Институт за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду је поред интезивне наставне и научне делатности обављао и здравствену делатност у периоду од 1995-2002. Године. Институт је такође, решењем Министарства за рад, здравство и социјалну политику СР Југославије у периоду од 1997-2003. године, био и референтна установа за лабораторијска испитивања и контролу медицинских средстава која се не уносе у организам (дијагностичка средства). Овим активностима обезбеђена су материјална средства која су значајно допринела опремању Института за медицинску и клиничку биохемију, тако да је у овом периоду набављено неколико важних апарата које Институт, као и други институти и клинике Медицинског факултета, и данас користе.
Одлуком Савета Медицинског факултета од 25.02.2011. године Институт за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду поново је одобрено бављење здравственом делатношћу. Квалификовани кадрови и материјално-технички услови на нашем Институту пружају могућност за обављање како специјализованих , тако и високоспецијализованих , ванстандардних услуга у здравству.
Високо стручни кадар за обављање здравствене делатности Института за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду чини 9 наставника који су специјалисти Клиничке биохемије, два асистента који су специјалисти Лабораторијск емедицине као и 4 асистента који су специјализанти Лабораторијске медицине.
Институт за медицинску и клиничку биохемију је смештен у двоспратној згради у самом центру круга наставних база Медицинског факултета. Институт поседује више наменских општих и специјализованих лабораторија, хладну собу (+4ºC), као и лабораторије за ћелијску културу. Поред тога , располаже и адеквантно адаптираним и савременим опремљени простором величине 30м2 у ком су смештени савремени биохемијски и имунолошки анализатор. Опрема за извођење високоспецијализованих анализа укључује и уређаје у другим просторијама Института, међу којима су најзначајнији: проточни цитофлуориметар (FACSCalibur и ћелијски сортер FACSAria), течни хроматограф под високим притиском (HPLC), опрема за електрофорезу протеина и електротрансфер (Western blot), ELISAчитач, опрема за електрофорезу нуклеинских киселина и њихову квантификацију, опрема за афинитентну хроматографију, опрема за јоноизмењивачку хроматографију, опрема за хроматофокусирање, опрема за имуноцитохемију, опрема за савремене молекуларно-биолошке технике.
Дозвола за рад: 53-00-00310/2017-07
| Кoмисиja I | |
| Рeдoвни члaнoви | Зaмeнe |
| Прoф. др Нaтaшa Пeтрoниjeвић, прeдсeдник | Прoф. др Ивaнкa Maркoвић |
| Прoф. др Aлeксaндрa Исaкoвић | Прoф. др Aнa Сaвић Рaдojeвић |
| Проф. др Maриja Пљeшa-Eрцeгoвaц | Прoф. др Сoњa Mисирлић Дeнчић |
| Кoмисиja II | |
| Рeдoвни члaнoви | Зaмeнe |
| Прoф. др Ивaнкa Maркoвић, председник | Прoф. др Нaтaшa Пeтрoниjeвић |
| Прoф. др Taтjaнa Симић | Прoф. Aлeксaндрa Исaкoвић |
| Прoф. др Maриja Maтић | Прoф. др Сoњa Mисирлић Дeнчић |
| Кoмисиja III | |
| Рeдoвни члaнoви | Зaмeнe |
| Прoф. др Aлeксaндрa Исaкoвић, прeдсeдник | Прoф. др Taтjaнa Симић |
| Прoф. др Aнa Сaвић Рaдojeвић | Прoф. др Maриja Пљeшa-Eрцeгoвaц |
| Прoф. др Сoњa Mисирлић Дeнчић | Прoф. др Maриja Maтић |
Последипломске студије из биохемије су организоване 1966. Године као посебан курс у оквиру „Општег курса III степена последипломских студија“ који је те године први пут организован на Медицинском факултету у Београду. Први предавачи посебних поглавља на том курсу били су тада доценти др Љубиша Ракић и др Иванка Јапунџић а први студенти последипломци са Катедре биохемије били су тадашњи асистенти др Богомир Мршуља и др Јасмина Мимић-Ока.
Први магистарски рад је одрањен 1971. године. Катедра за последипломску наставу из Клиниче биохемије на Медицинском факултету у Београду основана је 1980. Године. У иницијативном одбору за формирање ове Катедре били су проф. Др Миодраг Цветковић, проф. др Рајко Живковић и тада доц. Др Ружица Влајнић.
За првог шефа Катедре за последипломску наставу из Клиничке биохемије изабран је проф.др Миодраг Цветковић а следили су га хронолошки: проф. др Љубиша Ракић, проф.др Иванка Јапунџић, проф. др Богомир Мршуља, проф. др Томислав Стојановић, проф. др Богдан Ђуричић, проф. др Јасмина Мимић-Ока и проф. др Наташа Петронијевић.
На последипломске магистарске студије за Клиничке биохемије кандидати су уписивани до школске 2005/2006. године када су организоване Специјалистичке академске студије и Докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
Од 1980. године до данас је магистарске радове на Катедри за последипломску наставу из Клиничке биохемије Медицинског факултета у Београду одранило 33 кандидата. Школске 2008/2009. године реакредитоване су Специјалистичке академске студије из Клиничке биохемије.
Специјализација под називом Медицинска биохемија организована је од 1970. по истом програму за стручњаке различитих образновних профила.
Временом се указала потреба за организовањем посебне специјализације која би докторима медицине омогућила да стечена знања у току основних студија надограде кроз специјализацију која укључује и лабораторијски и клинички стаж на Медицинском факултету, те је Законом о здравственој заштити СР Србије од 25.11.1989. године установљена специјализација из Клиничке биохемије на Медицинском факултету доступна искључиво докторима медицине. На тај начин је омогућено школовање кадра оспособљеног да у складу са клиничким потребама, на најадекватнији начин, стечена знања примени како у дијагностици тако и у праћењу адекватности терапије различитих обољења.
Први специјалистички испит из Клиничке биохемије положен је 1993. године .
Од 1989. године Катедра за последипломску наставу је преименована у Катедру за последипломску и специјалистичку наставу из Клиничке биохемије.
Специјализација из Клиничке биохемије се до 2010. године спроводила по програму који је предвиђао обављање специјалистичког стажа у трајању од 36 месеци. Од 2011. године на снази је нов, допуњен програм специјализације у трајању од 48 месеци (доступан на линку програм специјализације клиничке биохемије). Диплому специјалисте Клиничке биохемије до данас је стекло око 170 доктора медицине од којих је 35 специјализирао за потребе Црне Горе.
У складу са развојем медицине и лабораторијских техника, Катедра за специјалистичку наставу из клиничке биохемије осмислила је и организовала програме додатног усавршавања специјалиста Клиничке биохемије са циљем примене лабораторијских дијагностичких процедура и интерпретације добијених резултата у постављању дијагнозе и праћењу ефикасности терапије уско специфичних профила пацијената. Тако су од 2011. године уведене уже специјализације из Клиничке биохемије у трајању од годину дана, и то: Лабораторијске технике за изучавање протеина, Молекуларно биолошка и имунохемијска дијагностика, Клиничко биохемијска реуматологија, Лабораторијска дијагностика у онкологији и Лабораторијска ендокринологија.
