hall
JE, Saunders/Elsevier, 2011.

GANONG’ S REVIEW OF MEDICAL PHYSIOLOGY, 24th Edition, Eds. Barrett KE, Barman SM, Boitano S, Brooks H, Lange Basic Science, McGraw-Hill Medical,
2012.

Микробиологија
Правила наставе и полагања испитаПлан тестоваКонсултације

Консултације

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ БАКТЕРИОЛОГИЈА

 

Проф. др Бранислава Савић среда 13:00 – 14:00
Проф. др Лазар Ранин среда 13:00 – 14:00
Проф. др Слободанка Ђукић четвртак 12:00 – 13:00
Проф. др Наташа Опавски среда 13:00 – 14:00
Проф. др Драгана Вуковић уторак 13:00 – 14:00
Проф. др Ивана Дакић уторак 13:00 – 14:00
Доц. др Ивана Ћирковић понедељак 12:00 – 13:00
Асс. др Ирена Живановић петак 12:00 – 13:00
Асс. др Ина Гајић петак 12:30 – 13:30

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ ВИРУСОЛОГИЈА
Проф. др Тања Јовановић понедељак   13 – 13:30 сати
Проф. др Маја Ћупић уторак   10 – 11 сати
Доц. др Александра Кнежевић среда     13:30 – 15 сати
Доц. др Маја Станојевић понедељак   12 – 13 сати
Доц. др Ивана Лазаревић четвртак       13 – 14 сати
Асис. др Ана Банко среда     11 – 12 сати

 

 

  • КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРЕДМЕТ МИКРОБИОЛОГИЈА
    ОБЛАСТ ПАРАЗИТОЛОГИЈА И МИКОЛОГИЈА

 

Проф. др Сања Митровић петак 12:00 – 13: 00
Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић среда 12:00 – 13:00
Проф. др Александар Џамић понедељак 12:00 – 13:00
Доц. др Ивана Чоловић Чаловски среда 12:00 – 13:00
Асис. др Елеонора Дубљанин уторак 12:00 – 13:00
Имунологија
КонтактПлан наставеНачин формирања оценеЧланови катедре

E-mail: imunologija@med.bg.ac.rs
Телефон: 011 / 3643-232
Facebook: Antitelija Limfocitić
Instagram: Antitelija
Youtube: Antitelija Limfocitic

ПЛАН НАСТАВЕ: ИМУНОЛОГИЈА

Зимски семестар 2023/24. година

Недеља I (2.10. – 5.10.)
Предавање Имунологија и предмет изучавања. Историјски преглед развоја имунологије, филогенеза и онтогенеза имунског система.
Семинар Организација наставе. Номенклатура и основна својства имунског система. Органи, ткива, ћелије и молекули имунског система.
Вежба Функционална анатомија имунског система.
 
Недеља II (9.10. – 12.10.)
Предавање Улога микробиоте у развоју имунског система. Меморија у урођеној имуности.
Семинар Урођена имуност – препознавање, ћелије, реакције у урођеној имуности.
Вежба Болести настале услед поремећаја урођене имуности (гихт, породична медитеранска грозница, хронична грануломатозна болест).
 
Недеља III (16.10. – 19.10.)
Предавање Антигени – врсте и својства, антигенске детерминанте, антиген-презентујуће ћелије.
Семинар MHC – општа својства, обрада и презентација протеинских антигена.
Вежба Клинички значај HLA полиморфизма.
 
Недеља IV (23.10. – 26.10.)
Предавање TCR – грађа и интеракција са пептид-MHC комплексом, суперантигени.
Семинар Антитела – грађа, механизам настанка разноликости антигенских рецептора и развој имунског репертоара. Сазревање Т и Б-лимфоцита.
Вежба Моноклонска антитела.
 
Недеља V (30.10. – 2.11.)
Предавање Целуларна имуност. Популације Т-лимфоцита (CD4+, CD8+, Тreg, меморијске централне и ефекторске).
Семинар Фазе Т-ћелијског одговора, препознавање антигена, костимулација, активација, пролиферација, диференцијација и миграција, испољавање ефекторских функција, слабљење Т-ћелијског одговора.
Вежба Терапијска блокада активације и функције Т-лимфоцита, поремећаји у адхезији леукоцита.
 
Недеља VI (6.11. – 9.11.)
Предавање Цитокини.
Семинар Ефекторске функције целуларног имунског одговора.
Вежба Лепра, мукокутана кандидијаза, псоријаза.
 
Недеља VII (13.11. – 16.11.)
Предавање Хуморална имуност, фазе Б-ћелијског одговора, популације Б-лимфоцита.
Семинар Т-зависни и Т-независни имунски одговор.
Вежба Брутонова агамаглобулинемија, хипер IgМ синдром. Последице спленектомије на имунски одговор.
 
Недеља VIII (20.11. – 23.11.)
Предавање Систем комплемента.
Семинар Ефекторске функције антитела.
Вежба Дефицијенције система комплемента.

 

 
Субота – 25. 11. 2023. КОЛОКВИЈУМ

 

Недеља IX (27.11. – 30.11.)
Предавање Одбрана од инфекција.
Семинар Антиген-антитело реакције – општи принципи и примена у дијагностици. Имуноаглутинација и имунопреципитација.
Вежба Дијагностичка примена имуноаглутинације и имунопреципитације.

 
Петак – 1. 12. 2023. КОЛОКВИЈУМ за студенте који нису положили у првом термину

 
Недеља X (4.12. – 7.12.)
Предавање Конгениталне и стечене имунодефицијенције.
Семинар Антиген-антитело реакције са обележеним реагенсима.
Вежба Дијагностичка примена имунохроматографских, имуноензимских, имунофлуоресцентних и радиоимунотестова.
 
Недеља XI (11.12. – 14.12.)
Предавање Имунолошка толеранција, општи принципи и значај.
Семинар Централна и периферна толеранција Т и Б-лимфоцита, аутоимуност–механизми настанка, инхибиција имунског одговора.
Вежба Аутоимунске болести тироидее, системски еритемски лупус.

 
 
Недеља XII (18.12. – 21.12.)
Предавање Типови реакција преосетљивости и механизми имунског оштећења ћелија, ткива и органа.
Семинар Реакције преосетљивости (I, II, III и IV тип преосетљивости).
Вежба Дијагностика преосетљивости.
 
Недеља XIII (25.12. – 28.12.)
Предавање Принципи супресије имунског одговора.
Семинар Имунски одговор на трансплантирана ткива.
Вежба Клинички примери трансплантације (трансплантација бубрега и матичних ћелија хематопоезе).
 
Недеља XIV (1.1. – 4.1.)
Предавање Принципи стимулације имунског одговора.
Семинар Имунски одговор на туморе.
Вежба Имунотерапија тумора простате, меланома и леукемија.
 
Недеља XV (8.1. – 11.1.)
Предавање Принципи евалуације имунског одговора.
Семинар Принципи имунопрофилаксе инфективних болести.
Вежба Процена поствакциналног имунитета.

Начин формирања оцене из Имунологије

Студенти се оцењују тако што се узима у обзир њихов рад током наставе (континуирано оцењивање), успех на колоквијуму који се одржава после 8. недеље наставе и успех на завршном испиту.

Континуирано оцењивање студента подразумева стицање бодова на улазним тестовима и колокивјуму (бодови се евидентирају у картонима и у електронској евиденцији студената). Максималан број бодова који студент може на овај начин да стекне износи 30.

Бодови за улазне тестове се добијају за успешно урађене улазне тестове који се раде на почетку семинара/вежбе. Улазни тест се полаже писмено у виду кратког одговора од неколико реченица на једно постављено питање. Питање се увек односи на градиво које се прелази на датом семинару/вежби/предавању. Постоји 12 улазних тестова и сваки успешно урађен улазни тест студенту доноси по један бод, при чему је максималан број бодова за ову врсту активности 10. У првој, деветој и последњој недељи наставе не раде се улазни тестови.

Колоквијум се полаже писмено у виду теста, одржава се после 8. недеље наставе и обухвата целокупно до тада пређено градиво. Тест се састоји из питања са попуњавањем и питања на која се одговора у виду кратког есеја од неколико реченица. Колоквијум није елиминациони али је обавезан за све студенте. Максималан број бодова који студент може да освоји на колоквијуму износи 20. У завршну оцену урачунаће се сви бодови које студент освоји на колоквијуму. Полагање колоквијма у другом термину биће организовано искључиво за студенте који су били оправдано спречени да колоквиум полажу у званичном термину, уз могуће остваривање истог броја бодова (20). За полгагање колоквијума у другом термину неопходно је приложити одговарајуће оправдање и писану молбу шефу катедре.

  • Постоји један званични термин полагања колоквијума.
  • Излазак на колоквијум је обавезан.
  • Поновни термин за колоквијум је недељу дана касније и на њега имају право да изађу искључиво студенти који су били оправдано спречени да полажу у првом термину (прилажу молбу Катедри Имунологије уз оправдање) а шеф катерде, након увида у документацију одобрава или не одобрава излазак у другом термину.
  • Резултат колоквијума се евидентира у картону, индексу и електронској бази.

Завршни испит се полаже усмено пред наставником и доноси максимално 70 бодова. На испиту се извлаче пет испитна питања, по једно из сваке групе (за детаље консултовати одговарајући документ):

Завршна оцена из предмета Имунологија се добија на основу бодова који студент континуирано стиче током наставе (максимално 10 бодова), бодова са колоквијума (максимално 20 бодова) и оцене коју добије на завршном испиту који се усмено полаже пред наставником (максимално 70 бодова).

Прерачунавање укупног броја бодова у завршну оцену се врши према приложеној табели:

ЗАВРШНА ОЦЕНА
(исказана као укупан број бодова
од 100 максималних)

ЗАВРШНА ОЦЕНА
(исказана бројчано од 5 до 10)

≤ 50

5 (није положио/ла)

51-60

6

61-70

7

71-80

8

81-90

9

91-100

10

Литературу за припрему завршног испита чине: Уџбеник, Приручник за наставу из Имунологије, презентације и  допунски документи на званичном сајту факултета. 

СПИСАК НАСТАВНИКА И САРАДНИКА

Наставници:

Проф. др Вера Правица

Проф. др Владимир Трајковић

Проф. др Душан Попадић

Проф. др Милош Марковић

Проф. др Емина Милошевић

Доц. др Владимир Перовић

Доц. др Ирена Вуковић

Доц. др Марина Стаменковић

Контакт

Електронска пошта: imunologija@med.bg.ac.rs

тел: 011/3643-232

Испитна питања и Приручник за наставу из ИмунологијеЛитература

 

1. Уџбеник:

Основна имунологија: Функције и поремећаји имунског система
Аутори: Abul K. Abbas, Andrew H. Lichtman, Shiv Pillai
Издавач: Дата Статус, Београд
Шесто издање, 2019.

2. Приручник за наставу из Имунологије

Група аутора (Наставници и сарадници катедре)
Издавач: ЦИБИД, Медицински факултет у Београду, Београд, 2019.

3. Презентације и ауторизован додатни материјал

Радиологија
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ИЗ РАДИОЛОГИЈЕУЏБЕНИЦИ И ОСТАЛА ЛИТЕРАТУРА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ИЗ РАДИОЛОГИЈЕ

(А. Теоријска настава, Б. Семинари, Ц. Практична настава)
(Укупно 60 часова наставе)
30 часова теоријске наставе /11 методских јединица,
30 часова практичне наставе /30 вежби,

 

A. ТЕОРИЈСКА НАСТАВА (30 часова)

  1. КОНТРАСТНА СРЕДСТВА И КОНТРАСТНЕ МЕТОДЕ, УЗ, ЦТ И МР (2 часа)

Шта су контрастна средства и контрастне методе? Подела контрастних средстава. Индикације за примену контрастних средстава. Примена контрастних средстава у конвенционалној радиологији и инвазивној и интервентној радиологији. Могуће нус појаве и компликације примене контрастних средстава. Контрастна средства у ултрасонографији. Контрастна средства у МР. Приказ контрастних метода у експлорацији различитих система. Индикације за преглед УЗ, ЦТ И МР- ом. Припрема болесника за преглед. Опис елемената дијагностике (ехогеност, дензитет, интезитет сигнала). УЗ, ЦТ и МР преглед органа и структура абдомена и мале карлице – нормалан налаз. ЦТ и МР преглед коштано зглобних структура, мишића и нервног система – нормалан налаз. Предности и недостатци УЗ, ЦТ и МР у експлорацији појединих органа и органских система. Приказ најчешћих патоморфолошких супстрата на УЗ, ЦТ и МР.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА (4 часа)

Рендген анатомија срца и великих крвних судова. Неинвазивне дијагностичке методе прегледа кардиоваскуларног система: рендгенографија, компјутеризована томографија (ЦТ) и магнетна резонанца (МР). Инвазивне дијагностичке процедуре: катетеризација срца и ангиографија. Плућна васкуларизација: нормална рендген анатомија плућне артерије, рендгенски знаци редуковане и појачане плућне васкуларизације, плућна венска и артеријска хипертензија. Хронично плућно срце. Стечене срчане мане: митрално срце (митрална стеноза и инсуфицијенција), аортно срце (аортна стеноза и инсуфицијенција). Дијагностика патолошких промена аорте (коарктација аорте и аномалија лука аорте). Кардиомиопатије: идиопатске и специфичне кардиомиопатије. Болести перикарда. Конгениталне мане срца: атријални септални дефект – АСД, вентрикуларни септални дефект – ВСД, проходан дуцтус артериосус – ПДА, Тетралогиа Фаллот, стеноза плућне валвуле). Тумори срца.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА (4 часа)

Технике прегледа – Имиџинг методе: стандардна радиографија и радиоскопија, компјутеризована томографија, магнетна резонанца и ултразвучна дијагностика. Нормална рендген анатомија: мека ткива, коштано-зглобне структуре грудног коша, нормална анатомија плућа, плеуре и медијастинума; дијафрагма и субдијафрагмални простор. Радиолошка семиотика патолошких промена у плућима: сенке и светлине у плућима. Приказ сенки према интезитету, величини и облику и њихова презентација код различитих обољења. Приказ локализованих и дифузних расветљења у грудном кошу. Запаљењски процеси у плућима: неспецифична запаљења – крупозна пнеумонија, бронхопнеумонија и интерстцијумска пнеумонија. Компликације запаљења. Туберкулоза плућа. Ургентна стања: едем плућа, плућна тромбоемболија, траума. Обољења плеуре: изливи, пнеумоторакс, тумори. Тумори плућа: карцином бронха – периферни и централни, метастазе у плућима. Тумори медијастинума.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА ДОЈКЕ (2 часа)

Студент добија основна знања из радиолошких дијагностичких метода (мамографија, ултразвук и магнетна резонанција дојки) и интервентних процедура обољења дојке (обележавања и биопсије патолошких промена у дојкама под контролом радиолошких метода). За сваки дијагностички модалитет  дефинишу се техничке карактеристике, индикације и типични сликовни прикази на основу индикација.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА (4 часа)

Рендген анатомија (орофаринкс, једњак, желудац, танко и дебело црево) и рендген физиологија (мотилитет-перисталтика). Методе прегледа: контрастне методе, ехотомографија, ЦТ, МР и ангиографија. Елементи рендген дијагностике – нормалан налаз (контура, дијаметар лумена, изглед рељефа, перисталтика и хомогеност сенке контраста). Елементи рендген дијагностике – патолошки налази: дефект у контрастном приказу, вишак у сенци контраста, сужење и проширење дијаметра

лумена. Приказ патолошких промена на појединим органима (једњак, желудац, танко и дебело црево) – дивертикулум, улкусна ниша, фистула, полип, малигноми, компресије и запаљења. Акутни абдомен. Узроци настанка акутног абдомена (абсцес, компликације улкусне болести, акутни холецистис, дивертикулитис, панкреатитис, апендицитис и илеус). Налаз на нативној графији код акутног абдомена (пнеумоперитонеум, светлине у пројекцији јетре и хидроаерични нивои). Ехосонографске и ЦТ презентације горе наведених патолошких процеса.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА ХЕПАТО – БИЛИО – ПАНКРЕАТИЧНОГ СИСТЕМА И СЛЕЗИНЕ (3 часа)

Методе прегледа јетре, жучне кесе, жучних путева, панкреаса и слезине. Имиџинг анатомија јетре, жучне кесе, жучних путева, панкреаса и слезине. Јетра – дифузне болести паренхима јетре (масна инфилтрација, цироза јетре, хемахроматоза … ) . Фокалне промене паренхима јетре (циста, апсцес …). Бенигни тумори јетре (хемангиоми, аденоми, фокална нодуларна хиперплазија …). Најчешћи примарни малигни тумори јетре (хепатоцелуларни карцином, холангиоцелуларни карцином …) . Секундарни тумори јетре. Траума јетре. Жучна кеса – инфламаторне болести жучне кесе, калкулоза жучне кесе, тумори жучне кесе. Жучни путеви – склерозирајући холангитис, калкулоза жучних путева, тумори жучних путева. Панкреас – упални процеси панкреаса, тумори панкреаса и трауме панкреаса. Слезина – спленомегалија, тумори и трауме слезине.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА КОШТАНО-ЗГЛОБНОГ СИСТЕМА (4 часа)

Радиолошке методе у евалуацији коштано-зглобног система (радиографија, ЦТ, МРИ, УЗ, сцинтиграфија, биопсија, ПЕТ- ЦТ). Нормална рендген анатомија коштано- зглобног система. Коштана грађа првог и другог реда. Основне промене у коштаној грађи првог реда (атрофија кости, хипертрофија, дистрофија, некроза..). Промене у изгледу (облику и величини) кости (аплазија, хипоплазија, хиперплазија, дисплазија..) Патолошке промене коштано-зглобног система: траума костију и зглобова, неспецифична (остеомијелитис) и специфична (ТБЦ) запаљенска обољења, тумори (бенигни, малигни, примарни и секундарни), дегенеративна оболења, најчешће болести мекоткивних структура у овом систему.

 

  1. ИНТЕРВЕНТНА РАДИОЛОГИЈА (2 часа)

Историјат интервентне радиологије. Улога и значај интервентне радиологије у  мултидисциплинарном приступу лечења различитих патоморфолошких субстрата. Подела интервентне радиологије. Инвазивне и интервентне процедуре неваскуларне интервентне радиологије: цитолошка пункција, перкутане биопсије вођене различитим модалитетима радиолошког имиџинга, дренаже колекторских система јетре и бубрега, дренаже патолошких колекција у перитонеалној и ретроперитонеалној дупљи, дренаже слободног течног садржаја у плеуралном и перитонеалном простору, балон катетерске дилатације у гастроинтестиналном, хепатобилијарном и уринарном тракту, постављање катетерских протеза и металних стентова у гастроинтестиналном тракту и колекторским системима јетре и бубрега. Аблације малигних туморских лезија – примарних и секундарних у јетри и бубрезима. Васкуларна интервентна радиологија – Селдингерова техника. Перкутана транслуминална ангиопластика (ПТА), перкутана транслуминална реканализација, перкутана атеректомија, балон катетерска дилатација и стентови у васкуларном систему, перкутано лечење артеријског крварења, транскатерска емболизација и транскатетерска хемоемболизација.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА УРИНАРНОГ СИСТЕМА И РЕПРОДУКТИВНИХ ОРГАНА (2 часа)

 Уринарни систем-радиолошке методе прегледа (ИВУ, УЗ, ЦТ и МРИ). Класификација најчешћих аномалија уринарног система, уролитијаза, запаљенске и цистичне болести бубрега, тумори уринарног тракта, траума уринарног система и васкуларне бубрежне болести. Радиолошке методе прегледа надбубрежних жлезда, патолошке промене надбубрежних жлезда. Репродуктивни органи – радиолошке методе прегледа (ХСГ, УЗ, ЦТ и МРИ). Тумори тестиса, хидроцела и варикоцела, бенигна хиперплазија простате и карцином простате. Аномалије репродуктивних органа жене, бенигни и малигни тумори утеруса.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА (2 часа)

Методе прегледа (морфолошке и функционалне) нервног система. Цереброваскуларна болест: Инфаркт мозга, интрацеребрална хеморагија, артериовенске малформације и анеуризме,  краниоцеребрална траума, интрацеребрални хематоми (субдурални, епидурални..), тумори мозга (примарни и секундарни), тумори периферних нервних омотача. Кичмени канал: методе прегледа, инфламаторне болести у подручју кичменог канала, тумори у кичменом каналу, повреде кичме и кичмене мождине, дегенеративне промене кичменог стуба.

 

  1. РАДИОЛОГИЈА ДЕНТОМАКСИЛОФАЦИЈАЛНОГ МАСИВА (1 час)

Методе прегледа дентомаксилофацијалне регије : интраоралне и екстраоралне радиографске методе, ултразвук, компјутеризована томографија и магнетна резонанца. Индикације за примену различитих радиолошких метода прегледа. Повреде дентомаксилофацијалне регије, обољења параназалних шупљина. Тумори одонтогеног и коштаног порекла. Калкулоза, запаљења и тумори пљувачних жлезда

 

Б. СЕМИНАРСКА НАСТАВА (2 часа)

VII семестар (1 час) 

  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области кардиоваскуларног система уз активно учешће студената.
  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области респираторногтракта уз активно учешће студената.
  1. Приказ различитих радиолошких метода прегледа, њихове предности и недостатцикао и алгоритам примене.
  1. Приказ патолошких субстрата дојке уз активно учешће судената

 

VIII. семестар (1 час) 

  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области дигестивног тракта уз активно учешће студената.
  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области хепато-билио-панкреатичног система уз активно учешће студената.
  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области коштано-зглобногсистема уз активно учешће студената.
  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области урогениталногтракта уз активно учешће студената .

 

Ц. ПРАКТИЧНА НАСТАВА

VII СЕМЕСТАР: Програм практичне наставе и семинара

Вежба број 1 (1 ЧАС)

КОНТРАСТНА СРЕДСТВА И КОНТРАСТНЕ МЕТОДЕ, УЗ, ЦТ, МР
– Дефиниција и подела контрастних средстава.
– Позитивна контрастна средства и њихова примена.
– Негативна контрастна средства и њихова примена.
– Могуће нус појаве и компликације примене контрастних средстава.
– Примена контрастних средстава у ултрасонографији, ЦТ и МР.
– Приказ најчешће примењиваних контрастних метода у конвенционалној радиологији.
– Приказ ЦТ експлорација без и са интравенски апликованим контрастним средством.
– Приказ МР експлорација без и са интравенски апликованим контрастним средством

 

Вежба број 2 (1 ЧАС)

КОНТРАСТНА СРЕДСТВА И КОНТРАСТНЕ МЕТОДЕ, УЗ, ЦТ, МР
– Настанак слике на ултрасонографији, ЦТ и МР.
– Приказ могућих артефаката у слици при примени наведених модалитета имиџинга
– Приказ нормалног налаза на органима и структурама абдомена и мале карлице на ултрасонографији, ЦТ и МР.
– Приказ нормалног налаза на мишићима, коштано-зглобном систему и структурама нервног система на ЦТ и МР.
– Приказ најчешћих патоморфолошких супстрата на наведеним модалитетима имиџига (цистична формација, течна колекција, калкулус, солидна промена …).

 

Вежба број 3 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
– Основни принципи телерадиографије срца и плућа: ставови и положаји за испитивање срца и великих крвних судова.
– Нормална рендген анатомија срца и великих крвних судова у ПА положају: облик срчане сенке, лукови, процена величине срчане сенке (торако-кардијални индекс), положај срца (конгенитални узроци, утицај дијафрагме, деформације грудног коша, промене на плеури и плућима).
– Рендген анатомија срца у левом профилу.
– Нормалне варијације срчано-судовно сенке

 

Вежба број 4 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
– Етиологија и рендгенски знаци повећања срчаних шупљина.
– Калцификације у пројекцији срчано-судовне сенке (калцификације перикарда, валвула / анулуса, калцификације торакалне аорте, коронарних артерија).
– Венска плућна хипертензија, интерстицијски едем (Керли линије, хемосидероза и осификација плућа), алвеоларни едем, артеријска плућна хипертензија.

 

Вежба број 5 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
– Дијагностика и радиолошки налаз код болести митралног и аортног залиска.
– Инвазивна дијагностика: катетеризација левог и десног срца, коронарографије и ангиографије.
– Дијагностика болести аорте: аномалије лука аорте, коарктација аорте, анеуризме и дисекције аорте.

 

Вежба број 6 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
– Дијагностика и радиолошки налаз код кардиомиопатија.
– Дилатационе и опструктивне кардиомиопатије.
– Дијагностика и радиолошки налаз код болести перикарда: перикардни излив, констриктивни перикардитис.
– Дијагностика и радиолошки налаз код најчешћих конгениталних болести срца (АСД, ВСД, ПДА, Тетралогиа Фаллот, стеноза плућне валвуле).
– Дијагностика тумора срца

 

Вежба број 7 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
– Демонстрација извођења стандардних радиографија, ЦТ-а и ултразвука грудног коша.
– Приказ нормалних радиографија грудног коша уз анализу свих анатомских структура.

 

Вежба број 8 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
– Анализе прегледа типичних патолошких налаза: крупозна пнеумонија, бронхопнеумонија,интерстицијумска пнеумонија, апсцес плућа.

 

Вежба број 9 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
– Туберкулоза плућа – примарна и постпримарна.
– Приказ примера милијарне и кавернозне ТБЦ;
– Едем плућа, плућна тромбоемболија, фрактуре ребара;
– Слободни и инкапсулирани плеурални изливи,
– Пнеумоторакс,
– Мезотелиом

 

Вежба број 10 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА РЕСПИРАТОРНОГ СИСТЕМА
– Приказ манифестација централног карцинома – ателектаза, од лобарне до целог плућа;
– Приказ различитих манифестација периферног карцинома и метастаза у плућима.
– Тумори предњег, средњег и задњег медијастинума.

 

Вежба број 11 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДОЈКЕ
– Приказ радиолошких дијагностичких метода (мамографија, ултразвук и магнетна резонанција) и интервентних процедура које се користе у обољењима дојке.
– Приказ случајева са применом наведених дијагностичких и интервентних процедура.

 

СЕМИНАР БРОЈ 1 (1 ЧАС)

  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области кардиоваскуларногсистема уз активно учешће студената.
  2. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области респираторногтракта уз активно учешће студената.
  3. Приказ различитих радиолошких метода прегледа, њихове предности и недостатци као и алгоритам примене.
  4. Приказ патолошких субстрата дојке уз активно учешће судената

 

Вежба број 12 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА
– Приказ рендгенграфија појединих органа у једноконтрастном и двоконтрастном приказу.
– Презентација нормалног рељефа слузнице.
– Приказ нормалне морфологије и рендгенанатомије појединих делова органа.
– Демонстрација физиолошких проширења и сужења лумена.
– Уочавање нормалне светлине у лумену органа.
– Демонстрација рендгенског описа нормалних налаза код појединих органа.
– Презентација слике на ултразвуку, ЦТ, МР и ангиографији

 

Вежба број 13 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА
– Визуализација дефеката у контрастном приказу: приказ органског страног тела, бенигног тумора и вегетантне малигне промене.
– Презентација вишка у сенци контраста: приказ бенигне и малигне улкусне нише,  дивертикулума, адхезије и фистуле.
– Приказ стенозе: бенигна стеноза, малигна стеноза и компресија споља.
– Уочавање дилатације испред места стенозе и њена карактеризација.

 

Вежба број 14 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА
– Приказ патолошких стања ждрела и једњака – промене положаја ждрела и једњака, поремећаји функције ждрела и једњака, малформације, дивертикулуми, варикозитети, дијафрагмалне херније, бенигни тумори једњака, малигни тумори једњака, страна тела у једњаку.
– Приказ патолошких стања желуца – промене тонуса и положаја желуца, промене рељефа слузокоже, аномалије желуца. Улкус желуца, бенигни и малигни тумори желуца,оперисани желудац.
– Приказ патолошких стања дванаестопалачног црева – аномалије, улкус дванаестопалачног црева, тумори дванаестопалачног црева.

 

VIII СЕМЕСТАР: Програм практичне наставе и семинара

Вежба број 1 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДИГЕСТИВНОГ ТРАКТА
– Приказ патолошких стања танког црева – аномалије,упалне болести и инфекције, тумори танког црева, повреде танког црева.
– Приказ патолошких стања дебелог црева – аномалије, улцерозни колитис, исхемијски ентероколитис, дивертикулуми, бенигни тумори дебелог црева, малигни тумори дебелог црева.
– Демонстрација рендгенографија акутног абдомена:Перфорације (пнеумоперитонеум, пнеумобилија). Субфренични абсцес. Хидроаерични нивои код механичког и паралитичког илеуса.
– Иригографски знаци дивертикулитиса.
– Ехотомографски и ЦТ знаци апендицитиса (задебљање зида, хипоехогеност, хиподензност, раслојавање зида и пприсуство течнох садржаја у околини).

 

Вежба број 2 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ХЕПАТО – БИЛИО – ПАНКРЕАТИЧНОГ СИСТЕМА И СЛЕЗИНЕ
– Приказ нормалне имиџинг анатомије јетре, жучне кесе, жучних путева, панкреаса и слезине на различитим модалитетима радиолошког имиџига.
– Приказ промена у јетри код дифузних болести јетриног паренхима.
– Приказ фокалних промена у јетри.
– Приказ бенигних тумора јетре.
– Приказ најчешћих примарних малигних тумора јетре на различитим модалитетима радиолошког имиџинга.
– Приказ секундарних малигних тумора јетре.
– Приказ васкуларних поремећаја у јетри, портна хипертензија.

 

Вежба број 3 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ХЕПАТО-БИЛИО – ПАНКРЕАТИЧНОГ СИСТЕМА И СЛЕЗИНЕ
– Приказ инфламаторних болести жучне кесе, калкулозе и тумора (УЗ, ЦТ).
– Приказ калкулозе и тумора жучних путева.
– Приказ манифестација упалних процеса панкреаса на различитим модалитетима радиолошког имиџинга.
– Приказ туморских промена у панкреасу.
– Траума панкреаса.
– Приказ тумора и трауме слезине

 

СЕМИНАР БРОЈ 2 (1 ЧАС)

  1. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области дигестивног тракта уз активно учешће студената.
  2. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области хепато-билио- панкреатичног система уз активно учешће студената.
  3. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области коштано-зглобног система уз активно учешће студената.
  4. Приказ различитих радиолошких патоморфолошких субстрата из области урогениталног тракта уз активно учешће студената

 

Вежба број 4 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КОШТАНО – ЗГЛОБНОГ СИСТЕМА
– Приказ нормалне рендген анатомије коштано-зглобног система.
– Приказ нормалне морфологије цевастих и пљоснатих костију.
– Упознавање са нормалном коштаном грађом: кортекс, компакта и спонгиоза.
– Презентација нормалне зглобне шупљине.

 

Вежба број 5 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КОШТАНО – ЗГЛОБНОГ СИСТЕМА
– Приказ коштано-зглобног система и мекоткивних структура локомоторног апарата на ултразвуку, ЦТ и МР-у.
– Презентација рендгенграфија основних поремећаја коштане грађе.

 

Вежба број 6 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КОШТАНО – ЗГЛОБНОГ СИСТЕМА
– Приказ различитих нетуморских патолошких стања у коштано-зглобном систему и мекоткивним структурама применом горе наведених модалитета радиолошког имиџинга:
– фрактуре (трауматске и патолошке),
– луксације,
– запаљенски процеси (неспецифични и специфични),
– дегенеративне болести,
– промене на мекоткивним структурама.