Циљ специјализације
Клиничка биохемија је медицинска дисциплина која омогућава стицање и коришћење биохемијских знања у циљу сагледавања хемијске основе нормалних и патолошких процеса у људи. Делатности у оквиру клиничке биохемије укључују анализу телесних течности, ћелија и ткива, и интерпретацију добијених резултата. Опсег клиничке биохемије варира од земље до земље због израженог преклапања са хематологијом, имунологијом, молекуларном биологијом и микробиологијом.
Специјализација из клиничке биохемије би требало да омогући образовање кадрова који ће одговорити низу потреба савремене лабораторије и као такав, специјалиста клиничке биохемије је према Правилнику о ужим условима за обављање здравствене делатности препознат за рад у лабораторијама свих нивоа здравствене заштите. Лекар специјалиста клиничке биохемије мора поседовати основна знања биохемије и мора бити у могућности да стечена знања у складу са клиничким потребама, на најадекватнији начин, примени у дијагностици обољења, планирању и праћењу терапије. Осим што мора да обезбеди компетентну лабораторијску услугу, лекар специјалиста клиничке биохемије дакле, мора да буде оспособљен за улогу консултанта ординирајућим лекарима и да кроз сарадњу са њима учествује у интерпретацији лабораторијских резултата.
Циљ специјализације из клиничке биохемије је стицање знања и вештиналекара специјалисту клиничке биохемије оспособљавају за:
| I | Постављање индикација за одређене биохемијске процедуре |
| II | Адекватно сакупљање и чување узорака |
| III | Примену одговарајућих аналитичких техника и принципа |
| IV | Методолошку евалуацију аналитичких резултата |
| V | Клиничку процену лабораторијских анализа |
| VI | По потреби активно учешће у клиничким тимовима |
| VII | Праћење научних токова, примену научних сазнања и континуирани развој лабораторијске дијагностике |
| VIII | Вођење лабораторије и контролу квалитета |
Као резултат ових активности лекар специјалиста клиничке биохемије би требало да има директан и значајан утицај на лечење пацијената.
Специјализација из клиничке биохемије треба да обезбеди стварање стручњака који ће организовати и надгледати рад лабораторијског одсека у здравственој организацији и који ће моћи да оствари улогу у успостављању везе између брзог развоја лабораторијске науке и технологије и растућих знања о карактеристикама појединих болести.
Трајање и структура специјализације
Специјализација из клиничке биохемије траје 48 месеци и обухвата:
Лабораторијски стаж:
- Хемија, физичка хемија и инструменталне анализе – 1 месец
- Увод у практични рад у општој клиничко – биохемијској лабораторији – 1 месец
- Општа клиничка биохемија – 12 месеци
- Имунологија – 3 месеца
- Радиоимунолошке методе – 1 месец
- Молекуларно – биолошка дијагностика – 3 месеца
- Статистика – 1 месец
Рад у специјализованим лабораторијама и клинички стаж на специјализованим одељењима и:
- Кардиологија – 1 месец
- Реуматологија – 3 месеца
- Хематологија – 3 месеца
- Ендокринологија – 2 месеца
- Гастроентерологија – 1 месец
- Нефрологија – 2 месеца
- Неурологија –1месец
- Онкологија – 1 месец
- Педијатрија – 1 месеца
- Гинекологија и акушерство – 1 месец
- Реанимација, интензивна терапија и парентерална исхрана – 1 месец
Двосеместрална настава – 9 месеци
Провера знања у току специјалистичког стажа
Сваки лекар на специјализацији има специјалистичку књижицу у коју се уписују обављене вештине и провере знања. У књижицу се уписују подаци о свим другим стручним, педагошким и научним достигнућима специјализанта. Лекару на специјализацији се одређује главни ментор који ће пратити обављање специјалистичког стажа.
За време специјализације континуирано се проверава успешност стручног образовања лекара, и ментори непосредно и посредно надзиру све процесе стицања знања.
Прате се резултати вештина које је специјализант дужан самостално да обави или да у њима учествује. По завршетку сваке стручне целине специјализације полаже се одговарајући колоквијум. Колоквијуми се обављају усмено или у облику теста (што се препоручује), или увидом у практично извођење вештине или одређене дијагностичке или терапијске процедуре.
По завршетку сваке године специјализације главни ментор оцењује да ли је лекар обавио све процедуре предвиђене за ту годину. Позитивна оцена је предуслов за наставак специјализирања.
После обављеног стажа из сваког од појединих наставних предмета специјализанти полажу Колоквијуме. Предвиђено је полагање 4 колоквијума:
- Општа биохемија
- Клиничка ензимологија
- Болести метаболизма
- Биохемијске анализе телесних течности
Програм специјализације из Клиничке биохемије
Област: (ОП) Теоријски и практични рад из одабраних поглавља хемије, физичке хемије и инструменталних анализа
Вештина:
- Начин рада у хемијској лабораторији, заштита при раду, упознавање са опремом
Гледа: 1
- Калибрација мерних судова
Изводи: 10
- Мерење на техничкој и аналитичкој ваги
Изводи: 20
- Прављење раствора одређене концентрације
Изводи: 20
- Стандардизација раствора
Изводи: 10
- Методе квантитативног одређивања супстанци
Гледа: 10
- Волуметријске анализе (ацидометрија и комплексометрија)
Изводи: 20
- Прављење пуферских раствора
Изводи: 10
- pH-метрија
Изводи: 20
- Принципи при квалитативном и квантитативном одређивању природних производа
Изводи: 5
- Принципи хроматографских техика
Изводи: 5
- Принципи електрофоретских техника
Изводи: 1
Област: (УТ) Увод у практични рад у општој клиничко – биохемијској лабораторији
- Пипетирање стакленим и аутоматским пипетама, калибрација пипета, провера тачности пипета
Изводи: 50
- Прављење раствора, контрола течности направљеног раствора
Изводи: 1
- Прање лабораторијског посуђа
Изводи: 2
- Колориметрија, прављење стандардне криве
Изводи: 3
- Одређивање непознате концентрације протеина у узорку плазме
Изводи: 1
- Стандардна крива за ПАП методу
Изводи: 1
- Одређивање концентрације глукозе помоћу комерцијалних реагенса
Изводи: 1
- Одређивање концентрације триглицерида помоћу комерцијалних реагенаса
Изводи: 1
- Одређивање концентрације холестерола помоћу комерцијалних реагенаса
Изводи: 1
- Одређивање непознате (патолошке) концентрације глукозе у присуству интерферирајућих супстанци
Изводи: 1
- Одређивање високих концентрације протеина (вредности ван калибрационе криве)
Изводи: 1
Област: (ПР) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације протеина
- Одредђивање укупне концентрације протеина у серуму и мокраћи
Изводи: 50
- Електрофореза серумских протеина
Изводи: 50
- Одређивање концентрације албумина у серуму
Изводи: 25
- Одређивање концентрације глобулина
Изводи: 25
- Одређивање концентрације фибриногена у плазми
Изводи: 50
- Одређивање концентрације имуноглобулина у серуму
Изводи: 25
- Одређивање концентрације хаптоглобина у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације трансферина у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације церулоплазмина у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације феритина у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације тропонина у серуму
Изводи: 5
Област: (АЈ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације непротеинских азотних једињења
(35) Одређивање концентрације урее у серуму и мокраћи
Изводи: 50
(36) Одређивање концентрације креатинина у серуму и мокраћи
Изводи: 50
- Одређивање концентрације мокраћне киселине у серуму
Изводи: 50
Област: (УХ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације угљених хидрата
- Одређивање концентрације глукозе у крви
Изводи: 100
- Одређивање концентрације глукозе у мокраћи
Изводи: 100
- Тест оптерећења глукозом
Изводи: 20
- Одређивање количине гликозилираног хемоглобина
Изводи: 5
Област: (ЛИ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације липида
- Одређивање концентрације укупних липида у серуму
Изводи: 20
- Одређивање концентрације триацилглицерола у серуму
Изводи: 50
- Одређивање концентрације холестерола у серуму
Изводи: 50
- Одређивање концентрације холестерол-естара у серуму
Изводи: 50
- Одређивање количине HDL-холестерола и LDL-холестерола у серуму
Изводи: 50
- Одређивање хиломикрона у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације аполипопротеина А и аполипопротеина Б у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације фосфолипида у серуму
Изводи: 5
Област: (ЕН) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање активности ензима
- Одређивање активности алкалне фосфатазе
Изводи: 50
- Одређивање активности киселе фосфатазе
Изводи: 50
- Одређивање активности простатичне киселе фосфатазе
Изводи: 50
- Одређивање активности аланин аминотрансферазе
Изводи: 50
- Одређивање активности аспартат аминотрансферазе
Изводи: 50
- Одређивање активности амилазе
Изводи: 50
- Одређивање активности лактат дехидрогеназе
Изводи: 50
- Одређивање активности хидроксибутират дехидрогеназе
Изводи: 50
- Одређивање активности креатин киназе
Изводи: 50
- Одређивање креатин киназе MB
Изводи: 50
- Одређивање активности гама-глутамил транспептидазе
Изводи: 50
- Одређивање активности холинестераза
Изводи: 10
Област: (ЕК) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање крвне слике
- Одређивање концентрације хемоглобина
Изводи: 50
- Одређивање хематокрита
Изводи: 50
- Мерење седиментације еритроцита
Изводи: 50
- Одређивање броја еритроцита
Изводи: 50
- Одређивање хематолошких индекса (MCV, MCH, MCHC)
Изводи: 50
- Одређивање броја ретикулоцита
Изводи: 20
- Одређивање броја леукоцита
Изводи: 50
- Одређивањелеукоцитарне формуле
Изводи: 50
- Одређивање броја тромбоцита
Изводи: 50
- Одређивање апсолутног броја еозинофила у комори
Изводи: 20
- Одређивање времена коагулације
Изводи: 20
Област: (ХЕ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање параметара хемостазе
- Одређивање концентрације фибриногена
Изводи: 20
- Одређивање времена крварења
Изводи: 20
- Одређивање протромбинског времена
Изводи: 20
- Одређивање парцијалног тромбопластинског времена
Изводи: 20
- Одређивање тромбинског времена
Изводи: 20
- Одређивање концентрације фибрин деградационих производа (FDP)
Изводи: 10
- Одређивање активности фактора коагулације
Изводи: 20
- Испитивање фибринолизе
Изводи: 10
- Одређивање плазминогена
Изводи: 10
- Одређивање антитромбина
Изводи: 10
- Одређивање протеина C
Изводи: 10
- Одређивање алфа 2 антиплазмина
Изводи: 10
- Одређивање Von Willebrand-овог фактора
Изводи: 10
- Испитивање агрегације тромбоцита
Изводи: 10
Област: (ЕЛ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације електролита
- Одређивање концентрације натријума у серуму и мокраћи
Изводи: 50
- Одређивање концентрације калијума у серуму и мокраћи
Изводи: 50
- Одређивање концентрације калцијума
Изводи: 50
- Одређивање концентрације јонизованог калцијума
Изводи: 15
- Одређивање концентрације бакра у серуму
Изводи: 5
- Одређивање концентрације церулоплазмина у серуму
Изводи: 10
- Одређивање концентрације магнезијума
Изводи: 25
- Одређивање концентрације бикарбоната и хлорида у серуму и мокраћи
Изводи: 50
- Одређивање концентрације неорганског фосфора
Изводи: 25
- Одређивање концентрације гвожђа
Изводи: 50
- Одређивање капацитета за везивање гвожђа (UIBC, TIBC)
Изводи: 50
Област: (ПЈ) Рад у општој клиничко-биохемијској лабораторији – одређивање концентрације посебних једињења
- Одређивање концентрације витамина Б12
Изводи: 5
- Одређивање концентрације фолне киселине
Изводи: 5
- Одређивање концентрације лептина
Изводи: 5
- Одређивање садржаја билирубина (укупног и директног) у серуму
Изводи: 50
- Одређивање порфирина у мокраћи
Изводи: 5
Област: (ИМ) Коришћење имунолошких метода у клиничкој биохемији
- Турбидиметријске методе (имуноглобулини, компоненте комплемената, реуматодини фактор, C-реактивни протеин, хаптоглобин, трансферин)
Изводи: 10
- Методе аглутинације (антистрептолизински титар, реуматоидни фактор)
Изводи: 5
- Метода радијалне имунодифузије (одређивање C1 инхибитора)
Изводи: 5
- Методе преципитације за одређивање имунских комплекса
Гледа: 10
- Методе индиректне имунофлуоресценце (анти-нуклеарна,-митохондријална,-паријетална,-неутрофилна,-микрозомална,-тироглобулилнска антитела)
Гледа: 10
- Руковање материјалом узетим од болесника са заразним обољењима
Гледа: 5
- Имунолошке методе за детекцију заразних обољења (вирусних, бактеријских, паразитских) и других обољења – ELISA, Western blot, PCR RNK и хемаглутинациони тестови
Асистира: 25
Област: (РА) Коришћење радиоизотопских метода у клинчкој биохемији
- Општи принципи рада са радиоизотопима
Гледа: 1
- Примена радиоактивно обележених супстанци у дијагностици код људи
Асистира: 10
- Процена функционалног стања ендокриних жлезда помоћу радиоактивно обележених супстанци
Асистира: 15
- ерапијска примена радиоактивних супстанци
Гледа: 5
Област (ГД) Програм наставе из молекуларно генетичке дијагностике (3 месеца)
Принципи изолације и анализе нуклеинских киселина
- Изоловање ДНК из различитих биолошких узорака (крв, букална слузница,мека ткива, чврста ткива, хорионске чупице, амнионска течност)
Изводи: по 1-5
- Изоловање РНК из крви
Изводи: 5
Принципи хибридизације нуклеинских киселина са интерпретацијом налаза
- Филтер хибридизација
Изводи: 2
- Хибридизација in situ
Изводи: 3