 

Вежба број 7 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА КОШТАНО – ЗГЛОБНОГ СИСТЕМА
– Приказ тумора у коштано зглобном систему и меким ткивима (бенигни и малигни, примарни и секундарни ).

 

Вежба број 8 (1 ЧАС)

ИНТЕРВЕНТНА РАДИОЛОГИЈА
– Приказ техника извођења процедура интервентне васкуларне и неваскуларне радиологије и остварених резултата применом ових метода.
– Указивање на предности ових метода, њихове лимите, одабир индикација, могуће компликације и контраиндикације.

 

Вежба број 9 (1 ЧАС)

ИНТЕРВЕНТНА РАДИОЛОГИЈА
– Приказ најчешћих процедура које се изводе у области интервентне васкуларне (перкутана транслуминална ангиопластика, балон катетерска дилатација, постављање стента, емболизација и хемоемболизација …) и неваскуларне радиологије ( перукатана нефростомија, перкутана билијарна дренажа, дренажа патолошких колекција, термалне аблације, интервентно радиолошка терапија бола ….).

 

Вежба број 10 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА УРИНАРНОГ СИСТЕМА И РЕПРОДУКТИВНИХ ОРГАНА
– Приказ и анализа радиолошких метода прегледа: нативни снимак уротракта, ИВУ, транскутани, трансректални и трансвагинални УЗ, ЦТ и МРИ.
– Демонстрација нормалног налаза на интравенској урографији: морфолошки и функционални елементи дијагностике уринарног тракта.

 

Вежба број 11 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА УРИНАРНОГ СИСТЕМА И РЕПРОДУКТИВНИХ ОРГАНА
– Демонстрација нормалне ултразвучне слике бубрега, мокраћне бешике, утеруса, тестиса и простате.
– Демонстрација нормалне ЦТ слике бубрега, уретера и мокраћне бешике и њихов однос са околним структурама.
– Демонстрација нормалне МР слике уринарног тракта, простате, утеруса са аднексима.
– Приказ радиолошким модалитетима имиџинга калкулозе, опструкције и тумора уринарног тракта, тумора тестиса и простате, тумора утеруса.

 

Вежба број 12 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА НЕРВНОГ СИСТЕМА
– Основи ЦТ анатомије главе, врата и кичменог канала.
– ЦТ налаз код епидуралног, субдуралног и субарахноидалног крварења.
– Приказ најчешћих примарних тумора мозга (астроцитом, глиобластом) на прегледу компјутеризованом томографијом и магнетном резонанцом.
– Радиолошка обележја секундарних тумора мозга (метастазе)

 

Вежба број 13 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА НЕРВНОГ СИСТЕМА
– Радиолошка слика тумора периферних нерава и радикулопатије.
– Методе прегледа кичменог канала.
– Приказ туморских промена у кичменом каналу, повреда кичме и кичмене мождине и дегенеративних промена кичменог стуба.

 

Вежба број 14 (1 ЧАС)

РАДИОЛОГИЈА ДЕНТОМАКСИЛОФАЦИЈАЛНОГ МАСИВА
– Основи рендген и ЦТ анатомије дентомаксилофацијалне регије.
– Радиолошка слика прелома максилофацијалног масива по типу Ле Форт И, ИИ и ИИИ.
– Ултразвучни параметри сијалоаденитиса.
– Радиографски и ЦТ налаз синузитиса, остеома, повреда зуба и тумора одонтогеног порекла.

УЏБЕНИЦИ И ОСТАЛА ЛИТЕРАТУРА

ПРЕПОРУЧЕНИ УЏБЕНИЦИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

  1. Радиологија, уредници: Д.Машуловић, Р.Стевић, З.Милошевић, Д.Сагић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2021.

ПОМОЋНА ЛИТЕРАТУРА

  1. Презентације из свих области радиологије које су постављене на сајту Медицинског факултета.

 

Нуклеарна медицина
Програм наставеИспитна питањаПровера знањаУџбенициНаставници

  Циљ наставе из нуклеарне медицине је да се студентима дају основне информације о примени радиоактивних изотопа у дијагностици, лечењу и у медицинским истраживањима.

Настава из нуклеарне медицине се изводи у виду теоријске (14 часова) и практичне наставе (16 часова: 11 часова вежби и 5 часова семинара).

 

ПРОГРАМ НАСТАВЕ

 

 

Теоријска настава ( 14 часова)

 

  1. Увод у нуклеарну медицину. –И-

Историјат. Радиоактивни изотопи као биолошки обележивачи.Физиолошке основе примене радиофармака у нуклеарној медицини                1 час

 

  1. Инструментација у нуклеарној медицини. –И-

Стандардна гама камера, СПЕЦТ и ПЕТ. Статичка и динамска аквизиција и обрада података.         1 час

                                                                                                        

  1. Нуклеарна медицина у неурологији -И-

Морфолошка, хемодинамска, метаболичка и функциона испитивања централног нервног система.      1 час

                                                           

  1. Нуклеарна медицина у ендокринологији -Р-

Функциона и морфолошка испитивања ендокриног система                1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у кардиологији -И-

Хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање срца                1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у пулмологији -Р-

Перфузиона и вентилациона испитивања плућа.                                     1 час

                                                                                                                       

  1. Нуклеарна медицина у нефроурологији -Р-

Уродинамско, хемодинамско и функционо-морфолошко испитивање  уринарног система      1 час

                                                                                   

                                                                                                                       

  1. Нуклеарна медицина у испитивању костију и зглобова –Р-

Функционо- морфолошко испитивање костију и зглобова           1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у хематологији –И-

Функциона и морфолошка испитивања у хематологији.                  1 час

 

  1. Нуклеарна медицина у откривању инфекција и инфламација –И-

Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у запаљењским и инфективним жариштима      1 час

 

 

  1. Нуклеарна медицина у гастроентерохепатологији –Р-

Функционо- морфолошка и хемодинамска испитивања дигестивног система и јетре      1 час                                                                                                              

 

  1. Нуклеарна медицина у онкологији –Р-

Специфични радиофармаци и механизми њиховог накупљања у туморским ткивима     1 час

                                                                                                                                   

  1. Молекуларна испитивања-Позитронска емисиона томографија –И-

Примена позитронских емитера у испитивању ћелијских процеса       1 час

 

  1. Радионуклидна терапија –И-

Основи примене радиоактивних лекова.                     1 час

                                                                                                                       

                                                                                                           

Практична настава (11 часова вежби и 5 часова семинара)

 

Вежбе (11 часова)

 

  1. Инструментација –Р-

Упознавање са уређајима у нуклеарној медицини      1 час

 

  1. Статичка , динамска и томографска испитивања у нуклеарној медицини

Упознавање са основама обраде статичких, динамских и томографских студија.     2 часа

 

  1. Сцинтиграфске методе у испитивању мозга –Р-

Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграма мозга      1 час

 

4.Функциона и сцинтиграфска испитивања штитасте жлезде,
параштитастих и надбубрежних жлезда –П-

Демонстрациони приказ сцинтиграма штитасте жлезде, параштитастих и надбудрежних жлезда   1 час

 

  1. Перфузиона сцинтиграфија миокарда и тест вијабилности –Р-

Демонстрациони приказ налаза перфузионе сцинтиграфије миокарда и примене ПЕТа у дијагностици вијабилности срчаног мишића.   1 час

 

  1. Перфузиона и вентилациона сцинтиграфија плућа –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних перфузиони и вентилационих сцинтиграма.   1 час

                                                                                                                       

  1. Статичка и динамска сцинтиграфија бубрега –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних статичких и динамских сцинтиграфских налаза бубрега     1 час

 

8.Сцинтиграфија костију –П-

Демонстрациони приказ карактеристичних налаза сцинтиграма скелета.

1 час

  1. Функциона и сцинитграфска испитивања у хематологији –Р-

Демонстрациони приказ резултата функционог и сцинтиграфског испитивања у хематологји.            1 час

 

  1. Сцинтиграфске методе у испитивање јетре и дигестивног система –Р-

Демонстрациони приказ карактеристичних сцинтиграфских налаза јетре и дигестивног система       1 час

 

Семинари (5 часова)

(Активно учешће студената у припремању одређене семинарске теме и у дискусији)

 

  1. Сцинтиграфска дијагностика инфекција и инфламација   -Р-

Различитих методе и радиофармаци у откривању инфекција и инфламација       1 час

 

  1. Сцинтиграфска дијагностика тумора –Р-

Различите методе и радиофармаци са специфичним механизмима везивања  у туморском ткиву.       1 час

 

  1. Молекуларна испитивања у нуклеарној медицини –Р-

Примена позитронских емитера у испитивању ћелијских процеса.     1 час

 

  1. Нуклеарно-медицинска испитивања код деце –Р-

Специфичности примене радионуклида у дечјем узрасту       1 час

 

  1. Терапија у нуклеарној медицини –Р-

Принципи лечење бенигних и малигних болести радионуклидима   1 час

 

У току наставе из нуклеарне медицине студент полаже обавезни колоквијум.

Пре завршног испита из Нуклеарне медицине потребно је положити колоквијум који се одржава у X недељи наставе, а полаже се у виду теста. Максималан број бодова на колоквијуму је 20. Активност у настави доноси највише 10 бодова. Завршни испит се састоји од практичног дела (максимум 20 бодова) и усменог дела (максималан броја бодова 50).

  1. Нуклеарна медицина, уредници: Хан Р, Обрадовић В,Павловић С. Медицински факултет у Београду, 2008.

Проф. др Драгана Шобић Шарановић
Проф. др Вера Артико
Проф. др Мила Тодоровић-Тирнанић
Проф. др Слободанка Беатовић
Проф. др Небојша Петровић
Клинички асистент др Страхиња Одаловић
Клинички асистент др Исидора Гроздић Милојевић

Патологија
План наставеПровера знањаИспитна питањаУџбеници

План наставе

Настава се одржава у V и VI семестру

V семестар: 9 часова недељно (4 + 5)

VI семестар: 6 часова недељно (2 + 4)

Укупан број часова: 225 (90 часова теоријске и 135 часова практичне наставе)

Врсте наставе на патологији:

1. Предавања

2. Семинари

3. Патохистолошке вежбе

4. Обдукцијске вежбе

Организација наставе на патологији:

1. ПРЕДАВАЊА:

број часова: 90

број група: 5

предавања се понављају 5 пута

Програм теоријске наставе са бројем часова предавања по појединим областима

 

ОПШТА ПАТОЛОГИЈА

1.Увод у патологију – 1 час

Дефиниција и предмет изучавања патологије. Историјски развој. Методе у патологији. Задаци и значај патологије у дијагностици, терапији и прогнози болести.

2. Патологија ћелије и међућелијских структура – 6 часова

Узроци оштећења ћелија. Механизам ћелијског оштећења. Ултраструктурне промене оштећене и мртве ћелије. Апоптоза. Некроза. Хипертрофија. Хиперплазија. Атрофија. Метаплазија. Интрацелуларна акумулација воде, липида и угљених хидрата. Хијалина промена. Амилоидоза. Патолошка пигментација. Патолошка калцификација. Стварање каменова.

3. Патологија поремећаја циркулације – 4 часа

Патологија едема. Патологија хиперемије и конгестије. Патологија крварења. Патологија тромбозе и емболије. Патологија исхемије и инфаркта. Патологија шока.

4. Процеси репарације ткива  – 1 час

Регенерација. Репарација везивним ткивом. Зарастање рана. Организација

5. Патологија запаљења – 6 часова

Терминологија и знаци запаљења. Компоненте запаљења (алтерација, ексудација, пролиферација). Васкуларне промене. Класификација запаљења. Акутно ексудативно запаљење. Хронично запаљење. Ширење запаљења и сепса. Излечење запаљења. Грануломатозна запаљења: туберкулоза, саркоидоза, сифилис. Актиномикоза. Вирусна запаљења. Гљивична запаљења. Паразитарна запаљења.

6. Морфолошке промене код болести имунитета – 2 часа

Хиперсензитивност типа И. Хиперсензитивност типа ИИ. Хиперсензитивност типа ИИИ. Хиперсензитивност типа ИВ. Аутоимунске болести. Урођене и стечене имунодефицијенције.

7. Општа патологија тумора – 6 часова

Терминологија и класификација. Грађа и секундарне промене тумора. Опште карактеристике бенигних и малигних тумора: диферентованост, атипија и плеоморфизам, пролиферативна активност, локални раст, метастазе. Опште карактеристике епителних и мезенхимних тумора. Локално и системско штетно дејство тумора. Туморска епидемиологија. Биологија туморског раста: туморски раст и ангиогенеза, молекуларна основа метастаза, градирање и одређивање стадијума. Молекуларна основа неоплазија: протоонкогени, онкогени, тумор-супресорни гени и њихова активација, гени регулатори апоптозе и ДНК поправке, теломере и испад имунског надгледања, вишестепена малигна трансформација. Канцерогенеза: молекуларна основа канцерогенезе, хемијска, зрачна и вирусна канцерогенеза. Имунитет и неоплазија. Дијагностичке методе у онколошкој патологији.

8. Патологија трансплантације – 1 час

Морфологија одбацивања графта.

9. Поремећаји развоја. Патологија генетски условљених болести. Оштећења изазвана утицајима из спољашње средине. Патологија нутритивних болести. Педијатријска патологија (тумори) – 4 часа

Етиолошка класификација и морфолошки облици поремећаја развоја. Класификација генетских болести. Дијагностика генетских болести. Термичка и радијациона оштећења. Патологија протеинске и енергетске малнутриције. Морфолошке промене код дефицита витамина и елемента у трагу. Морфолошке промене код гојазности. Епидемиологија и етиопатогенеза тумора дечијег доба. Бенигни тумори. Малигни тумори: неуробластични тумори, нефробластом (Wилмс-ов тумор), рабдомиосарком, лимфоми.

 

СПЕЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА:

1. Кардиоваскуларни систем – 6 часова

Болести артерија: дегенеративне и метаболичке, атеросклероза, хипертензивне лезије артерија, дијабетесне васкулне лезије, васкулитиси, анеуризме. Болести вена, капилара и лимфних судова. Промене срца условљене годинама. Срчана инсуфицијенција. Патологија пролазног овалног отвора. Урођене срчане мане. Исхемијска болест срца: ангина пецторис, акутни инфаркт миокарда, хронична исхемијска болест миокарда, напрасна срчана смрт. Хипертензивне болести срца: системска артеријска хипертензија, плућна хипертензија (акутно и хронично плућно срце). Болести валвула: дегенеративне промене, реуматска грозница, хронична валвулна болест (стечене срчане мане), инфективни и неинфективни ендокардитиси, компликације уграђених вештачких срчаних валвула. Кардиомиопатије. Тумори срца. Болести перикарда.

2. Респираторни систем  – 6 часова

Патологија бронхија: запаљења, хронична опструктивна болест плућа, бронхијална астма, промене лумена бронха (бронхостеноза и бронхиектазије). Циркулаторни поремећаји у плућима: едем, емболија и инфаркт плућа, крварење. Промене садржаја ваздуха у плућима: ателектаза, емфизем. Респираторни дистрес синдром: акутни респираторни дистрес синдром – АРДС, респираторни дистрес синдром новорођенчади. Запаљења плућа: лобарна пнеумонија, бронхопнеумонија – лобуларна пнеумонија, апсцес, гангрена, интерстицијална пнеумонија, гљивична и паразитарна запаљења, туберкулоза. Рестриктивни синдром: фиброзе плућа непознате етиологије, пнеумокониозе. Патологија плеуре: запаљење, страни садржај у плеуралној шупљини. Тумори плеуре и плућа: тумори епитела: бенигни, малигни, мезотелиом, метастатски тумори.

3. Јетра и билијарни тракт  – 4 часа

Јетра: Оштећења јетре. Конгениталне аномалије и болести јетре у деце. Дисметаболичке хепатопатије. Циркулацијски поремећаји и васкуларне болести јетре. Акутни вирусни хепатитис. Апсцеси јетре. Оштећење јетре лековима. Алкохолна болест јетре. Хронични хепатитис. Холестаза. Болести јетре трудница. Цироза јетре. Тумори јетре. Екстрахепатични билијарни тракт: Холелитијаза. Холециститис. Стечене болести билијарних дуктуса. Тумори. Транспалнтацијска патологија хепатобилијарног тракта: Одбацивање алографта јетре. Неимунолошке компликације. Оштећење јетре код трансплантације других ткива и органа.