Принципи амплификације нуклеинских киселина и анализе амплификованих продуката са интерпретацијом налаза
- Мере предострожности за спречавање контаминације при раду са хуманом ДНК
Гледа: 1
- Дизајнирање PCR прајмера на основу секвенце пронађене у електронским базама података
Изводи: 1
- Провера прајмера из литературе
Изводи: 5
- PCR
Изводи: 5
- Multiplex PCR
Изводи: 5
- Алел специфична амплификација
Изводи: 5
- RT-PCR
Изводи: 5
- Real Time PCR квантификација
Изводи: 5
- Капиларна електрофореза
Изводи: 2
- Рестрикциона анализа са електрофорезом на гелу агарозе или PAGE
Изводи: 2
- ДНК секвенцирање
Изводи: 2
- Анализе везаности генетичких маркера
Изводи: 10
Област: (КО) Интерпретације лабораторијских налаза у кардиолошким обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 20
- Процена стања болесника и ефикасност терапије код кардиоваскуларних обољења на основу клиничко-биохемијских параметара
Асистира:30
Област: (РО) Интерпретације лабораторијских налаза реуматолошким обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 50
- Процена стања болесника и ефикасност терапије код реуматолошких обољења на основу клиничко-биохемијских параметара
Асистира: 100
Област: (ХО) Интерпретације лабораторијских налаза у хематолошким обољенима
- Пункција костне сржи
Изводи: 5
- Пункција лимфне жлезде
Асистира: 5
- Пункција слезине
Гледа: 5
- Одређивање броја еритроцита-аутоматски бројач
Изводи: 10
- Одређивање процента ретикулоцита микроскопски, суправиталним бојењем
Изводи: 10
- Преглед отиска костне сржи, слезине и лимфне жлезде
Асистира: 10
- MGG (May-Grunvald-Gimsa)
Изводи: 10
- Бојење на пероксидазу
Изводи: 10
- Бојење PAS методом
Изводи: 10
- Бојење суданом B
Изводи: 5
- Бојење на киселу фосфатазу
Изводи: 5
- Бојење на TRAP (тартарат резистентна кисела фосфатаза)
Изводи: 5
- Бојење на алкалну фосфатазу
Изводи: 5
- Бојење на сидерболасте
Изводи: 5
- Извођење реакције на киселе естеразе
Изводи: 5
- Припрема трајног микроскопског препарата
Изводи: 20
- Морфолошко-цитохемијска анализа пунктата костне сржи код акутних леукемија са FAB класификацијом
Асистира: 10
- Имуноцитохемијска анализа хематопoетских елемената, APAAP методом
Гледа: 5
Област: (ЕБ) Интерпретације лабораторијских налаза у ендокринолошким обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 5
- Процена стања болесника и ефикасност терапије код ендокринолошких обољења на основу клиничко-биохемијских параметара
Асистира: 20
- Тестови за испитивање функције ендокриних жлезди
Изводи: 15
- Одређивање садржаја кортизола у серуму
Изводи: 10
- Одређивање садржаја тестотерона у серуму
Изводи: 5
- Одређивање садржаја прогестерона у серуму
Изводи: 5
- Одређивање садржаја гонадотропина
Изводи: 10
- Одређивање садржаја пролактина
Изводи: 5
- Одређивање садржаја инсулина
Изводи: 10
- Одређивање садржаја хормона штитне жлезде (Т3, Т4)
Изводи: 10
- Одређивање садржаја TSH
Изводи: 10
- Одређивање количине C-пептида
Изводи: 10
- Одређивање садржаја катехоламина у мокраћи
Изводи: 5
- Одређивање садржаја серотононина и метаболита серотонина у мокраћи
Изводи: 10
- Кетонска тела
Изводи: 50
Област: (ГБ) Интерпретације лабораторијских налаза у гастроенетролошким обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 5
- Процена стања болесника и ефикасности терерапије код хроничних обољења јетре на основу клиничко-биохемијских параметара
Асистира: 10
- Процена стања болесника и ефикасности терапије код акутних обољења панкреаса на основу клиничко-биохемијских параметара
Асистира: 10
- Процена стања болесника и ефикасности терапије код хроничних обољења панкреаса на основу клиничко биохемијских параметара
Асистира: 10
- Уреаза тест (детекција Helicobacter pylori)
Асистира: 5
Област: (БО) Интерпретације лабораторијских налаза у бубрежним обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 10
- Процена стања болесника и ефикасности терапије код акутне бубрежне инсуфицијенције на основу биохемијских параметара
Асистира: 10
- Процена стања болесника и ефикасности терапије код хроничне бубрежне инсуфицијенције на основу биохемијских параметара
Асистира: 10
- Процена стања болесника и ефикасности терапије код терапије дијализом на основу кл.-биохем.параметара
Асистира: 10
- Општи преглед мокраће (запремина, изглед, боја,. мирис, реакција, специфична тежина)
Изводи: 100
- Преглед мокраће на седимент
Изводи: 100
- Доказивање хемоглобина у мокраћи
Изводи: 100
- Испитивање мокраћних каменаца
Изводи: 10
- Електрофореза беланчевина мокраће
Изводи: 5
- Шећери у мокраћи
Изводи: 100
- Одређивање Bence-Jones-ових протеина у мокраћи
Изводи: 20
- Одређивање концентрације азота урее у крви (BUN)
Изводи: 10
- Проба дилуције и проба концентрације
Изводи: 10
- Клиренс тестови
Изводи: 20
- Одређивање осмоларности серума и мокраће
Изводи: 20
- Припрема болесника за трансплантацију бубрега
Гледа: 5
- Типизација ткива
Гледа: 5
- Одређивање концентрације имуносупресивних лекова у серуму после трансплантације бубрега
Асистира: 5
Област: (НП) Интерпретације лабораторијских налаза у неуролошким и психијатријским обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 5
- Узимање узорка цереброспиналне течности
Асистира: 5
- Семиквантитативно одређивање садржаја протеина у цереброспиналној течности
Изводи: 25
- Квантитативно одређивање садржаја протеина у цереброспиналној течности
Изводи: 25
- Електрофореза протеина из цереброспиналне течности
Изводи: 5
- Одређивање концентрације глукозе у цереброспиналној течности
Изводи: 50
- Цитолошка анализа цереброспиналне течности
Асистира: 5
- Одређивање садржаја церулоплазмина
Изводи: 10
Област: (ОН) Интерпретације лабораторијских налаза у онкологији
- Анамнеза и преглед болесника
- Процена стања болесника и ефикасности терапије на основу клиничко-биохемијских параметара
- Одређивање туморских маркера
Изводи: 3
- Одређивање параметара хемостазе
Изводи: 3
- Одређивање концентрације метотрексата
Изводи: 3
- Утврђивање присуства парапротеина: електрофореза и имунофиксација
Изводи: 3
Област: (ПО) Клиничко-биохемјске интерпретације у педијатријским обољењима
- Анамнеза и преглед болесника
Изводи: 5
- Одређивање pH у крви
Изводи: 20
- Одређивање pCO2 у крви
Изводи: 20
- Одређивање укупног CO2
Изводи: 20
- Одређивање базног вишка
Изводи: 20
- Одређивање pО2
Изводи: 20
- Одређивање концентрације бикарбоната у серуму (анаеробни узорак)
Изводи: 20
- Оријентациони тестови код сумње на урођене грешке у метаболизиму аминокиселина
Изводи: 10
- Биохемијске анализе крви, серума и плазме код деце
Изводи: 100
- Биохемијске анализе мокраће код деце
Изводи: 100
- Знојни тест (хлориди у зноју)
Изводи: 5
- Одређивање осмотске резистенције еритроцита
Изводи: 10
- Одређивање концентрације пирувата
Изводи: 10
- Одређивање концентрације лактата
Изводи: 10
- Одређивање концентрације амонијака
Изводи: 10
- Одређивање концентрације хемоглобина Ф
Изводи: 5
- Одређивање концентрације мукоpолисахарида
Изводи: 5
- Метаболички скрининг урина
Изводи: 10
- Одређивање нивоа лекова (метотрексат, циклоспорин, такролимус, сиролимус)
Изводи: 5
- Одређивање микроалбумина
Изводи: 5
Област: (ГА) Интерпретације лабораторијских налаза у гинекологији и акушерству
- Одређивање крвне груpе и Rh-фактора
Изводи: 10
- Тест за рано откривање трудноће
Изводи: 10
- Биохемијске анализе код трудница
Изводи: 10
- Биохемијске анализе амнионске течности
Изводи: 10
- Биохемијске анализе код новорођенчади
Изводи: 10
Област: (УС) Интерпретације лабораторијских налаза у ургентним стањима
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника у коми
Гледа: 10
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника у дијабетичној коми
Гледа: 10
- Клиничка обрада и лабораторијска болесника у актуном алкохолисаном стању
Гледа: 10
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника у епилептичном статусу
Гледа: 3
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника у стању шока
Гледа: 10
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника у акутним кардиоваскуларним поремећајима
Гледа: 20
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника са акутним хируршким и неурохируршким стањима
Гледа: 10
- Клиничка и лабораторијска обрада болесника са акутним тровањима
Гледа: 3
- Дијагностичко-терапијски поступци, праћење и процена стања болесника на основу клиничко-биохемијских параметара у пулмологији
Гледа: 20
Област: (СС) Израда специјалистичког рада
- На основу личног интересовања и потреба здравстене установе у којој ће радити специјализант се, уз сагласност Катедре, опредељује за израду специјалистичког рада
- др Татјана Симић, редовни професор
- др Наташа Петронијевић, редовни професор
- др Иванка Марковић, редовни професор
- др Александра Исаковић, редовни професор
- др Ана Савић -Радојевић, ванредни професор
- др Марија Пљеша-Ерцеговац, ванредни професор
- др Марија Матић, ванредни професор
- др Соња Мисирлић Денчић, ванредни професор
- др Жељка Станојевић, доцент
- др Татјана Ђукић, доцент
- др Татјана Николић, доцент
- др Соња Шуваков, доцент
- др Весна Ћорић, доцент
- др Милица Велимировић, асистент
- др Анђелка Исаковић, асистент
- др Сашенка Видичевић, асистент
- др Тихомир Стојковић, асистент
- др Ђурђа Јовановић, асистент
- др Марија Јеремић, асистент
- др Нина Томоњић, сарадник у настави
- др Милица Вукојевић, сарадник у настави
- Нада Бојовић, хемијски техничар
- Сања Чабаркапа, виши медицински техничар
- Никола Мићић, хемијски техничар
Шеф Катедре клиничке биохемије:
- Др Александра Исаковић, редовни професор
aleksandra.isakovic@med.bg.ac.rs
тел: 011/3643-252
Секретар катедре клиничке биохемије:
- Др Жељка Станојевић, доцент
zeljka.stanojevic@med.bg.ac.rs
тел: 011/3643-251
Клиничко-биохемијска реуматологија (12 месеци)
ЦИЉ:Стицање теоријског и практичног знања за потребе извођења и тумачења биохемијских и имунолошких анализа код запаљенских , метаболичких и дегенеративних реуматских болести. Последњих година инциденца реуматских болести је у сталном порасту, што је узроковано старењем опште популације и савременим начином живота (неправилна исхрана, смањена покретљивост, излагање факторима ризика за испољавање најчешћих болести као што су остеопороза,остеоартроза и реуматоидни артритис). Истовремено се развијају нове лабораторијске дијагностичке методе и уводе нови параметри. Ове методе су често скупе и користе се нерационално. Адекватна едукација кадра у клиничко-биохемијским лабораторијама би оммогућила правилан и рационалана избор анализа и тумачење добијених резултата.
САДРЖАЈ: Похађањем ове уже специјализације кандидати ће стећи знања о структури и функцији коштаног и хрскавичавог ткива (матрикс и ћелијске компоненте), регулацији концентрације калцијума и фосфора укључујући улогу ПТХ и витамина Д, узроке хипо и хиперкацемије , хипо и хиперфосфатемије, хипо и хипермагнеземије, клиничко биохемијских карактеристикама појединих болести скелетног система (остеопороза, остеомалација, Пегет-ова болест костију , ренална остеодистрофија, хиперпаратиреодизам, хипопаратиреодизам, остеоартроза, реуматоидни артитис, гихт, спондилоартритиси, системске болести везивног ткива, антифосфолипидни синдром). Поред сагледавања значаја специфичних биохемијских анализа за поједина реуматолошка обољења, кандидати ће бити упознати са значајем и интерпретацијом општих параметара који карактеришу запаљенски синдром. Кандидат ће усвојити практична знања о узимању и припреми узорака појединих телесних течности (крв, ури, синовијална течност) за биохемијске анализе. Кандидат ће овладати принципима и техникама одређивања укупног и слободног калцијума, фосфата, магнезијума,ПТХ, витамина Д, калцитонина, ПТХ-рП, маркера ресорпције коштаног ткива (Н-телопептид – НТ, Ц-телопептид, тартарат резистентна кисела фосфатаза), маркера коштане синтезе (остеокалцин, коштана алкална фосфатаза, проколангенски пептиди –ПИНП и ПИЦП).
Предмет едукације биће и принципи и технике одређивања реуматоидног фактора, антинуклеарних антитела (АНА, екстрактибилних нуклеарних антитела (анти Ро, анти ЛА, анти См,анти Сцл70, анти Јо1, анти У1).
ИСХОД: Кандидат ће по завршеној ужој специјализацији из клиничко-биохемијске реуматологије бити оспособљен за препознавање индикација и извођење појединих анализа, њихово правилно тумачење и активно учешће у клиничкој дијагностици и процењивању ефеката терапије реуматских обољења.
ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Настава ће се реализовати кроз предавања, семинарску наставу, радионице и практичну наставу
| Чланови комисије за полагање ужег специјалистичког испита из области Клиничко-биохемијска реуматологија |
|
| Редовни чланови | Замене |
| Проф. Наташа Петронијевић, председник | Проф. Татјана Симић |
| Проф. Иванка Марковић | Проф. Александра Исаковић |
| Проф. Нада Вујасиновић Ступар | Доц. Мирјана Шефик Букилица |
Лабораторијска дијагностика у онкологији (12 месеци)
ЦИЉ: Основни циљ иже специјализације из Лабораторијске дијагностике у онкологији је да специјалисти клиничке биохемије стекне додатна знања неопходна за постављање дијагнозе, процену прогнозе и праћење ефеката терапије различитих врста карциноа, као и паранеопластичних и фамилијарних ендокриних синдрома.