4. Бубрег и доњи мокраћни путеви – 6 часова

Конгениталне аномалије бубрега. Болести гломерула: етиопатогенеза примарних болести гломерула. Примарни гломерулонефритиси који се клинички испољавају као нефротски синдром: минималне промене, фокално сегментна гломерулосклероза, мембранозни (перимембранозни) гломерулонефритис. Примарни гломерулонефритис који се клинички испољава као нефритички синдром: фокални громерулонефритис, дифузни мезангиопролиферативни гломерулонефритис, дифузни пролиферативни ендокапиларни гломерулонефритис, дифузни мембранопролиферативни гломерулонефритис, гломерулонефритис са стварањем полумесечастих формација, рапиднопрогресивни гломерулонефритис, анти-ГБМ обољење. Промене на бубрезима код системских болести: системске болести везивног ткива, метаболичке болести, системске инфекције. Васкулопатије, васкулитиси. Тубулоинтерстицијски нефритиси (пијелонефритиси), тубулоинтерстицијске нефропатије (Балканска ендемска нефропатија). Опструкција уринарног тракта. Акутна бубрежна инсуфицијенција, хронична бубрежна инсуфицијенција. Трансплантација бубрега. Тумори бубрега. Мокраћна бешика: запаљења, тумори.

5. Централни нервни систем  – 6 часова

Основне морфолошке карактеристике и патологија ћелија и ткива. Повишен интракранијални притисак, едем мозга и хидроцефалус. Конгениталне малформације. Траума мозга и кичмене мождине. Перинатално трауматско оштећење мозга. Церебро-васкуларне болести. Инфективна обољења. Прионске болести. Демијелинизирајуће болести. Неуродегенеративне болести. Уродјене болести метаболизма. Стечена метаболичка и токсична обољења. Хипофиза и хипоталамус. Тумори централног нервног система..

6. Периферни нерви и мишићи – 1 час

Базични патолошки процеси периферног нерва. Инфламаторне, метаболичке, токсичне и хередитарне неуропатије. Општа патологија мишића. Патологија неуромишићних болести. Тумори периферног нервног система и неурокутани синдроми

7. Генитални систем  – 6 часова

Женски генитални систем: Вулва: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Вагина: конгениталне аномалије, цисте, тумори. Цервикс: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Утерус: конгениталне аномалије, абнормално крварење из материце, запаљења, ендометриоза, хиперплазија ендометријума, тумори. Јајоводи: конгениталне аномалије, запаљења, тумори. Јајници: конгениталне аномалије, запаљења, ненеопластичне цисте и тумори. Гестационе болести и болести плаценте: поремећаји ране трудноће, поремећаји касне трудноће, абнормалности плаценте и близаначке плаценте, инфламације и инфекције плаценте, токсемија трудноће (прееклампсија и еклампсија), гестационе трофобластне болести. Мушки генитални систем: Пенис и скротум: развојне аномалије, запаљење, тумори. Тестис, епидидимис и вас деференс: развојне аномалије, стечене абнормалности тестиса, васкуларна оштећења, запаљење, тумори. Туника вагиналис. Простата: запаљење, бенигна хиперплазија простате, тумори.

8. Кости, зглобови и тумори меких ткива – 5 часова

Ремоделирање и регенерација кости. Остеопороза. Аномалије развоја скелета. Метаболичке болести. Пеџетова болест. Системске болести са скелетним манифестацијама. Инфективна запаљења. Примарни тумори. Метастатски тумори. Дегенеративна, инфламаторна и метаболичка обољења зглобова. Инфективна запаљења. Болести синовије, тетива и бурзи. Тумори и тумору сличне лезије зглобова.

Тумори везивног ткива. Тумори фиброхистиоцитног ткива. Тумори масног ткива. Васкулни тумори. Тумори глатког мишићног ткива. Тумори попречно пругастог мишићног ткива.

9. Ендокрини систем. Дојка  – 4 часа

Хипотиреоидизам. Хипертиреоидизам. Струме штитасте злезде. Тиреоидитиси. Тумори штитасте жлезде. Урођене аномалије тимуса. Хиперплазија тимуса. Тумори тимуса. Мијастенија гравис. Хипопаратиреоидизам. Хиперпаратиреоидизам. Дијабетес меллитус. Тумори ендокриног панкреаса. Мултипна ендокрина неоплазија. Надбубрежна жлезда: Развојне аномалије надбубрежне жлезде. Васкуларне лезије. Запаљења. Хипокортицизам (Адисонова болест). Хиперкортицизам: Кушингов синдром, Конов синдром, Адреногенитални синдром, Хиперплазија коре надбубрежне жлезде. Тумори: аденом, карцином, феохромоцитом, неуробластом, метастазе.

Запаљења дојке. Фиброцистична промена дојке. Тумори дојке: бенигни, малигни: неинвазивни, инвазивни, Пеџетова болест. Патологија мушке дојке.

10. Глава, врат и медијастинум – 1 час

Обољења и тумори носа и параназалних синуса, назофаринкса, ларинкса, фаринкса, хипофаринкса, душника, усне шупљине, пљувачних жлезда, тонзила и медијастинума.

11. Гастроинтестинални тракт  – 5 часова

Једњак: Атрезија једњака. Васкуларне и неуромускуларне промене: варикси, ахалазија, дивертикулоза. Хијатус хернија. Запаљења: инфективни езофагитис, рефлукс езофагитис. Тумори – карцином. Желудац: Хиперпластична пилоростеноза. Запаљења: акутни гастритис, аутоимуни гастритис, Хелицобацтер гастритис. Стрес улкуси. Хронични пептични улкус. Тумори: карцином, лимфом, мезенхимални тумори. Танко црево: Мецкелов дивертикул. Исхемијске лезије. Малапсорпциони синдром – целијачна болест. Инфективни ентеритиси. Црохнова болест. Тумори: лимфом, карцином, карциноид. Дебело црево: Хирсцхспрунгова болест. Дивертикулоза. Илеус. Запаљења: инфективни колитиси, улцерозни колитиси, Црохнов колитис, радијациони колитис. Тумори: бенигни епителијални тумори – полипи, карцином. Апендикс: акутни апендицитис. Тумори: карцином, карциноид. Анална регија: Хемороиди. Синуси и фистуле. Тумори: Цондyлома ацуминатум. Карцином. Панкреас: Цистична фиброза. Панкреатитис. Карцином. Перитонеум и ретроперитонеум: Запаљења. Тумори.

12. Кожа – 3 часа

Терминологија кожних болести. Инфламаторне болести коже. Болести аднекса коже. Депоновање ендогених материја у кожи. Тумори коже: тумори епидерма, меланотичне лезије коже (основни ћелијски елементи, бенигне меланотичне промене, меланоцитна дисплазија, малигне меланотичне промене), тумори аднекса коже, мезенхимни тумори, метастатски тумори. уха.

13. Чула – 1 час

Око: Обољења и тумори очних капака, сузног апарата, очне дупље, рожњаче, беоњаче, судовне опне и мрежњаче. Трахом. Катаракта. Глауком.

Ухо: Обољења и тумори  ушне шкољке, спољашњег, средњег и унутрашњег

 

14. Лимфоидни и хематопоетски систем  – 5 часова

Реактивне промене лимфног ткива. Лимфоми: етиологија, патогенеза, клинички знаци, одређивање стадијума. Нон Ходгкин лимфоми: класификација и главне карактеристике Б ћелијских лимфома. Класификација и главне карактеристике Т/НК ћелијских лимфома. Ходгкинов лимфом: класификација, одређивање стадијума. Анемије. Полицитемије. Акутне леукемије. Мијелодиспластични синдроми. Хроничне мијелопролиферативне болести.

Обољења слезине: спленомегалија, инфаркт, конгениталне аномалије, руптура и неоплазме.

 

2. СЕМИНАРИ

број семинара: 15

трајање појединачног семинара: 4 часа

број часова: 60

број група: 10

број студената у групи: 30-50

семинари се понављају 10 пута

Називи семинара:

Основи патологије ћелије и међућелијских структура

Патологија поремећаја циркулације

Патологија запаљења и процеси репарације ткива

Општа патологија тумора

Кардиоваскуларна патологија

Патологија респираторног система

Одабрана поглавља из опште и специјалне неуропатологије

Конгениталне малформације и патологија гломерулопатија

Општа патологија јетре

Патологија тумора мушког и женског гениталног система

Патологија везивног ткива и локомоторног система

Патологија штитасте жлезде и дојке

Примарни тумори коже и кутане метастазе

Патологија лимфома

Одабрана поглавља из гастроинтестиналног тракта и егзокриног панкреаса

 

 

3. ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ

број патохистолошких вежби: 15

трајање појединачне патохистолошке вежбе: 4 часа

број часова: 60

број студената у групи: 30-50

патохистолошке вежбе се понављају 10 пута

НАПОМЕНА: У току четвртог часа патохистолошких вежби наставник задужен за одговарајућу област ће припремити одговарајући број питања (са сликама, без слика; са одговорима, без одговора) на које ће одговарати цела група и одговори ће се дискутовати.

ПАТОХИСТОЛОШКЕ ВЕЖБЕ:

I. Патохистолошке промене основних оштећења ћелије и међућелијске супстанце

Ознака препарата         Назив препарата

1.            Atrophia et sclerosis testis

2.            Atrophia fusca hepatis

3.            Amyloidosis renis

4.            Amyloidosis lienis

5.            Hyalinosis vasorum lienis

6.            Infiltratio adiposa myocardii

7.            Metamorphosis adiposa hepatis diffusa

II Патохистолошке промене поремећаја циркулације

Ознака препарата         Назив препарата

8.            Hyperaemia pulmonis passiva chronica

(Haemosiderosis pulmonum)

9.            Necrosis hepatis centralis haemorrhagica

10.         Hyperaemia passiva lienis chronica

11.         Thrombus venae in organisatione

12.         Infarctus anaemicus renis

13.         Infarctus haemorrhagicus pulmonis

III Патохистолошке промене код запаљења

Ознака препарата         Назив препарата

14.         Pleuritis fibrinoso-purulenta

15.         Abscessus hepatis

16.         Phlegmone cutis

17.         Appendicitis phlegmonosa

18.         Lymphadenitis TBC

19.         Cysticercosis cerebri

20.         Granuloma corporis alieni

IV Основна патохистологија тумора

Ознака препарата         Назив препарата

21.         Papilloma mucosae oris

22.         Polypus cervicis uteri

23.         Adenoma tubulare intestini coli

24.         Maligne ćelije u razmazu

25.         HSIL cervicis uteri

26.         Carcinoma planocellulare invasivum cervicis uteri

27.         Adenocarcinoma pulmonis

28.         Carcinoma metastaticum in medulla ossis

29.         Carcinoma metastaticum in nodo lymphatico

V  Патохистолошке промене кардиоваскуларних болести

Ознака препарата         Назив препарата

30.         Myofibrosis cordis

31.         Myocarditis virosa

32.         Nephrocirrhosis arterio et arteriolosclerotica

33.         Atherosclerosis aortae

34.         Infarctus myocardii

35.         Polyarteritis nodosa

VI  Патохистолошке промене болести плућа

Ознака препарата         Назив препарата

36.         Pneumonia fibrinosa s. cruposa (st. hepatisationis griseae)

37.         Bronchopneumonia fibrinoso-purulenta

38.         Bronchopneumonia caseosa tuberculosa

39.         TBC miliaris pulmonis

40.         Membranae hylineae pulmonum (ARDS)

41.         Emphysema pulmonum

42.         Sitnoćelijski karcinom bronha.

VII  Патохистолошке промене болести нервног система

Ознака препарата         Назив препарата

101.       Haemorrhagia cerebri hypertensiva

102.       Infarctus cerebri

103.       Leptomeningitis purulenta

104.       Leptomeningitis tuberculosa

105.       Encephalitis virosa

106.       Meningioma

107.       Glioblastoma multiforme

VIII  Патохистолошке промене болести бубрега и уринарног система

Ознака препарата         Назив препарата

63.         Pyelonephritis purulenta

64.         Glomerulonephritis endocapillaris s. acuta

65.         Nephropathia diabetica

66.         Carcinoma transitiocellulare (urotheliale) papillare

67.         Carcinoma lucidocellulare renis

68.         Wilmsov tumor

IX  Патохистолошке промене болести јетре

Ознака препарата         Назив препарата

50.         Cholestasis

51.         Adenocarcinoma ventriculi metastaticum in hepate

52.         Hepatitis virosa

53.         Cirrhosis hepatis

54.         Carcinoma hepatis hepatocellulare

X Патохистолошке промене болести мушког и женског гениталног система

Ознака препарата         Назив препарата

69.         Epididymitis purulenta subacuta

70.         Seminoma testis

71.         Hyperplasia nodularis prostatae

72.         Graviditas tubaria

73.         Hyperplasia endometrii simplex nonatypica

74.         Adenocarcinoma endometrii

75.         Cystadenoma ovarii serosum

76.         Mola hydatidosa

77.         Choriocarcinoma

78.         Teratoma maturum

XI Патохистолошке промене болести коштано-зглобног система и тумора меких ткива

Ознака препарата         Назив препарата

91.         Synovitis chronica

92.         Osteomyelitis chronica

93.         Chondroma

94.         Sarcoma Ewing

95.         Tumor gigantocellulare

96.         Osteosarcoma

97.         Lipoma

98.         Leiomyoma

99.         Rhabdomyosarcoma

100.       Leiomyosarcoma

XII Патохистолошке промене болести ендокриног система и дојке

Ознака препарата         Назив препарата

55.         Struma colloides glandulae thyreoideae

56.         Hashimoto thyreoiditis (struma lymphomatosa)

57.         Carcinoma papillare glandulae thyreoideae

58.         Carcinoma folliculare glandulae thyreoideae

59.         Pheochromocytoma

60.         Fibrocistična promena dojke

61.         Fibroadenoma mammae

62.         Carcinoma mammae ductale invasivum

XIII  Патохистолошке промене болести коже

Ознака препарата         Назив препарата

84.         Naevus naevocellularis

85.         Keratosis seborrhoica

86.         Dermatofibroma

87.         Haemangioma cutis

88.         Melanoma malignum

89.         Carcinoma planocellulare cutis

90.         Carcinoma basocellulare cutis

XIV Патохистолошке промене болести лимфохематопоезног система

Ознака препарата         Назив препарата

79.         Hyperplasia follicularis lymphonodi

80.         Hodgkinov limfom

81.         Limfom malih limfocita-SLL

82.         Difuzni limfom krupnih B ćelija

83.         Burkittov limfom

XV Патохистолошке промене болести гастроинтестиналног тракта, пљувачних жлезда и панкреаса

Ознака препарата         Назив препарата

43.         Adenoma pleomorphe

44.         Gastritis chronica

45.         Adenocarcinoma ventriculi

46.         Ulcus ventriculi chronicum

47.         Colitis ulcerosa chronica

48.         Adenocarcinoma intestini coli

49.         Carcinoma pancreatis

4. ОБДУКЦИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Студент мора у обдукционој сали да види 3 обдукције са вађењем и макроскопским прегледом свих органа. Поред тога, студент ће у електронској учионици под руководством наставника или сарадника анализирати и 3 комплетно обрађена аутопсијска случаја укључујући микроскопски налаз и дефинитивни закључак о основној болести и узроку смрти. Вежбе у електронској учионици ће бити организоване 4 недеље након одрађене вежбе у обдукционој сали.