САДРЖАЈ: На теоријској настави се изучавају критеријуми за примену туморских маркера у постављању дијагнозе одређених карцинома (сензитивност, специфичност,тачност) као и одговарајуће биостатистичке методе за утврђивање њиховог квалитета (Reciever operating curve анализа). Поред тога, детаљно се изучавају познати туморски маркери карцинома главе и врата, карцинома плућа, карцинома гастроинтерстиналног тракта (једњака, желудца, јетре, жучне кесе, панкреаса и дебелог црева), карцинома урогениталног тракта (карцином бубрежног паренхима, мокраћне бешике и неоплазме простате), карцином јајника, карцином дојке и тумори костију и меких ткива. Ужи специјализанти би се упознали и са савременим аналитичким методама за одређивање туморских биомаркера (fluoresscence in sity hibridization (FISH), масена спектрометрија у комбинацији са гасном хроматрографијом (МСГЦ), microarraus). Посебна пажња би се посветила интерпретацији лабораторијских налаза у светлу резултата физикалног налаза и имиџинг анализа. Поред детаљне анализе методологије за одређивање постојећих маркера, субспецијализанти би се упознали и са најновијим генетским маркерима који су од користи за постављање дијагнозе тумора. У оквиру ове уже специјализације посебно би се анализирао приступ за утврђивање паранеопластичних синдрома (ектопична секреција хормона, Кушингова болест, хиперкалцемија и хипогликемија), присуства карциноидних тумора и мултиплих ендокриних неоплазија. Пажња би била посвећена и изучавању биохемијских показатеља кахексије, као непецифичног синдрома у карциномима. Практична настава ће обухватити одређивање туморских маркера различитим аналитичким техникама, које укључују ензимске есеје, имуноесеје и друге аналитичке технике (хроматографије, електрофореза). Посебна пажња ће бити усмерена на имунохемијске методе за утврђивање присуства туморских биомаркера у узорцима ткива или методе имуноесеја у екстрактима ткива (матриксне металопротеиназе, катепсини, регулаторни и извршни молекули апоптозе, онкофетални протеини, цитокератини).
ИСХОД: Знање стечено у току наставе ове уже специјализације омогућиће специјалисти лабораторијске дијагностике у онкологији да изабере и изведе специфичне лабораторијске процедуре које се користе у скринингу, постављање дијагнозе, евалуацији прогнозе и утврђивању поновне појаве различитих врста карцинома, као и праћењу ефикасности примењене атитуморске терапије. Анализа резултата одређивања туморског маркера треба да пружи драгоцену помоћ клиничару у постављању дијагнозе и праћењу напредовања обољења.
ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Програм уже специјализације Лабораторијска дијагностика у онкологији траје једну школску годину. У оквиру овог програма настава ће бити реализована у облику теоријске наставе , практичне наставе, израде и писања субспецијалистичког рада. Практична настава ће се реализовати кроз обавезни стаж у лабораторијама референтних установа, а обухватиће оспособљавање кандидата за самостално извођење наведених биохемијских и имунолошких техника.
| Чланови комисије за полагање ужег специјалистичког испита из области Лабораторијска дијагностика у онкологији |
|
| Редовни чланови | Замене |
| Проф. др Татјана Симић, председник | Проф. др Александра Исаковић |
| Проф. др Ана Савић Радојевић | Проф. др Марија Пљеша Ерцеговац |
| Проф. др Марина Никитовић | Проф. др Иван Марковић |
Лабораторијске технике за изучавање протеина (12 месеци)
ЦИЉ: У основи великог броја обољења налази се поремећај структуре и/или функције протеина. Велики допринос изучавању протеина даје протеомика –посебна научна дисциплина која се бави изучавању профила експресије различитих протеина у различитим врстама ћелија. У току специјализације клиничке биохемије и лабораторијске медицине значајан период специјалистичког стажа посвећен је упознавању са рутинским лабораторијским техникама за мерење различитих протеина, најчешће у узорцима периферне крви (серум, плазма, уобличени елементи) и ређе, других екстрацелуларних течности. Основни циљ уже специјализације из Лабораторијских техника за изучавање протеина је да специјалиста клиничке биохемије стекне додатне методолошка знања за рад у изучавању структуре и функције протеина пореклом уз ових узорака, као и из узорака ткива захваћених обољењем, када је то потребно у циљу постављања дијагнозе. Анализа измењеног профила експресије протеина код болесника треба да пружи драгоцену помоћ клиничару у постављању дијагнозе и праћењу напредовања обољења.
САДРЖАЈ: На теоријској настави би се изучавала: протеомика и њен значај у медицинским наукама, различите технике за изолацију и изучавање протеина (технике дијализе, таложења и хроматографске методе, јоноизмењивачка хроматографија, хроматофокусирање, гел филтрација, афинитетна хроматографија), изолација и карактеризација протеина методом електрофорезе (принципи електрофорезе, нативна, СДС и дводимензионална електрофореза) и идентификација протеина методом имуноесеја и имуноблота. Практична настава обухвата: припрему узорака ткива за идентификацију и квантитативно одређивање протеина (хомогенизација узорака ткива, центрифугирање, сепарација једарне, микрозомалне фракције и цитосола, сепарација уобличених елемената крви),квантитативно одређивање непречишћених протеина, технике за изолацију и пречишћавање протеина (афинитетна хроматографија), изолација и карактеризација протеина методом електрофорезе (СДС електрофореза) и идентификацију протеина методом имуноесеја и имуноблота (влажни електротрансфер протеина са гела на нитроцелулозну мембрану, детекција протеина помоћу специфичних антитела, радиографска детекција места специфичног везивања са хемилуминисцентним супратом и дензитометријска анализа интензитета пребојености имуноблота).
ИСХОД: Знање стечено у току наставе ове уже специјализације омогућиће специјалисти лабораторијских техника за изучавање протеина да: одреди врсту болесничког материјала за идентификацију и квантификацију одређеног протеина; одреди одговарајући методолошки приступ за карактеризацију специфичних протеина; самостално изведе одговарајуће изабране технике, евалуира аналитичке резултате и да интерпретира патогенетске механизме различитих обољења насталих на нивоу поремећаја протеома.
ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Програм уже специјализације Лабораторијске технике за изучавање протеина траје једну школску годину. У оквиру овог програма настава ће бити реализована у облику теоријске наставе, практичне наставе, израде и писања специјалистичког рада. Практична настава ће се реализовати кроз обавезни стаж у лабораторијама референтних установа, а обухватиће оспособљавање кандидата за самостално извођење наведених биохемијских и лабораторијских техника.
| Чланови комисије за полагање ужег специјалистичког испита из области Лабораторијске технике за изучавање протеина |
|
| Редовни чланови | Замене |
| Проф. др Татјана Симић, председник | Проф. др Ана Савић Радојевић |
| Проф. др Марија Пљеша Ерцеговац | Проф. др Марија Матић |
| Проф. др Душан Попадић | Проф. др Мирјана Шефик Букилица |
Лабораторијска ендокринологија (12 месеци)
ЦИЉ: Унапређење теоријског и практичног знања за потребе извођења и тумачења биохемијских, имунохемијских и функционалних анализа ендокринолошких обољења.
САДРЖАЈ: Похађањем ове уже специјализације кандидати ће стећи знања о анатомским, хистолошким и физиолошким карактеристикама ендокриног система, аутоимуним ендокриним обољењима (аутоимунски аспект обољења тироидее, аутоимунски аспект тип II дијабетеса, полигландуларни аутоимунски синдром), лабораторијском испитивању хипоталамуса и хипофизе (испитивање ACTH, хормона раста, пролактина, TSH, LH и FSH, испитивање хипоталамо-хипофизне функције), лабораторијском испитивању тироидне жлезде, лабораторијском испитивању гликокортикоида, адреналних андрогена и сржи надбубрега, лабораторијском испитивању тестикуларне функције, лабораторијском испитивању функције оваријума, лабораторијској ендокринологији у трудноћи, лабораторијском испитивању хормона панкреаса и дијабетес мелитуса, лабораторијској ендокринологији у геријатрији, лабораторијској дијагностици ургентних стања у ендокринологији и лабораторијској дијагностици код малигних обољења ендокриног система. Поред сагледавања значаја специфичних биохемијских анализа за поједина ендокринолошка обољења, кандитат ће усвојити практична знања о узимању и припреми узорака појединих телесних течности за биохемијске анализе. Посебан акценат ће бити на интерпретацији добијених резултата.
ИСХОД: Кандидат ће по завршеној ужој специјализацији из лабораторијске ендокринологије бити оспособљен за препознавање индикација и извођење појединих анализа, њихово правилно тумачење и активно учешће у клиничкој дијагностици и процељивању ефеката терапије ендокринолошких обољења.
ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Настава ће се реализовати кроз предавања, семинарску наставу, радионицу и практичну наставу.
|
Чланови комисије за полагање ужегспецијалистичког испита из области |
|
| Редовни чланови | Замене |
| Проф. Александра Исаковић, председник | Проф. Наташа Петронијевић |
| Проф. Татјана Симић | Проф. Иванка Марковић |
| Проф. Небојша Лалић | Доц. Александра Јотић |
Молекуларно биолошка и имунохемијска дијагностика (12 месеци)
ЦИЉ: Стицање теоријског и практичног знања из молекуларне медицине и анализа које се заснивају на имунолошким реакцијама (антиген-антитело реакције) као и анализе генетичког материјала са могућношћу примене стеченог знања у биохемијским лабораторијама различитих здравствених установа, обзиром да данас постоји потреба за извођењем ових високо специјализованих техника за потребе дијагностике различите хумане патологије као и праћења одговарајуће терапије. Поред тога, велика пажња ће се поклонити оспособљавању кандидата за правилно тумачење добијеног резултата пошто је интерпретација добијених резултата кључни задатак субспецијалиста лекара специјалиста клиничке биохемије.
САДРЖАЈ: Програм ове уже специјализације обухвата теоријска знања из имунологије (урођени и стечени имунитет, хуморални и ћелијски имунитет, реакције преосетљивости, аутоимуност, онколошка имунологија, трансплантациона имунологија, имунодефицијенције), имунохемије (антигени,антитела, криоглобулини, комплемент, главни хистокомпатибилни комплекс, Т ћелијски рецептор, цитокини) и практична знања која подразумевају оспособљавање кандидата за извођење одговарајућих имунолошких техника (нефелометрија-одређивање концентрације имуноглобулина, одређивање концентрације компоненти комплемента; радијална имунодифузија-имунодифузија, имуноелектрофореза, радиоимуноесеј; одређивање имунских комплекса, одређивање концентрације криоглобулина, ELISA тест, кожне пробе касне преосветљивости, раздвајање лимфоцита на густинском градијенту, директна и индиректна имунофлуоресценција-флуоресцентни микроскоп и FACS –анализа; активација лимфоцита митогенима, ин витро детекција цитокина, испитивање функције неутрофила и макрофага; Одређивање крвних група, Coombs-ов тест, одређивање инхибитора фактора коагулације, Кожне пробе ране преосветљивости , детекција специфичних IgE in vitro, одређивање ANA антитела, одређивање анти-ДНК антитела, одређивање реуматоидног фактора, одређивање орган специфичних антитела, имунохистологија бубрега и коже, утврђивање моноклонских гамапатија, имунодијагностика мононуклеарних и лимфних неоплазми, детекција туморских маркера, HLA типизација) и молекуларно биолошких техника (изоловање ДНК молекула са FTA картица, изоловање ДНК хелексом, изоловање ДНК органском (PCI) методом, изоловање ДНК помоћу парамагнетних честица, изоловање ДНК из различитих биолошких узорака; Хибридизацијске технике –хемилуминисцентне и хромогене; Real Time PCR; Дизајнирање PCR прајмера, моноплекс амплификација, мултиплекс амплификација, алел специфична амплификација, капиларна електрофореза, агарозна и PAGE електрофореза, секвенцирање генома и технике скрининга на мутације):
ИСХОД: Кандидат би по положеној ужој специјализацији молекуларно биолошка и имунохемијска дијагностика требало да одговори потребама савремене лабораторијске дијагностике. Савладавањем овог програма , кандидат треба да буде оспособљен за: постављање индикација за одређене лабораторијске процедуре, примену одговарајућих техника и принципа, самостално извођење наведених техника, евалуацију аналитичких резултата, активно учешће у клиничким тимовима, праћење научних токова и примену научних сазнања.
ОБЛИЦИ НАСТАВЕ: Програм уже специјализације молекуларно биолошка и имунохемијска дијагностика траје једну школску годину. У оквиру овог програма настава ће се реализовати кроз предавања, семинарску наставу и практичну наставу. Предавања ће обухватити одабрана поглавља имунологије, имунохемије и молекуларне генетике. Семинарска настава ће обухватити интерактивну наставу која за циљ има теоријску едукацију кандидата о техникама које ће примењивати у практичном раду као што су: технике испитивања хуморалних и целуларних компоненти имунског одговора, имунохематолошке технике, технике испитивања алергијских болести, технике испитивања аутоимунских болести, специфичне технике у туморској имунологији, принципи изолације и пречишћавања нуклеинских киселина, принципи амплификације нуклеинских киселина, принципи анализе амплификованих продуката нуклеинских киселина. Практична настава ће се реализовати кроз обавезни стаж у лабораторијама референтних установа а обухватиће оспособљавање кандидата за саностално извођење наведених молекуларно биолошких и имунохемијских техника.
| Чланови комисије за полагање ужег специјалистичког испита из области Молекуларнобиолошка и имунохемијска дијагностика |
|
| Редовни чланови | Замене |
| Проф. др Иванка Марковић, председник | Проф. др Ивана Новаковић |
| Проф. др Душан Попадић | Проф. др Владмир Трајковић |
| Проф. др Момчило Ристановић | Проф. др Александра Исаковић |
Институт за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду је поред интезивне наставне и научне делатности обављао и здравствену делатност у периоду од 1995-2002. Године. Институт је такође, решењем Министарства за рад, здравство и социјалну политику СР Југославије у периоду од 1997-2003. године, био и референтна установа за лабораторијска испитивања и контролу медицинских средстава која се не уносе у организам (дијагностичка средства). Овим активностима обезбеђена су материјална средства која су значајно допринела опремању Института за медицинску и клиничку биохемију, тако да је у овом периоду набављено неколико важних апарата које Институт, као и други институти и клинике Медицинског факултета, и данас користе.
Одлуком Савета Медицинског факултета од 25.02.2011. године Институт за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду поново је одобрено бављење здравственом делатношћу. Квалификовани кадрови и материјално-технички услови на нашем Институту пружају могућност за обављање како специјализованих , тако и високоспецијализованих , ванстандардних услуга у здравству.
Високо стручни кадар за обављање здравствене делатности Института за медицинску и клиничку биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду чини 9 наставника који су специјалисти Клиничке биохемије, два асистента који су специјалисти Лабораторијск емедицине као и 4 асистента који су специјализанти Лабораторијске медицине.