трајање вежбе у обдукционој сали: 3 часа

трајање вежбе у електронској учионици: 2 часа

број часова: 15

број студената у групи: 10

број група: 40-50

укупно обдукција: 120 -150

Провера знања

 

Катедра патологије

Медицински факултет

Универзитет у Београду

 

 

Начин оцењивања и стицања поена на предмету Патологија

 

  1. Уредност похађања наставе (6 поена)

 

–          Присуство на предавањима

октобар, новембар                1 поен

децембар, јануар                   1 поен

фебруар, март                        1 поен

април, мај                               1 поен

 

–          Присутност на свим хистолошким вежбама и семинарима без надокнађивања, као и присуство на три обдукције

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

 

 

  1. Активност на настави (4 поена)

 

–          Одговор на постављено питање на хистолошким или обдукционим вежбама

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

–          Одговор на постављено питање на семинарима

први семестар                        1 поен

други семестар                      1 поен

 

 

  1. Колоквијуми (укупно 20 поена за 3 обавезна колоквијума)

–          Положени колоквијуми (у виду теста са 20 питања) су услов за полагање усменог испита.

Поени на тесту    Оцена на тесту          Поени за усмени испит

0-10                             5                                  0

.                       11-12                           6                                  4

13-14                           7                                  4.67

15-16                           8                                  5.33

17-18                           9                                  6

19-20                           10                                6.67

 

 

 

  1. Хистолошки испит (20 поена)

–          Положен хистолошки испит (5 хистолошких препарата) је услов за излазак на усмени испит

0- 2 тачно одговорена препарата    0 поена

3 тачно одговорена препарата         12 поена

4 тачно одговорених препарата      16 поена

5 тачно одговорених препарата      20 поена

 

 

  1. Усмени испит (50 поена)

–          На свако од 4 извучена питања студент мора одговорити бар за оцену 6 да би положио усмени испит

Оцена                   Поени за једно питање                     Укупан број поена

6                            1.25                                                     26-30

7                            2.5                                                       31-35

8                            3.75                                                     36-40

9                            5                                                          41-45

10                          6.25                                                     46-50

 

 

  1. Закључна оцена испита

 

Укупан број поена (тачке 1-5)

0-50                                                     5          (није положио, положила)

51-60                                                   6          (довољан, довољна)

61-70                                                   7          (добар, добра)

71-80                                                   8          (врло добар, врло добра)

81-90                                                   9          (одличан, одлична)

91-100                                                 10        (одличан-изузетан, одлична-изузетна)

 

 

 

 

 

Земеник Шефа катедре патологије

Доц. др Драган Митровић

 

У Београду,

22. октобра 2012. године

 

————————————————————————————————————————

Колоквијум
Током школске 2010/11 године, за студенте треће године, биће организоване три (3) провере знања (у облику теста) из одређених области патологије. У зимском семестру ће бити једна (1) провера знања, а у летњем две (2).

I колоквијум – општа патологија и општа патологија тумора – око 15. јануара 2011.
II колоквијум – специјална патологија И – око 15. марта 2011.
III колоквијум – специјална патологија ИИ – око 15. маја 2011.

 

Студенти ће благовремено бити обавештени која ће поглавља из уџбеника бити садржана у сваком колоквијуму.
Студент који не положи колоквијум у првом термину имаће могућност да га полаже у још једном термину (7-10 дана након првог полагања).

 

Испит
Студент приступа полагању испита из патологије уколико је током школске године положио сва три колоквијума (у облику теста), један у петом и два у шестом семестру.
Испит се састоји из два дела:

 

1. Практични део – Патохистолошки испит
Студент добија 5 препарата водећи рачуна да су на препаратима заступљени различити патолошки процеси. За прелазну оцену студент мора препознати 3 препарата и написати тачну (код највећег броја препарата латинску) дијагнозу. Патохистолошки испит траје 50 минута.

Оцењивање патохистолошког испита
Препозната три препарата са исправно написаном дијагнозом…….. 6
Препозната четири препарата са исправно написаном дијагнозом ….8
Препознато пет препарата са исправно написаном дијагнозом ……10

Уколико студент препозна 4 односно 5 препарата, али има у једном од њих словних грешака у писању дијагнозе добиће оцену 7, односно 9.

Уколико студент не положи патохистолошки испит не може наставити испит.
Положен практични испит важи закључно са октобарским испитним роком.

 

2. Усмени део испита – Студент извлачи четири питања и мора да одговори бар делимично на свако од питања.
Једно питање је из опште патологије, једно из опште и специјалне патологије тумора и два питања из специјалне патологије.
Оцена 5 на једном усменом питању инкомпатибилна је са полагањем испита ( то значи да студент није научио једну област).
У коначној оцени на испиту колоквијуми учествују са 30%, практични испит 20%, а усмени 50%.

Уџбеници

  1. Уџбеник “Патологија” који је издала Катедра за патологију 2003.год. и прештампано издање 2006. и 2009. год.
  1. Атлас патологије Роббинс и Цотран,. Издање на српском језику. Дата статус, Београд, 2007.
Патолошка физиологија
Испитна питањаКолоквијумиНачин формирања оцене

КОЛОКВИЈУМИ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Током школске године Катедра за патолошку физиологију организује три генерацијска колоквијума: први генерацијски колоквијум одржава се у петом семестру и на њему је заступљено градиво опште патолошке физиологије, други и трећи генерацијски колоквијуми одржавају се у зимском семестру и на њима је заступљено градиво специјалне патолошке физиологије.

На свим колоквијумима је заступљено градиво, које је се обрађује на предавањима, семинарима и вежбама из Патолошке физиологије.

Распоред полагања по колоквијума по групама, благовремено ће бити објављен у Институту за патолошку физиологију у др Суботића 9, као и на интернет страници Медицинског факултета.

На колоквијум је неопходно понети индекс.

 

Присуство на колоквијумима је обавезно!

 

Сваки колоквијум садржи 20 питања са 5 понуђених одговора, од којих је само један тачан. Међу поменутим питањима, у оквиру сваког колоквијума ће бити и два до три проблемска задатка („вињете”), која ће од студената изискивати проблемско размишљање, сусрет са клиничким случајевима и разматрање патофизиолошких основа описаних поремећаја. Студент је положио колоквијум, уколико тачно одговори на најмање 11 питања.

Број предиспитних бодова које студент стиче на сваком колоквијуму одређује се тако што се број поена на колоквијуму, који је положен, множи са 20 (максималан број предиспитних бодова за колоквијуме), а потом подели са 60 (максималан број поена на три генерацијска колоквијума):

 

Број предиспитних бодова за колоквијум = Број поена на колоквијуму / 3

 

Уколико не положи колоквијум, студент има право да изађе на поправни колоквијум, који се организује у року од седам дана од редовног термина. Уколико положи поправни колоквијум, број бодова које осваја умањује се за 20%:

 

Број предиспитних бодова за колоквијум = Број поена на колоквијуму * 0.8 / 3

 

Предиспитни бодови освојени на положеним колоквијумима важе две школске године.

 

ПРВИ КОЛОКВИЈУМ  ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на првом генерацијском колоквијуму су:

  •   општа патолошка физиологија
  •   патофизиолошки аспекти ћелијске адаптације и ћелијског оштећења
  •   поремећаји међућелијске комуникације
  •   патофизиологија дијабетеса
  •   патофизиолошки аспекти гојазности и потхрањености
  •   патофизиологија хипо- и хипервитаминоза
  •   патофизиолошки аспекти атерогенезе

 

ДРУГИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на другом генерацијском колоквијуму су:

  •  поремећаји ацидо-базне равнотеже
  •  патофизиолошке основе шока
  •  патофизиологија кардиоваскуларног система
  •  патофизиологија респирацијског система
  •  патофизиологија крви
  •  патофизиологија дигестивног тракта и панкреаса
  •  патофизиологија јетре
  •  патофизиологија замора

 

ТРЕЋИ КОЛОКВИЈУМ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

Области које ће бити заступљене на трећем генерацијском колоквијуму су:

 

  • патофизиологија уринарног система (укључујући и литијазу)
  • патофизиологија ендокриног система (укључујући и менопаузу)
  • патофизиологија болести зависности
  • патофизиолошке основе остеопорозе
  • патофизиологија аутономног нервног система,
  • патофизиологија нервног система која је обрађена до термина колоквијума

 

 

ДЕФИНИСАЊЕ ЗАВРШНЕ ОЦЕНЕ ИЗ ПАТОЛОШКЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ

 

Завршна оцена из Патолошке физиологије за студенте се формира на основу резултата показаних у оквиру предиспитних обавеза, као и знања показаног на практичном и усменом испиту. На испиту се максимално може освојити 100 бодова. Предиспитне обавезе (колоквијуми и похађање наставе) чине 30% оцене, практични испит 20%, а усмени испит 50% завршне оцене из Патолошке физиологије.

 

  1. Колоквијуми – до 20 бодова

 

Знање из Патолошке физиологије се у току године прати на три генерацијска колоквијума – један у зимском семестру (општа патолошка физиологија) и два у летњем семестру (специјална патолошка физиологија).

Излазак студента на колоквијум је обавезан.

Провера знања на колоквијумима обухвата градиво обрађено на предавањима, вежбама и семинарима до тог колоквијума. Сваки колоквијум садржи 20 питања са 5 понуђених одговора, од којих је само један тачан. Међу поменутим питањима, у оквиру сваког колоквијума ће бити и два до три проблемска задатка („вињете”), која ће од студената изискивати проблемско размишљање, сусрет са клиничким случајевима и разматрање патофизиолошких основа описаних поремећаја.

Студент је положио колоквијум, уколико тачно одговори на најмање 11 питања.

Број предиспитних бодова које студент стиче на сваком колоквијуму одређује се тако што се број поена на колоквијуму, који је положен, множи са 20 (максималан број предиспитних бодова за колоквијуме), а потом подели са 60 (максималан број поена на три генерацијска колоквијума):

 

Број предиспитних бодова (колоквијум) = Број поена на колоквијуму / 3

 

 

Уколико не положи колоквијум, студент има право да изађе на поправни колоквијум, који се организује у року од 7 дана од првог термина. Уколико положи поправни колоквијум, број бодова које освоји умањује се за 20%:

 

Број предиспитних бодова (колоквијум) = Број поена на колоквијуму * 0,8 / 3

 

Предиспитни бодови остварени на положеним колоквијумима важе две школске године.

 

  1. Уредност у похађању наставе – до 10 бодова

 

У оквиру предиспитних обавеза студент може да оствари до 10 бодова за редовност у похађању наставе и активно учешће на семинарима и вежбама. За редвност у похађању наставе, студент може да, током школске године, добије до 6 бодова (2 на предавањима, 2 на семинарима и 2 на вежбама), а за активно учешће на семинарима и вежбама до 4 бода (2 на семинарима и 2 на вежбама). Бодови за редовност у похађању наставе се распоређују равномерно на предавања, семинаре и вежбе, тако да студент може да добије по 1 бод за похађање сваког од ова три облика наставе по семестру.

 

  1. Практични испит – до 20 бодова

 

Практични испит из Патолошке физиологије се састоји од два питања: једног из опште и једног из специјалне патолошке физиологије. На практичном испиту студент би требало да покаже основно теоријско познавање поремећаја који је наведен у испитном питању, треба да опише принцип вежбе, експерименталну процедуру или да самостално изведе вежбу уколико је то могуће, као и да објасни значај одређене вежбе. На практичном испиту студент добија оцену од 6 до 10, која се бодује на начин приказан у табели 1.

 

Табела 1. Начин стицања предиспитних бодова на практичном испиту

 

ОЦЕНА НА ПРАКТИЧНОМ ИСПИТУ

БРОЈ ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

5

0

6

12

7

14

8

16

9

18

10

20

 

Предиспитни бодови освојени на положеном практичном испиту важе једну школску годину (практични испит положен у јунском испитном року, важи до октобарског испитног рока те школске године, закључно са њим). Уколико студент обнови годину, неопходно је да поново приступи полагању практичног испита.

 

  1. Усмени испит – до 50 бодова

 

Усмени испит из Патолошке физиологије се састоји од 4 питања: два из опште и два из специјалне патолошке физиологије. Студент мора да покаже минимално знање на сваком питању како би добио оцену 6. Максималан број бодова који студент може да стекне на усменом испиту је 50 и зависи од добијене оцене на усменом испиту. Начин стицања бодова на усменом испиту је приказан у табели 2.

 

Табела 2. Начин стицања предиспитних бодова на усменом испиту

 

ОЦЕНА НА УСМЕНОМ ИСПИТУ

БРОЈ ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

5

0

6

30

7

35

8

40

9

45

10

50

 

  1. Формирање коначне оцене

 

Коначна оцена из Патолошке физиологије се формира на основу збира предиспитних бодова остварених током предиспитних обавеза и током практичног и усменог испита. Максималан број бодова које студент може остварити испуњавањем свих горе наведених обавеза је 100. Начин формирања коначне оцене је дат у табели 3.

 

Табела 3. Формирање коначне оцене из Патолошке физиологије

 

ЗБИР ОСТВАРЕНИХ БОДОВА

КОНАЧНА ОЦЕНА

До 50

5 (није положио)

51-60

6 (довољан)

61-70

7 (добар)

71-80

8 (врло добар)

81-90

9 (одличан)

91-100

10 (одличан-изузетан)

 

 

 

Медицинска статистика и информатика

Портал предмета Медицинска статистика и информатика

Инфективне болести
Начин формирања оцене

Инфективне болести

12.09.2019.године

Настава на предмету Инфективне болести траје два сесместра и њен садржај налази се на сајту Катедре. Одвија се у Клиници за инфективне болести. Предавања се одржавају у слушаоници Клинике, а вежбе на клиничким одељењима.

Студент је дужан да присуствује свим предавањима и вежбама. Провера присуства предавањима обавља се прозивањем студената на крају предавања, а присуство потврђује печатом у картону, који је студент дужан да редовно носи са собом. Присуство вежбама потврђује се на крају вежби потписом у картону од стране наставника односно сарадника који практичну наставу изводи. Вежбе се одвијају у групи коју води наставаник односно сарадник, један или два семестра.

Студент може оправдано изгубити највише две вежбе, које надокнадјује у договору са наставником.Присуство предавањима је такође обавезно, а изгубљена предавања, којих може бити највише 20%, студент надокнађује тако што у договору са наставником односно сарадником пише писмени рад којим обрађује материју која је била предмет предавања.

За вежбе на клиничким одељењима студент користи искључиво платнени мантил Катедре, који добија пре почетка предавања, и дужан је да га врати на крају вежби. Мантил добија у гардероби Клинике, при чему у њој оставља своје ствари за које узима број, а ако ствари нема дужан је да остави одговарајући идентификациони документ који подиже при враћању мантила. Невраћање мантила сматра се крађом, па се одлуком Декана строго кажњиво и повлачи мере дисциплинксе и материјалне одговорности. Студент не оставља у гардероби ствари од вредности, новац мобилне телефоне и слично, и Катедра за њих не одговара ако се оставе у гардероби. Употреба мобилних телефона забрањена је за време наставе, као и пушење у простору Клинике за инфективне болести.

Поред платненог мантила студент за сваку вежбу добија маску за једнократну употребу и дужан је да је носи све време одвијања практичне наставе.
За вежбе на одељењу са великим ризиком инфекције студент поред платненог мантила добија и додатни заштитни мантил за једнократну употребу а по потреби и ПВЦ рукавице које користи за преглед, о чему се посебно брине рукоковдилац вежби, који даје и сва друга упутства о потребним мерама заштите од инфекције.

У оквиру наставе планирана су три коликовијума која тематиком прате спроведену теоријску наставу. Предмет колоквијума, место и време њиховог одржавања објављује се најмање две недеље раније на сајту и огласној табли Катедре, која се налази у ходинику слушаонице, Студент је дужан да положи сва три колоквијума пре испита. После сваког колоквијума постоји и поправни, који се одржава до две недеље по редовном колоквијуму.
На почетку школске године Катедра објављује теме изборне наставе. Како је број студената који могу да обаве изборну наставу ограничен заинтересовани студентни треба да се јаве одмах по објављивању тема надлежном наставнику, односно адиминстратитвном секретару катедре. Пред и рокови изборне наставе налазе се и на сајту Катедре.

Испит из инфективних болести одвија се у роковима које одредјује Статут факултета.
Спискови за испит објављују се на огласној табли катедре.
Распоред студената по наставницима који их испитију долази из Деканата Медиинског факултета, где се прави на основу посебно заштићеног компјутерског програма и Катедра нема утицаја на то. Шеф Катедре изузетно може у случају изненадне спречености наставника одредити другог који обавља испит.

Распоред по датумима објављује наставник по добијању списка студената и евентуална корекција датума полагања врши се изузетно, само из оправданих разлога уз договор наставника и студента, и то само у време трајања рока.
Испит је јаван и одвија се у просторијама Клинике односно на одељењу наставника који испитује. Испит се састоји из практичног дела у којем студент узима анамнезу и врши физички преглед болесника и то уноси у посебан формулар који добија на почетку испита.
На теоретском делу испита студент извачи три питања из „банке питања” која је идентична за све испитиваче, а обухвата све области инфектологије обрадјене на предавањима и практичној настави.
Оцена поред резултат практичног и теоретског дела испита обавезно укључује и оцене са колоквијума, односно податке о присуству практичној и теоретској настави,унесене у картон који је студент дужан да на испиту прикаже.
Испит се потврдјује дан пред полагање, односно у петак за понедељак, најдаље до 13 часова, када се предаје индекс. Услов за полагање испита је и положен колоквијум из специјалне епидемиологије.
Поништавање испита, одсно жалбе на његову регуларност, врши се у складу са Статутом факултета.
Све актуелне податке који се односе на наставу Катедра благовремено објављује на сајту односно огласној табли, и саопштавају их благовремено наставници и сарадници.

 

Актуелни шеф катедре је Проф.др Јован Ранин, који се налази на Одељењу за ХИВ и АИДС, заменик шефа је Доц.др Јасмина Полуга, а секретар Кл.Асс. др Никола Митровић, којима се студенти могу обратити за све додатне информације

Интерна медицина
Спецификација предметаРаспоред наставеПрепоручен алитератураCписак лица код којих се налазе печати за оверу оцена

Спецификација  предмета

Студијски програм/студијски програми :Интегрисанe академске студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ИНТЕРНА МЕДИЦИНА
Наставник (Презиме, средње слово, име): Проф. др Миодраг Н. Крстић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 30
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Интерна медицина бави се проучавањем, спречавањем  и лечењем болести унутрашњих органа човека (болести срца, крви и крвних судова, органа за варење, плућа и др). Циљ предмета Интерна медицина је да студентима омогући упознавање са:

  • узроцима који доводе до обољења унутрашњих органа
  • патогенетским процесима који доводе до развоја болести
  • клиничким манифестацијама болести и
  • савременим дијагностичким методама које омогућавају постављање што раније и тачније дијагнозе болести
  • савременим принципима превенције и лечења обољења унутрашњих органа
Исход предмета
Знање стечено у току наставног процеса на предмету Интерна медицина омогућиће доктору медицине да реши здравствени проблем који се појавио тако што ће :
  • схватити узроке и механизме настанка болести унутрашњих органа
  • препознати симптоме и знаке интернистичких болести и што рационалније употребити расположиве дијагностичке методе како би поставио што ранију и тачнију дијагнозу болести
  • применити принципе превенције и адекватног лечења болести унутрашњих органа и тако решити здравствени проблем појединог болесника

Садржај предмета

Таеоријска наставаПравилан однос лекар-болесник. Методе клиничког прегледа интернистичких болесника: анамнеза, инспекција, палпација, перкусија. Специфичности прегледа различитих система у организму. Савремене дијагностичке методе у раном и тачном постављању дијагнозе

Пулмологија. Етиологија плућних болести. Механизми њиховог настанка. Методе што ранијег откривања и лечења ових болести.

Гастроентерологија и хепатологија. Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења Кардиологија. Етиологија кардиоваскуларних болести. Патогенеза њиховог настајања.  Клиничка слика срчаних оболења. Дијагностичке методе и дијагностички алгоритми за што раније и тачније откривање кардиоваскуларних болести. Савремени принципи превенције и терапије ових болести. Нефрологија. Етиологија и патогенеза бубрежних болести. Алгоритми раног откривања и дијагностиковања ових болести и принципи њиховог лечења. Ендокринологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Хематологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Реуматологија: Етиологија и патогенеза ових болести. Методе раног откривања и дијагностиковања ових болести. Принципи превенције и лечења. Клиничка имунологија: упознавање са имунопатогенетским механизмима настанка имунолошких болести. Балнеоклиматологија: значај климатских фактора на болести људи.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Практични рад са болесником који болује од болести о којој се говорило на теоријској настави. Разговор, комплетни клинички преглед, израда и спровођење дијагностичког и терапијског плана. Анализа лабораторијских налаза и резултата дијагностичких процедура. Посматрање дијагностичких процедура и анализа терапијских поступака.

Распоред предавања у зисмком семестру школске 2022-23. године

Недељни распоред наставе на предмету Интерна медицина у зимском семестру школске 2022-23. године

  1. Интерна медицина Алергологија зимски сем 22-23
  2. Интерна медицина Гастроентерологија зимски сем 22-23
  3. Интерна медицина Ендокринологија зимски сем 22-23
  4. Интерна медицина Кардиологија зимски сем 22-23
  5. Интерна медицина Нефрологија зимски сем 22-23
  6. Интерна медицина Пулмологија зимски сем 22-23
  7. Интерна медицина Реуматологија зимски сем 22-23
  8. Интерна медицина Хематологија зимски сем 22-23

Литература

  1. Интерна медицина – уредници проф. др П. Сеферовић, проф. др Н. Лалић, проф. др Драган Мицић
  2. Превод 15-тог издања Харрисон-овог уџбеника интерне медицине
  3. Интерна пропедевтика- главни уредник Проф. Др Д. Манојловић

Списак се односи и на клинички стаж и општу медицину.
Наставник који даје потпис, преко његовог потписа се ставља печат из те области интерне медицине.

 

1. Хематологија и алергологија : секретарица Ристић Љиља (интерна А )
2. Пулмологија:  Драгана Ступар
3. Гастроентерологија:  Злата Стефановић
4. Кардиологија: Стана Јовановић
5. Нефрологија:
6. Реуматологија:
7. Ендокринологија:  Марко Петровић –  тех.секретар катедре
8. КБЦ Звездара:
9. КБЦ Земун:  Олга Снешков
10. КБЦ  др Мишовић:  Марчетић Љиља
11. КВБ  Дедиње:  Влаховић Јадранка
12. КБЦ  Б.Коса:
Клиничка микробиологија
Cпецификација предметаПровера знањаПравила наставе и полагања испитаПрезентацијеЛитература
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др др Наташа Опавски
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године
Циљ предмета

Циљ предмета Клиничка микробиологија је да студентима, који имају основна знања из микробиологије и имунологије, пружи увид у:

  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • проблем интрахоспиталних инфекција, основне начине њихове трансмисије у болничкој средини и улогу микробиолошке лабораторије у контроли и превенцији ових инфекција
  • микробиолошке протоколе за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • микробиолошку дијагностику нових и претећих инфекција
  • практичне препоруке за тумачење резултата микробиолошке дијагностике
Исход предмета
Знање стечено у току наставе из Клиничке микробиологије омогућава доктору медицине да:

  • на основу познавања различитих микробиолошких тестова и њихових карактеристика изврши исправан избор теста у конкретној клиничкој ситуацији
  • изврши или препоручи узимање одговарајућих узорака за микробиолошку дијагностику
  • исправно интерпретира и користи у клиничком раду резултате микробиолошких анализа
Садржај предмета

Настава се изводи као семинарска  уз одговарајуће припремљене презентације, активно учешће студената у дискусији о конкретним појединачним примерима.

Студенти ће у оквиру наставе из предмета Клиничка микробиологија бити упознати са:

  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција различитих органских система
  • микробиолошким протоколима за дијагностику и праћење инфекција имунокомпромитованих пацијената
  • принципима и могућностима микробиолошке дијагностике импортованих, нових и претећих инфекција
  • проблемом интрахоспиталних инфекција и улогом микробиолошке лабораторије у превенцији трансмисије и контроли ових инфекција
  • практичним препорукама за тумачење резултата микробиолошких тестова

Предвиђен начин провере знања након одслушаног предмета је тест од 30 питања.

Резултат се изражава као положио-ла/није положио-ла, а за позитиван резултат потребно је најмање 16 тачних одговора.

КЛИНИЧКА МИКРОБИОЛОГИЈА

ПРАВИЛА НАСТАВЕ И ПОЛАГАЊА ИСПИТА

школска 2019-2020. година

 

Настава из клиничке микробиологије одржава се у вежбаоницама Института за микробиологију и имунологију у следећим терминима:

 

  • понедељак, уторак, среда, четвртак и петак 11:30 - 13:45

 

Наставу из клиничке микробиологије студенти слушају сваке друге недеље према распореду који је истакнут на огласној табли Института и сајту факултета. Присуство на настави је обавезно. Дозвољен је максимално један изостанак без надокнаде по семестру и једна надокнада у вежбаоници у којој студент иначе слуша наставу. Студенти који имају више од једног изостанка моћи ће да надокнаде пропуштену наставу тек након одобрења молбе за надокнаду, коју подносе Катедри за микробиологију. Уз молбу се мора приложити одговарајуће лекарско оправдање. Надокнада ће бити организована током последње недеље VII семестра у термину који ће одредити Катедра и биће у форми писменог рада.

 

ИСПИТ из клиничке микробиологије полаже се у виду теста од 30 питања и на њему се максимално може освојити 30 бодова. Положен испит (16 или више бодова) оцењује се описно (положио/није положио) и представља услов за излазак на испите из предмета V године студија.

  • Уџбеници из области бактериологије, вирулосогије и паразитологије у оквиру предмета Микробиологија и имунологија
  • Презентације свих наведених семинарских тема на сајту Медицинског факултета у Београду
  • Murray P. R., Rosenthal K. S., Pfaller M. A. Medical Microbiology, 2009.
  • Goering R., Dockrell H., Zuckerman M., Roitt I., Chiodini P. L. Mims' Medical Microbiology, 2012.
Клиничка биохемија
Спецификација предметаПровера знања и испитЛекцијеЛитература
Студијски програм: интегрисане академске студије медицине
Врста и ниво студија: студије првог и  другог степена
Шеф катедре: проф. др Наташа Петронијевић
Руководилац предмета: проф. др Александра Исаковић
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 1
Услов: положени сви испити треће године студија
Циљ предмета

Циљ предмета Kлиничка биохемија јесте да студенте четврте године упозна са основним биохемијским анализама које се користе у савременој лабораторијској дијагностици као и да их оспособи да правилно интерпретирају резултате биохемијских тестова у складу са одговарајућом хуманом патологијом. Ово би додатно омогућило студентима да, узимајући у обзир анамнестичке податке и клиничко стање пацијента, препознају и циљано траже одговарајуће лабораторијске анализе.

 
Исход предмета

Знање стечено у току наставе клиничке биохемије, омогућава будућем доктору медицине да:

а) циљано тражи одговарајуће лабораторијске анализе у складу са анамнестичким подацима и клиничким стањем пацијента

б) правилно интерпретира добијени биохемијски налаз

 
Садржај предмета

Настава из клиничке биохемије се реализује у форми online курсa на порталу МФУБ за online наставу (http://reticulum.med.bg.ac.rs) кроз 10 лекција (15 часова интерактивне наставе). Лекције се отварају према актуелном распореду за текућу школску годину и то понедељком. Сваког наредног понедељка отвара се нова лекција. Интерактиван приступ лекцији тј. учење и одговарање на постављена питања, је могуђ током две недеље. По истеку две недеље, лекције остају доступне за учење али је интерактивни приступ онемогућен.

Поред прегледа референтних интервала основних биохемијских аналита и тумачења добијених вредности биохемијских тестова у циљу дијагностиковања и праћења појединих обољења, акценат ове наставе је и на интерпретацији вредности специфичних биохемијских аналита у оквиру одабраних клиничких целина а у складу са предзнањем студента четврте године и потребама лекара опште праксе, и то: хематолошких параметара, биохемијских показатеља инфламације, биохемијских параметара који се користе за испитивање функције јетре, бубрега и ендокриног система,  биохемијских промена у акутном инфаркту миокарда, туморских маркера и биомаркера обољења коштано-зглобно-мишићног система као и упознавање са специфичностима биохемијских параметара у различитим животним добима.

Испит из овог предмета се полаже у виду теста који се састоји од две клиничке вињете и укупно 10 постављених питања (по 5 уз сваку вињету) кроз које студент тумачи одговарајуће биохемијске лабораторијске параметре. Сматра се да је студент положио тест уколико одговори тачно на најмање 6 питања.

Завршна оцена се дефинише као описна положио/није положио.

Испит из овог предмета се може полагати у свим редовним испитним роковима у текућој школској години након пријаве по стандардној процедури.

Студент је у обавези да потврди излазак на испит на Институту за медицинску и клиничку биохемију у за то одређеном термину (обавештења о томе су на нашим огласним таблама и сајту МФУБ) и да том приликом ОБАВЕЗНО приложи белу пријаву. Без ове пријаве није могућ излазак на испит.

1. Стандардни биохемијски тестови и референтни интервали основних биохемијских аналита
2. Стандардни хематолошки параметри
3. Биохемијски маркери инфламације
4. Испитивање функције кардиоваскуларног система
5. Испитивање функције јетре
6. Испитивање функције бубрега
7. Испитивање функције коштано-зглобно-мишићног система
8. Туморски маркери
9. Испитивање функције ендокриног система
10. Специфичности биохемијских параметара у различитим стањима/животним добима (трудноћа, дечији узраст, старост)

Образац молбе за надокнаду пропуштених лекција из клиничке биохемије

Уџбеници и остала литература који се препоручују студентима за припрему испита из клиничке биохемије:
1. Ауторизоване лекције на ретикулуму
2. Tietz, Workbook of clinical chemistry, 5th edition, Philadelphia, 2012- одабрана поглавља.
3. Marshall WJ, Baugert SK. Clinical Biochemistry, 6th edition, Elsevier Limited, Philadelphia, 2008 – одабрана поглавља.

Гинекологија са акушерством
Програм наставеНачин формирања оценеПрепоручена литература

Програм наставе

Настава из гинекологије и акушерства за студенте Медицинског факултета обавља се у IX и X семестрау у виду теоријских предавања и практичних вежби, који се одвијају сваки дан, по систему паралелне наставе. Теоријска настава одржава се  на Клиници за Гинекологију и акушерство  Клиничког центра Србије свакодневно,  а студенти су подељени у пет група. Практична настава за две трећине студената одвија се на Клиници за Гинекологију и акушерство КЦС. Једна трећина студената практичну наставу има на Гинеколошко-акушерској клиници „Народни Фронт“. Клиничке вежбе воде сви наставници и асистенти. У IX семестру  сваки студент недељно има 2 часа теоријске наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, 2 часа практичне наставе из гинекологије и  1 час  акушерских вежби на фантому.  Студенти  имају  8  семинара, 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.  У X семестру сваки студент  недељно има 2 часа теоријске  наставе и то 1 час из гинекологије и 1 час из акушерства, и 3  часа практичне наставе из гинекологије. У X семестру студенти полажу колоквијум из целокупног градива за IX и X семестар. У IX и X семестру студенти имају изборну наставу из гинекологије и акушерства  и то  из 9 изборних предмета. У оквиру редовне наставе студенти проводе  и 7 дана интернатске наставе и вежби у породилишту.

 

Циљеви предмета са очекиваним исходом
Циљ нашег предмета је да студенти стекну основна теоретска и практична знања из гинекологије и акушерства која ће им послужити као лекарима опште праксе да успешно реше проблеме и ситуације са којима се буду сусретали у свом раду.