Институт за медицинску и клиничку биохемију је смештен у двоспратној згради у самом центру круга наставних база Медицинског факултета. Институт поседује више наменских општих и специјализованих лабораторија, хладну собу (+4ºC), као и лабораторије за ћелијску културу. Поред тога , располаже и адеквантно адаптираним и савременим опремљени простором величине 30м2 у ком су смештени савремени биохемијски и имунолошки анализатор. Опрема за извођење високоспецијализованих анализа укључује и уређаје у другим просторијама Института, међу којима су најзначајнији: проточни цитофлуориметар (FACSCalibur и ћелијски сортер FACSAria), течни хроматограф под високим притиском (HPLC), опрема за електрофорезу протеина и електротрансфер (Western blot), ELISAчитач, опрема за електрофорезу нуклеинских киселина и њихову квантификацију, опрема за афинитентну хроматографију, опрема за јоноизмењивачку хроматографију, опрема за хроматофокусирање, опрема за имуноцитохемију, опрема за савремене молекуларно-биолошке технике.
Дозвола за рад: 53-00-00310/2017-07
Интезиван напредак и научно-технолошки развој као и праћењесавремених трендова имплементираних у програмима едукације задравствених радника у свету, наметнули су потребу за школовањем новог кадра-специјалиста Лабораторијске медицине.. Специјализација из Лабораторијске медицине је уведена 2011. године и траје 48 месеци.Ова специјализација је осмишљена као интегративна и поливалентна специјалност намењена докторима медицинe , којима осим знања која се стичу у току специјализације из Клиничке биохемије, омогућава и усвајање додатних знања из молекуларне медицине, имунологије са алергологијом и хематологије са трансфузиологијом, као и основних знања из микробиологије. Кроз обављање специјалистичког стажа, доктори медицине обучавају се вештинама за анализу узорака телесних течности, али и ћелија и ткива и интерпретацију добијених резултата.
Од 2018. године, специјалиста лабораторијске медицине је препознат у Правилнику о ужим условима за обављање здравствене заштите као члан лабораторије на свим нивоима здравствене заштите.
Циљ специјализације
Лабораторијска медицина омогућава усвајање теоретских и практичних знања из биохемије, молекуларне биологије, имунологије и микробиологије.
Лабораторијска медицина је интегративна и поливалентна специјалност у оквиру медицине која обухвата анализу телесних течности, ћелија и ткива и интерпретацију добијених резултата. Лабораторијска медицина обухвата фундаментална и примењена истраживања биохемијских и физиолошких процеса у људском организму и њихову примену у дијагностици, лечењу и превенцији болести.
Лабораторијска медицина није ограничена само на активности које се одвијају у лабораторијама, већ у свакодневном раду снажно утиче на третман пацијената. Интерпретација добијених резултата је кључни задатак специјалиста лабораторијске медицине.
Циљ специјализације из лабораторијске медицине је формирање стручњака са специјалистичким знањима из клиничке биохемије, имунологије, микробиологије и молекуларне биологије, а у складу са препорукама ЕЦ4.
Специјалиста Лабораторијске медицине би требало да одговори потребама савремене лабораторијске дијагностике. Овом специјализацијом лекар треба да буде оспособљен за: постављање индикација за одређене лабораторијске процедуре, примену одговарајућих аналитичких техника и принципа, евалуацију аналитичких резултата, активно учешће у клиничким тимовима, вођење лабораторије, контролу квалитета, праћење научних токова, примену научних сазнања и континуирани развој лабораторијске дијагностике
Структура специјализације
Специјализација из Лабораторијске медицине обухвата двосеместралну наставу, лабораторијску праксу у општим и специјализованим биохемијским, имунолошким, микробиолошким и молекуларно биолошким лабораторијама и општи клинички стаж. По претходно стеченом теоретском знању и успешном овладавању лабораторијским техникама, специјализант се током завршне две године специјализације лабораторијске медицине укључује у рад у амбуланти и на одељењу са клиничким лекарима. На овај начин он допуњује своје претходно стечено теоретско знање са специјалистичким знањем о патогенези и терапији болести које су специфичне за дату клиничку грану. Такође, боравком на клиници, поред рада са пацијентима, специјализант ће бити у могућности да овлада и техникама лабораторијске дијагностике које су специфичне за рад у одређеној клиничкој области.
Специјализација из лабораторијске медицине траје 4 година (48 месеци) и обухвата:
Општи лабораторијски стаж:
- Клиничка биохемија – 12 месеци
- Клиничка имунологија – 6 месеци
- Молекуларна биологија – 6 месец
- Микробиологија – 6 месеци
Клинички стаж и рад у специјализованим лабораторијама – 8 месеци
Двосеместрална настава – 9 месеци
Статистика и информатика – 1 месец
Провера знања
У оквиру специјализације из Лабораторијске медицине лекари на специјализацији би полагали следеће колоквијуме:
- Општа биохемија
- Клинички значајни протеини, ензими и туморски маркери
- Поремећаји метаболизма липида и угљених хидрата
- поремећаји ацидобазне равнотеже, метаболизма воде и електролита
- Технике испитивања целуларних и хуморалних компоненти имунског одговора
- Молекуларно-биолошке технике у дијагностици
- Основни принципи дијагностике инфективних агенаса
- Лабораторијска дијагностика хематолошких обољења
- Лабораторијска дијагностика ендокринолошких обољења
- Лабораторијска дијагностика нефролошких обољења
- Лабораторијска дијагностика кардиоваскуларних обољења
- Лабораторијска дијагностика реуматолошких обољења
- Лабораторијска дијагностика алергијских обољења
- Лабораторијска дијагностика обољења јетре и гастроинтестиналног тракта
I Комисија
| Чланови | Замене |
| Проф. др Наташа Петронијевић, председник | Проф. др Иванка Марковић |
| Проф. др Александра Исаковић | Проф. др Ана Савић Радојевић |
| Проф. др Марија Пљеша-Ерцеговац | Проф. др Соња Мисирлић Денчић |
| Проф. др Вера Правица | Проф. др Владимир Трајковић |
| Проф. др Ивана Новаковић | Проф. др Момчило Ристановић |
II Комисија:
| Чланови | Замене |
| Проф. др Татјана Симић,
председник |
Проф. др Александра Исаковић |
| Проф. др Иванка Марковић | Проф. др Марија Пљеша-Ерцеговац |
| Проф. др Ана Савић Радојевић | Проф. др Марија Матић |
| Проф. др Душан Попадић | Проф. др Вера Правица |
| Проф. др Момчило Ристановић | Проф. др Ивана Новаковић |
- др Татјана Симић, редовни професор
- др Наташа Петронијевић, редовни професор
- др Иванка Марковић, редовни професор
- др Александра Исаковић, редовни професор
- др Ана Савић Радојевић, ванредни професор
- др Марија Пљеша-Ерцеговац, ванредни професор
- др Марија Матић, ванредни професор
- др Соња Мисирлић Денчић, ванредни професор
- др Жељка Станојевић, доцент
- др Татјана Ђукић, доцент
- др Татјана Николић, доцент
- др Соња Шуваков, доцент
- др Весна Ћорић, доцент
- др Милица Велимировић, асистент
- др Анђелка Исаковић, асистент
- др Сашенка Видичевић, асистент
- др Тихомир Стојковић, асистент
- др Ђурђа Јовановић, сарадник у настави
- др Марија Јеремић, сарадник у настави
- др Нина Томоњић, сарадник у настави