 

Садржај предмета – глевне области:
Предмет гинекологија и акушерство се састоји из три целине односно три дела. То су Гинекологија, Акушерство и Практично породиљство и акушерске операције.
У IX семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе и то 15 часова из гинекологије и 15 часова  из акушерства. Поред тога студенти имају 8 семинара и то 4 семинара из гинекологије и 4 семинара из акушерства.Сваки студент у IX семестру има 30 часова клиничких вежби из гинекологије и 15 часова акушерских вежби на фантому. Студенти који се одлуче за изборну наставу из гинекологије и акушерства имају 30 часова наставе и то 15 часова предавања и 15 часова  вежби и семинара. Сваки студент је обавезан да у току IX или X семестра одвежба и 7 дана интернатских вежби у породилишту. У X семестру студенти имају 30 часова теоретске наставе тј 15 часова предавања из гинекологије и 15 часова предавања из акушерства. Сваки студент има и 45 часова клиничких вежби из гинекологије.

 

Клиничке вежбе
После вежби на фантому студенти се деле у мање групе од 4-5 студената за клиничке вежбе из гинекологије. Клиничке вежбе се обављају у наставним базама и то у амбулантама поликлинике, дневне болнице, гинеколошким одељењима, одељењу за преоперативну припрему пацијената, одељењу за високоризичне трудноће, одељењу стерилитета и кабинету за ултразвук. Овим вежбама руководе асистенти и наставници. Оне се састоје из гинеколошких бимануелних прегледа, прегледа под спекулумом, спољњег и унутрашњег прегледа трудница и узимања анамнезе. Истовремено се студентима приказују мање гинеколошке операције: експлоративне киретаже, завршавање некомплетних побачаја, биопсије, пункције Доугласовог простора. Студенти асистирају при овим интервенцијама.

 

Вежбе на фантому
Ове вежбе воде  професори и доценти. Студенти се на фантому упознају  са физиологијом нормалног порођаја, близаначке трудноће, карличног става као и порођајима код патолошких положаја плода, налегања и ротације главе. Затим се увежбавају акушерске операције  као што су апликација клешта, вакум-екстрактора, спољни, унутрашњи и комбиновани окрет, ембриотомије. Приказују се и филмови из напред наведеног градива. У току наставе на фантому нарочито се инсистира на активном учешћу студената.Вежбе на фантому су поред осталог припрема за праћење наставе у интернату.

 

Интернатске вежбе
Да би се упознали са порођајем, пратили његов ток и практично га спроводили, студенти проводе по 7 дана у току IX или  X семестра у интернату смештеном у својим потпуно одвојеним просторијама  уз породилиште. Приликом ступања у интернат сваки студент пред наставником полаже приступни колоквијум из физиологије порођаја и трудноће. Последњег дана боравка у интернату полаже се  колоквијум у виду теста, који обухвата градиво патологије трудноће и порођаја.  Приступни колоквијум има циљ да стимулира студенте да спремни прате практични део наставе у интернату. Према нашем досадашњем искуству, овај вид наставе знатно помаже студентима да савладају наставу из акушерства. У току интернатских вежби студенти пре свега раде у породилишту, вршећи спољне и унутрашње прегледе трудница, обављајући мање акушерске операције- мануелне ревизије материчне дупље и екстракције постељице и асистирајући при већим операцијама. За интернатске вежбе је посебно задужен један наставник. Студентима је у току боравка у интернату забрањено да одлазе на друга одељења клинике и да примају посете.Ова мера је неопходна превенција против ширења интрахоспиталне инфекције. Пре ступања у интернат над студентима се врши бактериолошки преглед грла и носа, ради проналажења клицоноша и онемогућавања њиховог додира са породиљама и новорођенчадима. Инфицирани студенти се лече, па им се тек после контролног негативног налаза бриса дозбољава улазак у интернат.

У току извођења наставе врши се провера знања студената кроз семинаре, колоквијуме и тестове. Пре уласка студената у интернат студенти полажу улазни колоквијум а по завршеном интернату полажу тест. Провера теоретског знања у IX семестру врши се кроз семинаре.
Студенти на крају Х семестра усмено полажу завршни колоквијум из целокупног теоретског градива из гинекологије и акушерства за IX и X семестар.
У току извођења практичне наставе инсистира се на активном учешћу студената при чему се свакодневно проверава знање студената.


Завршни испит
Услов за полагање испита из гинекологије и акушерства је да је студент редовно присуствао предавањима и вежбама, да је положио колоквијум у X семестру, да је одвежбао интернат  и положио колоквијум у интернату, као и да је положио друге  предмете који су одређени  Статутом факултета. Испити се састоје из практичног и теоријског дела. У оба дела учествују само наставници- доценти и професори. У практичном делу испита студент узима самостално историју болести, врши спољни и унутрашњи акушерски преглед или бимануелни гинеколошки преглед и преглед под спекулумом. Незадовољавајући одговор на практичном испиту онемогућава излазак на теоријски део испита. На теоријском делу испита студент извлачи пет питања: једно из акушерских операција, једно из физиологије трудноће и порођаја, једно из патологије трудноће и два из гинекологије. Систем испита је тако организован да се што је могуће више објективизира овај део наставног процеса.

Данас постоји већи број уџбеника и практикума  из акушерства и гинекологије који служе студентима. Наставници и сарадници Катедре су написали уџбеник из Гинекологије и акушерства за студенте медицине. Прво издање  уџбеника је  штампано 2005. године а друго  допуњено издање 2006. године. Обавезна литература за студенте:

 

  1. Катедра за Гинекологију и акушерство.Уредници: Д. Плећаш, Б.Станимировић, А. Станковић, М.Васиљевић. Гинекологија и Акушерство. Уџбеник  за студенте медицине.,  друго  допуњено издање, Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2006.
  2. Живановић Жељко.: Увод у породиљство. Практикум. Елит Медица, Београд, 1996.

 

Поред горе препорученог  обавезног уџбеника и практикума студенти који желе  могу да погледају и доле наведене уџбенике које су написали наставници катедре:

 

  1. Светислав Барјактаровић.: Акушерство. Научна књига, Београд, 1950.
  2. Франц Новак.: Физиологија трудноће. Научна књига, Београд, 1950.
  3. Уредници: Б.Милошевић, Б.Рајхвајн и Б.Берић.: Породиљство, Медицинска књига, Београд-Загреб, 1973.
  4. Уредници: П.Дробњак, Б.Берић и В. Шуловић.: Гинекологија. Медицинска књига, Београд-Загреб, 1980.
  5. Михаило Чемерикић и Војислав Паљић.: Основи практичног породиљства. Научна књига, Београд, 1983.
  6. Драгомир Младеновић.: Гинеколошке операције. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988.
  7. У редакцији Душана С. Динуловића.: Опстетриција И и ИИ. Издавач Новинско издавачка установа Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
  8. Спасоје Петковић главни уредник.: Гинекологија. Елит Медица, Београд, 2004.

 

IX СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Ембриологија и анатомија гениталних органа жене
  2. Хормони, улога и њихово одређивање у гинеколошкој пракси
  3. Дијагностички поступци у гинекологији: а) ултразвук, ЦТ и НМР, б)ХСГ, хистероскопија, лапароскопија, ц) цитологија и колпоскопија
  4. Животна  доба жене
  5. Физиологија менструалног циклуса
  6. Поремећаји менструалног циклуса
  7. Аменореја
  8. Полицистични оваријуми, полицистични оваријални синдром
  9. Ендометриоза
  10. Дисменореја, пременструални синдром, хронични пелвични бол
  11. Инфертилитет
  12. Нове могућности у асистираној репродукцији
  13. Планирање породице: а) контрацепција, б) стерилизација
  14.  Намерни прекид трудноће: а) у првом триместру, б) у одмаклој трудноћи
  15. Психосоматски и сексуални проблеми у гинекологији: губитак телесне тежине, анорексија, гојазност

 

IX СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ  АКУШЕРСТВА

  1. Гаметогенеза, фертилизација и имплантација
  2. Морфолошки и функционали развој ембриона и фетуса
  3. Развој и морфологија постељице и пупчаника
  4. Физиолошка улога постељице и плодове воде
  5. Адаптација организма на трудноћу: а) ендокрине и паракрине промене, б) утерус, дојке ц) метаболизам, д) хемодинамика
  6. Дијагноза и надзор трудноће и стања плода
  7. Физиологија и иницијација порођаја, механизам нормалног порођаја
  8. Вођење порођаја и збрињавање новорођенчета
  9. Неправилности порођаја условљене порођајним путевима
  10. Неправилности порођаја изазване неадекватним контракцијама материце
  11. Неправилности порођаја изазване поремећајима презентације, положаја и ротације
  12. Пуерперијум
  13. Претермински и посттермински порођај
  14. Вишеплодна трудноћа: етиологија, вођење трудноће и порођај
  15. Карлична презентација: етиологија, вођење трудноће и порођај

 

IX СЕМЕСТАР – СЕМИНАРИ ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Животна доба жене
  2. Полицистични оваријуми, полицистични оваријални синдром
  3. Дисменореја, пременструални синдром, хронични пелвични бол
  4. Планирање породице: а) контрацепција, б) стерилизација

 

IX СЕМЕСТАР – СЕМИНАРИ ИЗ АКУШЕРСТВА

  1. Адаптација организма на трудноћу: а) ендокрине и паракрине промене, б) утерус, дојке ц) метаболизам, д) хемодинамика
  2. Дијагноза и надзор трудноће и стања плода
  3. Пуерперијум
  4. Вишеплодна трудноћа: етиологија, вођење трудноће и порођај

 

X СЕМЕСТАР – ПРЕДАВАЊА ИЗ ГИНЕКОЛОГИЈЕ

  1. Неправилности развоја гениталних органа жене и интерсексуализам
  2. Инфекције доњих гениталних органа и полно преносиве болести
  3. Пелвичне инфламаторне болести
  4. Ектопична трудноћа
  5. Бенигне и премалигне промене  вулве, вагине и цервикса
  6. Малигна обољења доњих гениталних органа
  7. Бенигни и малигни тумори утеруса
  8. Бенигни и малигни тумори јајовода и јајника
  9. Поремећаји статике гениталних органа: а) повреде и фистуле, б) уретро/цистоцела, ц) ректо/ентероцела, д) пролапс утеруса
  10. Медикаментозна терапија у гинекологији
  11. Операције у гинекологији
  12. Болести дојке
  13. Менопауза и пременопаузална транзиција
  14. Акутни абдомен у гинекологији – диференцијална дијагноза
  15. Судско-медицински проблеми у гинекологији

 

X СЕМЕСТАР –  ПРЕДАВАЊА ИЗ АКУШЕРСТВА

  1. Крвављења у првој половини трудноће: а) побачаји, б) промене на грлићу и вагини
  2. Крвављења у другој половини трудноће
  3. Шок у акушерству и дисеминована интраваскуларна коагулопатија
  4. Гестацијске трофобластне болести
  5. Хипертензивни синдром у трудноћи
  6. Ендокрине болести и трудноћа
  7. Болести срца и хематолошки поремећаји и трудноћа
  8. Системске болести, обољења уринарног, респираторног, гастроинтестиналног, неуровегетативног тракта и трудноћа
  9. Инфекције током трудноће
  10. Рх и АБО алоимунизација – имунолошки аспекти трудноће
  11. Застој у расту плода
  12. Хидрамнион, олигоамнион, коректибилне аномалије плода
  13. Пренатална дијагностика, генетско саветовалиште и инвазивни поступци у перинатологији
  14. Патолошки пуерперијум
  15. Витална статистика: а) матернални морталитет, б) мртворођеност и неонатална смрт, ц) перинатални морталитет

Наведена предавања су и испитна питања

Обавезна литература

  1. Гинекологија и акушерство: уџбеник за студенте медицине. Катедра за гинекологију и акушерство, група аутора-наставника. Уредници: Плећаш Д., Станимировић Б., Станковић А., Васиљевић М. Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2019.
  2. Увод у породиљство. Уџбеник за студенте медицине. Катедра за гинекологију и акушерство, група аутора-наставника. Уредници: Петронијевић М., Ракић С. Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2019.

 

За оне који желе више информација:

  • Хипертензија у трудноћи. Уџбеник за последипломску наставу. Катедра за гинекологију и акушерство, група аутора-наставника. Уредници: Врзић-Петронијевић С., Петронијевић М. Универзитет у Београду, Медицински факултет, ЦИБИД,  Београд, 2020.
  • Хумана репродукција. Уџбеник за последипломску наставу. Катедра за гинекологију и акушерство, група аутора-наставника. Уредник Радуновић Н. . Универзитет у Београду, Медицински факултет,  Београд, 2013.
  • Гинекологија. Уџбеник за последипломску наставу. Катедра за гинекологију и акушерство, група аутора-наставника. Уредник Петковић С . Елит медика Београд, 2004.
  • Гинеколошке операције. Младеновић Д. Београд, 1996.
  • Williams Obstetrics 25th edition. Cunningham, and al. Eds. McGraw Hill ,USA, 2018.
  • Williams Gynecology 4th edition. Hoffman, and al. Eds. McGraw Hill, USA, 2020.
  • Danforth’s Obstetrics and Gynecology 10th edition. Gibbs, and al. Eds. Lippincott Williams and Wilkins,USA, 2008.
Хирургија са анестезиологијом
Спецификација предметаЛитератураИспитна питања и комисије
Студијски програм/студијски програми :Интегрисан студије медицине студије медицине
Врста и ниво студија: Студије првог и другог степена
Назив предмета: ХИРУРГИЈА
Статус предмета: обавезан
Број ЕСПБ: 6
Услов: положени сви испити четврте  године студија
Циљ предмета

Циљ наставе из хирургије је да се студент упозна са свим савременим областима хирургије, општом, абдоминалном, кардиоваскуларном, дечјом, ендокрином, грудном, пластичном, онколошком, ортопедском, трауматолошком,  неурохирургијом и урологијом, као и принципима анестезије и реанимације витално угрожених болесника:

а) патофизиолошким механизмима развоја обољења која се могу лечити хируршким путем;

б) савременим принципима клиничке, биохемијске и радиолошке дијагностика према појединим областима;

в) патогенетским механизмом развоја и лечења компликација различитих хируршких обољења;

г) постоперативним третманом хируршких болесника;

д) анестезиолошким и реаниматолошким принципима у третману не само хируршког болесника.
Исход предмета

Знање стечено у току наставе из хирургије омогућава доктору опште медицине да:

а) препозна акутна хируршка обољења и обави основне диференцијално дијагностичке процедуре у циљу потврђивања дијагнозе;

б) препозна компликације основних потенцијално хируршких болести;

в) правовремено упути пацијента на адекватна додатна испитивања;

г) збрине мање повреде и опекотине у амбулантним условима по савим хируршким принципима поштовања асепсе и антисепсе и антитетанусне заштите;

д) на време препозна евентуалне компликације у постоперативном току пацијената који су отпуштени на кућно лечење;
Садржај

Општа хирургија – принципи хируршке дијагностике, методи хируршке профилаксе, повреде и ране, хируршке инфекције, крвављење и хемостаза, преоперативно лечење хируршких болесника, хирургија масовних несрећа.

Анестезиологија и реаниматологија – кардиопулмонална и церебрална реанимације, шок, баланс воде и електролита, ацидобазна равнотежа, трансфузија крви, анестезија, терапија болних стања.

Дигестивна хирургија – клиничка слика, дијагностика и хирургија једњака и дијафрагме, желудца и дуоденума, танког црева и апендикса, жучне кесе и жучних путева, јетре, панкреаса и слезине, колона, аноректума, кила, трбушног зида ретроперитонеума, синдрома акутног абдомена, перитонитиса, повреда абдомена и синдрома интестиналне опструкције.

Васкуларна хирургија – класификација васкуларних обољења, клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија повреда крвних судова, акутне исхемије, хроничне исхемије, анеуризматске болести, исхемијских болести мозга, акутних и хроничних обољења вена. Принципи ендоваскуларне хирургије.

Кардиохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење и хирургија коронарне болести, стечених срчаних мана, болести срчаних валвула, протезис ендокардитиса, уродјених срчаних мана одраслих, болести асцендентне аорте и лука аорте, повреда перикарда, срца и великих крвних судова, тумора срца и перикардитиса.  Нефармаколошки третман поремећаја срчаног ритма, трансплантација срца.

Ендокрина хирургија – клиничка слика, дијагностика, индикације и хируршко леченје болести штитасте и паратиреоидних жлезда, надбубрежних жлезда и ендокриног панкреаса. МЕН синдроми.

Грудна хирургија – патофизиолошка основа операција у грудном кошу, оперативни приступи, клиничка слика, дијагностика индикације и хирургија тумора плућа, плеуре и медијастинума, спонтаног пнеумоторакса, повреда грудног коша, инфекција плућа плеуре и медијастинума. Компликације хируршког лечења.

Ортопедија – трауматологија – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хирушко) и компликације прелома уопште, повреда шаке, руке, ноге, кичменог стуба карлице и кукова.

Ортопедија – обољења – клиничка слика, дијагностика, лечење (конзервативно и хируршко) и компликације коштано зглобних инфекција, тумора коштано – зглобног система, развојних поремећаја и обољења кичменог стуба, кука у дечјем, адолесцентном и одраслом узрасту, конгениталних аномалија локомоторног система, неуромускуларних обољења и обољења великих зглобова.

Урологија – клиничка слика, дијагностика, хируршко лечење и компликације аномалије бубрега и горњих уринарних путева, неурогене дисфункције донјег уротракта, инфламаторних процеса уротракта, повреда бубрега, уретера, мокраћне бешике, уретре, гениталних органа мушкарца, ТБЦа урогениталних путева, калкулозе уротракта, обољења простате (бенигне хиперплазије и карцинома), тумора бубрежног паренхима и горнјег уротелијума, тумора мокраћне бешике, обољења гениталних органа мушкарца. Инфертилитет, еректилна дисфункција, транпланстација бубрега.

Неурохирургија – клиничка слика, дијагностика, лечење, хирургија, компликације  интракранијалне хипертензије, краниоцеребралних повреда и повреда кичмене мождине, цереброваскуларних болести, тумора ЦНСа, дегенеративних болести кичменог стуба, конгениталних аномалије ЦНСа (дечја неурохирургија), повреда и обољења периферних нерава, инфекција ЦНСа. Хирургија бола, поремећаја покрета и епилепсије.

Пластична хирургија – клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење опекотина, дефеката кожног покривача, декубитуса, тумора коже, ураслог нокта и лимфедема.

Онколошка хирургија – принципи хирургије солидних малигних тумора, клиничка слика, класификација, дијагностика, лечење, хирургија и компликације саркома меких ткива, рака дојке и меланома коже.

Дечја хирургија – пластична и реконтруктивна хирургија дечјег узраста, неонатална хирургија, патологија ингвиналног канала и сполјашнјих гениталија код деце, дечја урологија, дечја трауматологија коштано – зглобног система, дечја абдоминална хирургија, дечја ортопедија, кардиохирургија и грудна хирургија дечјег узраста, ургентна стања у дечјој хирургији

Медицина рада – процена радне способности након различитих хируршких захвата, ортопедских, гастроинтестиналних и уролошких.

Епидемиологија – епидемиолошке карактеристике трауматозима, и инфекција оперативног места.

Физикална медицина и рехабилитација – рана рехабилитација кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких, ортопедских и болесника у јединицама интензивне неге.

Општа хирургија – хируршко прање руку, припрема оперативног поља, нега хируршка ране, инцизија и дренажа површних гнојних колекција, сутура ране, привремена и трајна хемостаза, компресивни завиј, стерилизација завојног материјала и инструмената у амбулантним условима.

Анестезиологија и реаниматологија – троструки маневар отварања ваздушног пута, постављање орофарингеалног тубуса, ендотрахеална интубација, пласирање периферне венске каниле, вештачко дисање помоћу маске и амбу-балона, принципи обогаћивања гасне смесе кисеоником, прекордијалнии ударац, спољашња срчана масажа, примена реанимационих медикамената, ЕКГ дијагностика поремећаја срчаног ритма, дегибрилација срчаног мишића, давање трансфузије крви и крвних деривата,одређивање АСА скора, тумаченје оксиметрије, мониторинга вентилације плућа, извођење инфилтрационе анестезије, блока нервних плексуса, неуроаксијалних блокова. Узимање артеријске крви за гасне анализе и њихово тумачење.

Дигестивна хирургија – физикални преглед трбуха, пласирање назогастричне сонде, евентрација килних отвора, мануелна репозиција херније, дигитални преглед ампуле ректи, примена клизме, промена диска и кесе на стоми, превијанје и обрада компликованих и дехисцираних рана, скидање конаца са некомпликованих рана, припрема оперативног препарата за патохистолошку анализу, тумачење нативних радиографија трбуха, ендоскопски прегледи, ултразвучни преглед трбуха, компјутеризована томографија трбуха, анализа туорских маркера.

Васкуларна хирургија – палпација екстремитета, процена степена исхемије екстремитета, палпација периферних пулсева, преглед површног, дубоког и комуникантног венског система, палпација аорте, детекција шумова, хемостаза дигиталном компресијом, компресивних завојем, Есмарховом повреском, пнеуматском манжетом, тампонадом ране, хируршким шавом, термокаутером, лигатуром крвног суда, пласирање еластичног завоја и еластичних чарапа, извођење различитих тестова у прегледу васкуларизације екстремитета, обрада дијабетског стопала, некректомија, превијање болесника са фасциотомијом.

Кардиохирургија – инспекција врата, палпација, перкусија и аускултација плућа и срца, регистовање и тумачење ЕКГа, увођење централног венског катетера и мерење централног венског притиска, инсерција електрода за привремени пес мејкер, контрола пацијента са имплатираним пес мејкером, преглед венског система ради узимања графта, пункција перикарда, пункција и дренажа торакса, аускултација природне и механичке валвуле, вађење торакалних дренова сполјашња и унутрашња масажа срца.

Ендокрина хирургија – физикални преглед врата, физикални преглед болесника уз уочавање постојања појединих ендокринопатија, аспирациона биопсија штитасте жлезде, анализа биохемијских и хормонских налаза болесника са ендокринопатијама.

Грудна хирургија – утврђивање присуства течне колекције и ваздуха у плеуралном простору, палпација увећаних вратних и аксиларних лимфних жлезда, физикални налаз код пацијента са стенозом трахеје, анализа радиографских налаза код различитих патолошких процеса у грудном кошу, припрема стерилног система за плеуралну дренажу, транспорт болесника са дренажом грудног коша, плеуроскопија, бронхоскопија, перкутана биопсија плеуре, зида грудног коша и плућа, терапијски постпуци код повреда грудног коша, прелома ребара и грудне кости, постпуак са течним садржајем евакуисаним из плеуралног простора.

Ортопедија – труматологија – преглед коже повређеног екстремитета, процена обима покрета повређених зглобова горнјих и донјих екстремитета и кичме, мерење обима и дужине екстремитета, испитивање стабилности зглобова горнјих и донјих екстремитета, поступак са изливом у колену, пункција зглобова, имобилизација крамеровом шином горњих и доњих екстремитета, постављање осмице, мителе, фиксационих завоја зглобова, транспорт ампутираног екстремитета, процена радиографских налаза код прелома горњих и доњих екстремитета, кичме и карлице, сутура флексорних и екстензорних тетива.

Ортопедија – обољења – препознавање основних елемената клиничке слике акутне коштане инфекције, преглед пацијената са тумором локомоторног система, алгоритам дијагностике тумора локомоторног система, препознавање кифотичних и сколиотичних деформација кичме, тумаченје ултразвучног налаза дечијег кука, преглед кукова одојчета, адолесцента и одраслог, типови храмања, осовински поремећаји колена.

Урологија – палпација бубрега, бимануелна палпација бешике, дигиторектални преглед простате, физикално испитивање гениталија мушкарца, вагинално испитвање уротракта, катетеризација мокраћне бешике мушкарца и жене, пункција мокраћне бешике, испирање мокраћне бешикеузимање урина на налазие, дијагностика у урологији, перкутане и ендоскопске литотрипсије.

Неурохирургија – неуролошки преглед одраслих, преглед пацијента са поремећеним стањем свести, оврада и танспорт политрауматизованог пацијента са поремећеним стањем свести, обрада ране поглавине, привремена и стална хемостаза повреда крвних судова поглавине, евакуација поткожних епикранијалних хематома, скидање конаца, краниотомија, неуролошки преглед деце и деце поремећеног стања свести, преглед кичменог стуба, тестови истеѕања, преглед периферних нерава.

Пластична хирургија –  узимање кожног трансплантата, покривање дефекта коже режњем, неговање трансплантиране коже, припрема опеченог пацјента за транспорт, обрада опекотинске ране, припрема ураслог нокта за оперативни захват, пражњење гнојне поткожне колекције, израчунавање потребне течности код великих опекотина,

Онколошка хирургија – преглед дојке код жена и мушкараца, преглед пигментних тумора, аспирациона биопсија, ултразвучни и мамографски преглед дојке и меких ткива, тумачење нивоа туморских маркера код различитих врста малигних тумора.

Дечја хирургија – преглед и исхрана детета са рацепом усне и непца, обрада опекотина код деце, пласирање назогастричне сонде новорођенчету, клизма код новорођенчета, птрвијање омфалоцеле, дилатација ануса хегаром, преглед ингвинума и варијетета ингвиналне херније код деце, таксис, преглед акутног скротума и варикокеле, отклањање адхезија препуцијума или малих усана у локалној анестезији, супрапубична дренажа, реконструкција уретре код хипоспадија, начини узимања урина у дечјој урологији, пласирање катетера у деце, имобилизација екстремитета у дечјем узрасту, репозиција једноставних прелома, преглед абдомена код деце, ректални туше, ректални катетер, плауралне пункције код детета, постоперативна нега детета са урођеном срчаном маном, хидростатка дезинвагинација.

Медицина рада – обрада пацијента са повредама централног и периферног нервног система и после неурохируршких процедура за процену радне способности. Процена радне способности болесника са најчешћим ортопедским обљјењима и повредамам са хируршким обољењима трбуха и грудног коша , као и уролошким болестима.

Физикална медицина – рана рехабилитација хируршких болесника у интензивној и полуинтензивној нези, специфичности рехабилитације кардиохируршких, васкуларних, неурохируршких и ортопедских болесника. Ортопедска помагала.

ХИРУРГИЈА – УЏБЕНИК ЗА СТУДЕНТЕ
(Главни уредник: Проф др Ж. Максимовић), Медицнски факултет, ЦИБИД, 2008. (у припреми је и Друго издање)

РАНИЈИ УЏБЕНИЦИ

1.   Лексер:  ОПШТА ХИРУРГИЈА (превод проф. др Михајло Петровић), Издавач: студенти Мед. Фак.,

2.   Де Кервен: ХИРУРШКА ДИЈАГНОСТИКА (превод проф. др М. Петровић, С. Давидовића и Р. Данић)
књига није штампана због недостатка финасијских средстава

3.   С. Давидовић и Р. Данић:ХИРУРШКИ ПОДСЕТНИК.  Удружење југословенских медицинара, 1926.

4.   Доц Боривоје Градојевић: ОРТОПЕДИЈА. Француско-српска књижара, Београд, 1934.

5.   После II светског рата, хирургија се учила из превода руских (Гирголав) и немачких (Хелнер и сар.) уџбеника.

6.   Проф. Др Нико Миљанић: АСЕПСА, медицинска књига Београд’Загреб, 1952.

7.   Проф. Др Митар Митровић: ОСНОВИ ХИРУРШКЕ ТЕХНИКЕ И ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ, Медицинска књига,
Београд – Загреб, 1955. год

8.   Проф. Војислав К. Стојановић, проф Александар Баљозовић: ПРАКТИКУМ ИЗ ХИРУРГИЈЕ,
Медицинска књига, Београд – Загреб, 1972. г

9.  Проф. др Сава Петковић, Проф. др Станислав Букуров и сар: ХИРУРГИЈА ЗА МЕДИЦИНАРЕ И ЛЕКАРЕ”,
Медицинска књига, Београд – Загреб 1973,). Први комплетан уџбеник који је написала катедра хирургије.
Књига   је имала више  издања.

10. Проф. др Зоран Герзић (главни уредник) и сар: ОСНОВЕ ХИРУРГИЈЕ”, Медицински факултет,
Београд, 1988.

11. Проф. др Драгослав М. Стевовић (главни уредник) и сар.: ХИРУРГИЈА ЗА СТУДЕНТЕ И ЛЕКАРЕ,
“Савремена   администрације”, 2000., Београд.

ИСПИТНЕ КОМИСИЈЕ ИЗ ХИРУРГИЈЕ СА АНЕСТЕЗИОЛОГИЈОМ 2018_2019

Социјална медицина
Спецификација предметаЛитератураПровера знањаИспитна питања

Студијски програм: Интегрисане академске студије медицине
Назив предмета: Социјална медицина
Статус предмета: Обавезан
Број ЕСПБ:  3

 

Циљ предмета
Упознати студенте са:
а) основним принципима И стратегијама које се у заједници организују у циљу унапређења здравља становништва
б) методама процене здравља становништва
ц) елементима и принципима функционисања система здравствене заштите
д) планирањем и менаџментом у здравственој заштити
е) међународним организацијама и програмима за здравље

 

Исход предмета
Знање стечено у току наставе социјалне медицине омогућава доктору медицине да:
а) препозна здравствене проблеме у заједници, одреди приоритете, планира и имплементира интервенције за унапређење здравља у заједници
б) примењује методе здравствено васпитног рада у оквиру примарне, секундарне и терцијарне превенције
ц) примењује методе за процену квалитета рада у здравственој застити и мере унапређења квалитета
д) развија тимски рад и сарадњу са другим здравственим радницима и сарадницима

 

Садржај педмета
Теоријска настава
Концепт здравља и мерење здравственог стања. Савремени појам и организација здравствене заштите. Системи здравствене заштите. Здравствена политика. Менаџмент у здравственој заштити. Процена здравствених технологија и квалитет здравствене заштите. Промоција здравља. Здравствено васпитање. Међународна здравствена сарадња.
Практична настава
Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Извори података и показатељи за мерење здравственог стања. Мере здравствене заштите појединих групација становништва. Методе здравствено васпитног рада.

  1. Социјална медицина, уредник Викторија Цуцић, Савремена администрација 2000.
  2. Здравствено васпитање у школама, Весна Бјеговић и сар., Медицински факултет у Београду, УНИЦЕФ, 1999.
  3. Основе за реформу система здравствене заштите у Републици Србији, Снежана Симић и сар., Центар за проучавање алтернатива/Самиздрат Б92, 2001.
  4. Терминолошки речник квалитета у здравственој заштити, уредник Викторија Цуцић, Медицински факултет Универзитета у Београду, 2000.
  5. Здравствена заштита заснована на доказима, уредник Викторија Цуцић, Веларта, 2001.

Колоквијуми
У току одржавања наставе организоване су две провере знања у виду теста.
Оцењивање колоквијума:
12 бодова
13-14 бодова
15-16 бодова
17-18 бодова
19-20 бодова

 

Семинари
Током семестра студент има задатак да уради један семинарски рад на коме може добити максимално 10 поена.

 

Испити
На теоријском испиту студент извлачи три испитна питања.
На основу показаног знања могуће је добити максимално 50 поена

 

Коначна оцена се формира на основу укупног броја бодова и то:

  • 91 – 100 оцена 10
  • 81 – 90 оцена 9
  • 71 – 80 оцена 8
  • 61 – 70 оцена 7
  • 51 – 60 оцена 6
Физикална медицина и рехабилитација
Испитна питања
Медицина рада
Испитна питања
Судска медицина
Испитна питања